Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ЦРНА БАРА 4 2. СУБАША 9 3. ЈАРАНИ 16 4. У КОЛУ 21 5. ЗЛОЧИНАЦ 28 6. ПРЕОБРАЖАЈ 32 7. СПЛЕТКА 38 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА 46 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА 52 10. РАСТАНАК 56 11. ДЕВА 60 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ 65 13. ПРВИ МЕГДАН 76 14.
Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА Освануо је 21. јули. По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.
Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо... Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар
Крунија седе на креветац. Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. Обе ћутаху. Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...
Његова веселост развеселила је све. Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... Ноћ се спусти ведра, тиха. Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души... И сан му паде на очи као детету.
Наравно да је ту Заврзан био победилац. Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком. Његова жива прича и ведра шала расположи све. Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...
— рече Зека. — Како ти хоћеш... Зека викну: — Уја!... Чета стаде. — Јесте уморни? — Јок. Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: — Побратиме!... Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.
Ко зна како ћемо се сутра одмарати!... Ја сам поставио страже... Јесења ноћ ведра, без месеца... Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо...
И после, ја нисам створен за миран живот!... Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!... Не говори ми то, војводо! — Али... Зека махну руком: — Свршено је!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕМЕ У бразду бацих семе кедра, Те непобедне свете сржи, Којег у своду неба ведра Нит олуј сруши нит гром спржи.
ИИИ Ти си лука где се савију сва једра, Пут куд бесповратно пређе нога наша, И седам влашића једног јутра ведра, Последња молитва и последња чаша.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гром, прави, формални гром из ведра неба. — Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим.
у кући није знао ни слутио шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — зато је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.
Црњански, Милош - Сеобе 2
рече, на то, неким гласом, као из бурета, да је та њихова рођака, Ђинђа Зековича, иако је изгубила мужа, широка, ведра, природа, као што је жито пуно булки, кад се таласа.
И заиста, у Исаковичевој причи, то је било тачно. У зору, на дан који је Петар изабрао за поћи – док су се обоје, из ведра, на авлији, умивали – Петар му рече да су синоћ, са Варваром, решили да свом детету, ако буде мушко, даду име Павле.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Укидање Војне границе 1871. године за Личане је било гром из ведра неба. Пошто су се отрезнили од династичког и војничког пијанства, видели су да им је земља јако уназађена, да немају
Црњански, Милош - Сеобе 1
то жене воле, почео је сад и косу да губи; власи му остајаху на прстима кад би зором, при умивању, извлачио главу из ведра.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
доба јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и међу мале.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јер пословица каже: „Сачувај нас, боже, ведра Божића, а облачна Ђурђева дана!“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЊЕГОВ СТИЛ. — Он није био ведра глава, и довољно је зато читати његова чудњачка писма и пратити га у животу. Он врло често није знао шта говори, и сва
Јака памет, ведра глава, он има осећање живота, на људе гледа критички и без илузија, има посматрачке способности и редак дар да слика
И то је оно што се допадало у његовим путописима: лака филозофија живота, добродушна и ведра шала, љубав према људима, према слободи и правди.
Сва та пријатна, ведра и разумна причања имају нарочити чар који долази од лепе душе самога писца. Ненадовићеви путописи су први добри
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
узвила, Камен пусти камен је нагнао, За облаке рујне се ватао, Кô да оће на љубавна недра Да небеса земља свуче ведра, А небо се дивно запламтило Па красоте своје истурило, Пламти небо као живи пламен, Пламти небо, а пламти и камен,
камен сињи тужна, бедна, гладна, А рана јој је земљичица ладна, О, земља ладна нема никва сока Да мисли да живота ведра смока.
Јоште ноћу песма оде Ведра неба дићи своде, Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници сјају тмоло — Та
осменут се ћаше, Ал' брзо смисли, па дар доваташе, О врат га веша и спушта у недра, Па љубну злато посред чела ведра.
Ао Бајко, свуд си де те треба! Банеш кано гром из ведра неба, Тек се макнеш, па већ и усмртиш, Дивне л' јаде Турадији пртиш!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води језера.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Кажу неки водичи: У овом граду свет се обнавља као вода У рушевном кладенцу, без чекрка и ведра, Али на дохват шаке кад праву препозна жеђ: Љубави, јеси ли жедна? Усркни овај слог: Рим.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Смрси старац ỳ њедра: Нисам четник - Србин сам.) - Крваву ти чесницу, хајде подрум отварај! - Бурад, каце и ведра испремећу момчине. - Угледају празан рам... Цикне један чворугав: Нану ли ти нанину, немаш слику - имаш рам!
слика, исечак мој си, чедност у тембру ланених трења, која ме вуку, струјом магнета, да ти у струку, јасико ведра, починем трајно. Иако не знам шта ти се злати дивизма стаса, грло ли ждрално, аура тела, коса ли, гњати?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!
Стој!“ БОСАНСКИ ТРКАЧИ Свакога дана, ведра ил мрка, кроз Босну моју води се трка. Четири стазе, свака се вије, на свакој тркач. Ко ли ће прије?
