Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Колико ли сам се само напатио за оних пет-шест дана што сам имао собног друга! На њему сам видио, уобличено и вањски уочљиво, моје рођено унутрашње лице, моју властиту затајену нутрину.
И мада је све друге тај догађај оставио у увјерењу да је вањски несретан случај био оно што ми је пресјекло даље могућности „управ у часу кад су се с највише изгледа преда мном
даровима, својствима, одликама, да с другим нечим стоји у односу и у међузависности, или чак да буде само одраз или вањски израз тог нечег другог.
у мисли, у фантазији, зар и факат нашег чувствовања, треперења наше сензибилности, нису исто тако факти као и они „вањски”, „физички ”, „реални” , објективни факти (и каквим ли их све мрежама за лептире људи не настоје да заробе!)?
До те мјере, да понекад уздрма и наш физис, угрози и саму нашу егзистенцију. И зар и ти „вањски“ , „објективни” факти у суштини не остварују своју важност и своју значајност по нас тек тиме што се преточе у наше
Или их се сјетимо у великим размацима, блиједо и без особита одјека у нама, а и то најчешће тек на какав вањски потицај.
према неколицини ближих особа, према баки, према фра Анђелу, излињала је у онај танки младички површан осјећај, сасвим вањски и декоративан, од кога се лако откупљујемо разгледницом из свијета или писмом о годовима, испуњеним од врха до дна
), и поред моје у суштини дискретне и усукане природе, и поред моје одвратности према свему звучном и вањски ефектном, провео добар дио мог вијека у некаквој вези с „театром”, у широком смислу те ријечи.
Случајност? Или лажна случајност — излика да би зазивање које нијемо вапи у нама могло да узме вид одазива на неки вањски изазов. Можда. Од једног гласа који је промакнуо ходником сав сам претрнуо. Добро познат глас добро познате особе!
сјало сахарско сунце, сипила лондонска магла, чекићи су радили без затајења: осигурачи су били чврсти и поуздани, сви вањски утицаји брижљиво елиминирани, механизам стављен у стање зајамчене неинфлуенсираности.