Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! — Вазда Исус и Марија! — прихватише Кушмељ и Осињача. Она збуњена стаде се мувати по кући, не знајући шта ће.
Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви?
На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „Ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду).
Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи. — Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући? — Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. — Са мнокарце?
— називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!...
Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе.
него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема: — Ваљен Исус, вра-Брне. Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба? — пита фратар надувајући образе. Ја пошâ још синоћке.
лактом тријема, па наишавши на отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку па с кујинскијех врата назва: — Ваљен Исус, о шјор-Грго! Здрав уранија?
Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и Марија!... Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост.
— А, дите моје, ту ли си? — вели Кушмељ. — Иве мој! — викну Кривица, одјевена као невјеста. — Ваљен Исус, дијаче! — називају Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра... — Јево пуно наши!
У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући: — Оди Пивалица, оди! — Ваљен Исус, дуовниче! — рече, управо векну тај Пивалица ушавши.
— Ето мале! Оћеш ли да ти донесем кафу? — И изађе. Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као прије, осим што је обукла плетени вуњени гуњић.