На безброј лађи рибара Педра написах оглас на сама једра, нека се чита за дана ведра. У врелом песку, на полутару, улових једном корњачу стару, па јој на леђа урезах „шару“: „Најбољи дечак да ми се
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак...
А у селу јоште у прозорје мило Ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, Па кокоши вреба и пилиће младе — И од њених шапа и туна и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
80. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра
80. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра.
Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја. И док ми се ноћу преплићу на руци голе жене, и звуци крвавих накита страшних, тешке
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
неколико дана су се јуначки, поносно држали; док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о срећној будућности миле им и напаћене Страдије; а
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом, И ноћ се спушта мирисна и ведра. Нигде ни шума да заструји тајно, Нигде ни ветра да гранаме мане. Тишина.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Румен му с лица ишчезну, али му на њему оста као нека ведра повлака, отприлике као мртвацу који се задовољан са свијетом растао. Стана се препаде. „Жедни ли ти се?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела.
— нарочито седмог дана по рођењу супружнина — батина, тојага сургум — проклетство сут — свет суха муња — муња из ведра неба табак — кожар табачки — кожни тана — тигањ талија — срећа; судбина таличан — срећан таруут — јанџик; кожна
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Стојиш тако, главо, по мало у небу: Тек понеки ниски дим ти очи такне, Свака ведра птица крај тебе замакне, Сваки гавран слети на твој кров свом хлебу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Љубица је одобрила тај изостанак а очекивање је постало напетије. Пред погледима других, господарица је била ведра; пред погледом окренутим у себе, Љубица је налазила празнину: у њој није било ни осећања, ни мисли.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' на њој никог - само разасути Скелети неки виде се на п'јеску. Тако засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари ништа, Сем једно гробље и пустош бескрајну... Ј.
Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М. Королија ЦXЛИИИ САН ВУКА МАНДУШИЋА Прошла је поноћ блага и ведра, К'о пучина мора у време ти'о, Дубока, нема.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Та мисаона муња не долази увек из ведра неба, већ јој често претходи постепена дуга облачност која ствара у мозгу генијална човека довољан електрични напон,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ово су глумци, мора бити. А кад, као гром из ведра неба, паде ова реч, жена се препаде од извештачене узбуђености студента који се спремао да протестује: — Аксентије —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а кад погледа, кад нема његова прстена, но му женин на прсту. Сада наједанпут као да га гром из ведра неба удари, ко је жалоснији од њега?
На другу софру турише четири ведра са вареним млеком. У једно удробише црн хлеб, у друго зелен хлеб, а у треће бео хлеб.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ту виде доба, она светла, ведра, Да их већ нестаје полако и тужно, Да пролазност своја отвара им недра, И да стварност свуда подиже се ружно.
Увијена у огртач знања Бедна, ружна и отровна ти си: Жедна, гладна и жељна сазнања, Увек стара, никад ведра ниси. За осмехе не зна лице твоје, Погурена ти се крећеш вазда, Тражиш тајну и истинâ боје, Гониш таму, ал' те тама
СА КУМАНОВА — ИСТИНИТИ ДОГАЂАЈ — У једноме крају старог Београда, После тол'ких дана опет гледам њега: Насмејана, ведра, лица увек млада, Које му сад краси из рата белега.
О, кад би знала колико си дивна Ономе кога смрт страшна не боли, Чија је љубав ведра и наивна, Који тек мисли да те дуго воли.
1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе
Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али при крају предавања, одједанпут сам осетио слабост. Изненадна грозница погодила ме је као гром из ведра неба. Пет дана касније, мој живот је висио о концу. Заметнула се тешка борба између снажног срца и тешке упале плућа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза. Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке,
једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек примјетљиво у сунце полети, па испод њих фрцне живљи сјај очију, и махом
влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра, пространа пучина; игра се у сјају; шапатљива дахће, као да у себи носи сијасет живота, — пучина што је и њега
— прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што
љупком појавом, која му, молећи се, пред очи долази, губе се дањи узбудљиви утисци и сунце га буди у кревету мирна и ведра, јака да се брани од сваке напасти.
Лако им је: летња ноћ је топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по шикари што ивицом пута расте, а дошавши у долац, дочека их свежи ваздух, хлади
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НАТА: Ех, како да није могуће. Оставка владе, госпаЖивка, то вам увек падне као гром из ведра неба. Правим ја планове: те овако ћу да наместим кућу, те овако ћу да правим излет, те у ову ћу бању летос... а тек...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1890. ЗАЛУТАО АНЂЕО (По француском) Анђелак један мали, ведра и светла чела, Развио крила видећ’ широки простор свуд; Први пут ето рају окренуо је леђа И летео је, ни сам не
А ми ћемо одговорит’ Ведра лица (како није!): „Ми се нисмо одмарали — Свађасмо се најсвојскије. Душманима својим дасмо Радост нову пљуском
Омладино драга, буди добре воље: Ти нам буди јака, ти нам буди лепа. А да будеш лепа, мораш бити ведра, А да будеш јака, чувај се процепа. Па сад дижем чашу, — е гле самртника!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви војници били су у клечећем ставу и зурили кроз пушкарнице. Осматрао сам непрекидно и ја... Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара. Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо.
