Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али чим се она осовила на своје властите ноге, човјек ју је смјеста осјетио као нешто вањско, туђе, као нешто што се супротставило њему и што се с њим гледа очи у очи.
Ипак, не желим потпуно спокојство, потпуно мртвило. То не! Волим да врхом спуштених трепавица осјећам вањско трајање, протјецање стварности. Само да ја останем изван њега, да не учествујем у њему. Да сједим на његовој обали.