Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Једну хипотезу сличне врсте поставио је и бранио аустриски научник професор Алфред Вегенер, творац теорије о вековном померању континената на кугли земљиној.
Облици обале једне и друге стране, тврди Вегенер, тачно се поклапају међу собом, тако да, кад се на карти саставе, добија се слика онога што је било пре катаклизма.
Са таквом хипотезом, Вегенер објашњава роман јегуље на један врло прост начин. Јегуља је некад живела у томе језеру, где се рађала, расла и парила
Потсетићемо на то, да је, на својим истраживањима која су имала да потврде његовое геофизичке теорије, професор Вегенер изгубио и свој живот. Он је, у циљу испитивања геолошког састава Гренланда и метеоролошких прилика на њему 1929.
експедицију на подножју великога глечера Камарујук, на западној обали Гренланда, недалеко од ескимског насеља Уманак, Вегенер се 1 новембра 1930 године, на свој педесети рођендан, у пратњи само једног Ескима, са двојим саоницама и 17 паса,
У лето 1931. године отишла је на Гренланд једна експедиција коју је водио брат истраживачев, професор Курт Вегенер, са задатком да утврди истину о судбини његовог брата.
Експедиција је, идући истим путем којим је ишао Алфред Вегенер, наишла на његове остатке и место његове пропасти. Пратилац Еским није нађен, као ни истраживачеве забелешке и научни
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
СРЕЋА У НЕСРЕЋИ 129 XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР 144 ХХВІ РОЂЕЊЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ.
XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР Грац Стари главни град Штајерске био је одувек рај пензионера, особито оних војничког реда.
То су били Владимир Кепен и његов зет Алфред Вегенер, две дивне научничке фигуре којима желим да посветим неколико страна наше преписке.
Али 1924 године, баш кад је његово дело ушло у штампу, доби Вегенер позив за редовног професора на Универзитету у Грацу, а исте године ја се састадох са њиме.
Ја нисам очекивао, и о томе ми Вегенер није споменуо ни речи на нашем састанку, да ће мојој сарадњи посветити велики део свога предавања и толико признања,
је изговарао моје егзотично име, шћућурио, обузет срамежљивошћу, у своје седиште у последњем реду амфитеатра да ме Вегенер не опази и својим погледом не ода моје присуство аудиторијуму.
Било је касно увече кад је Вегенер завршио своје предавање. Ја побегох, као кривац, из сале, нађох се, на излазу из универзитетске зграде, са једним
Рано изјутра отпутовао сам за Салцбург. Исте године преселили су се Вегенер и његов таст Кепен са својим породицама у Грац где су купили лепу вилу у једној мирној улици на Рукелбергу, која је
Кепен и Вегенер су на то питање одговорили у своме делу тим да су, у тим старијим временима, полови Земљини лежали изван данашњих
Е, а зашто и како су се полови Земљини померали у толикој мери? Вегенер се у свом предавању у Инсбруку позабавио и тим питањем, заступајући мишљење да је померање континената имало за
Она није стављала у питање резултате мојих израчунавања и мојих кривих, па није било потребно да у њој учествујем. Вегенер је на све примедбе које су се тицале његове теорије померања континената репликовао врло добро и својим одговорима
извршивши потребне рачуне, нашао да померања Земљиних полова морају бити далеко мања него што то предавач закључује, Вегенер је један моменат застао, претражио својим погледом присутни аудиторијум, па изјавио да његова математичка знања нису