Ноћ је била хладна. Обукао сам шињел и скотурио се у рову. Пуцњи су одјекивали сваки час. Да је ведра ноћ видели бисмо ипак линију њиховога рова по одблесцима из пушака.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сећаш ли се оног јада Кад глас дође изненада, К’о из ведра неба гром, Да ја морам одлазити, Тебе, драгу, оставити, И мој возљубљени дом?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Јајце је вјечито, било пролеће, било љето, била јесен или зима, тужно, туробно и мрачно. Нигдје ведра и насмијана лица, нигдје жива и ватрена хода и корака.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи мушка раздрљена недра. ''Вај, како ми уста за пољупцем горе!
Рођен сам да будем пророк оној чети, Што ће ведра чела силно тебе хтети. Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се
Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао.
Он сад чудно шушти као да ми вели: ''Волео си онда и кад север цвили, А данас си тужан. Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1876. ЈАН ХУС На Сабору косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Знаћеш ме, сејо, кад с вечери, без невесте ни свата, румени мој промине траг. ПОЗНОЈ Чајала, ведра ти пут, прозрем, болело. Прости за бол. И додир покајни мој светињу те прокази.
Ћипико, Иво - Пауци
Невикао тешко да поднесе такову врућину, кад се напољу може да ужива блага, ведра, загорска љетња ноћ. — Скухаћемо се!
И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати наново земљу да је
Она би дошла и намјестила би се поред њега. Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао... Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.
листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И блаженим миомиром Успаваће твоје груди И сневаћеш, - Док те звоно Смртном песмом не пробуди. 1881. ЗВЕЗДА Ноћ је ведра, блага, Бледи месец сја, У милини тоне Васиона сва. И звездице миле Расипају зрак...
Кметица, снажна и сниска, вукући препуна ведра, Засук'ла рукава оба и малко открила недра, Те кравар ушара много. Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да
Кад стиже обали речној, он Кићу застаде веће, И с њиме Звездана ведра брала је пролетње цвеће. Но како и Амор дође, онога истога часа Зајеча зелена шума Од њиног веселог гласа, Природа
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда.
Топот његовог коња губи се у правцу Ареопага, тамо ћемо и ми поћи. Заиста се нешто десило као да је гром ударио из ведра неба. Људи јуре ка Ареопагу и Пниксу.
своју уобразиљу, која нас је искрцала на неко дивно одисејско острво, и упућујем је у александриску луку. ...Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем.
Ја зацвилех и почех, у болу, да певам ону нашу старинску песму: „Сећаш ли се оног сата, кад глас дође изненада, к’о из ведра неба гром. Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити, и мој мили родни дом!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Десетак дана касније, пред вече, госпа Нола седи у свом „књиговођству” и рачуна. Није баш ведра. „Године слабије у економији.
Али његова ведра храброст га опет подиже. — Што тако све видиш наопаку страну? Има наопака страна у свему, наравно. Али, немој, брате,
Тамо даље, неко, као живе теразије, стоји на дасци и на две стране захита и просипа воду из ведара, сигурно пере ведра. Тиса је мртва. Нити се таласа, нити шуми, нити одблескује. Место воденог роморења чују се лопате у кукурузу.
Кућа за становање, увучена и невидљива споља, дугачка је, приземна, старинска, али некако ведра, па се ваљда због те ведрине и врзмало по њој доста и фратарскога и цивилнога света.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — прслук ПУТЕШЕСТВИЈЕ — путовање ПУТУЊА — врста ведра, кабао ПЧИОДА — чиода РАВНОВЈЕСИЈЕ — равнотежа РАДЊА — рад РАЗГЛАГОЛСТВОВАТИ — опширније говорити, причати,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да л' верујеш, драга моја, да је страшно умрети, И да ли ћу тако лако срећу поднети? Причекај док ноћ падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У
). И та ребра савијена у луке; Тајанствено учешће једног бедра; Дрхтај! Пуна сала и звезда је ноћас ова ноћ ведра, Ноћ руковања! Те руке савијене заставе, ноге: стоваришта друмова.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили. Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури...
Када ти талас по жалима прска И баца дуге на бокоре трска, С таласом пљушти, и сјајна, и ведра, Кô галеб лаки диже се и броди, Па пјева сунцу, небу и слободи, И крил'ма бије катарке и једра. 1908.
преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.
Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра... Ево све дружбе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Љуба хајдук-Вукосава је ведра јунакиња, надмоћна и умом и срцем. Она не тугује, него се бори и побеђује. Она је живи пример женског јунаштва у
Онда Зуко окрену коњица, и полеће преко равна поља као зв’језда преко ведра неба. Кад то виђе старац Мустаф’-ага, он повика гласом задављеним: „Шта гледате, кићени сватови, ђе ми хајдук однесе
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела. Вратила му се стара безбрижност његова и весела ћуд, и он се опет шалио и задевао младе лепушкасте муштерије кад