Дучић, Јован - ПЕСМЕ
270 ЧОВЕК И ПАС 271 ЦРНА ПЕСМА 272 СРЦА 273 ПРИЧА О ЈАКОМ 274 НА СТЕНИ 275 МАЛА ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН 279 РАВНОДУШНОСТ 280 ЉУБАВ 281 ДЕЛО 282 ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ 283 ПРОЛЕТЊА ПЕСМА 284 ВЕЧЕРЊЕ
И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо. ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ Били су зашли влашићи и месец, и била је поноћ.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
инстинктивно осећа величину и лепоту класичнога света, и, поред свих грешака у појединостима, његове песме дају утисак ведре и дубоко мирне лепоте античке поезије.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Творчева школа лако се учи. Прост је алфабет: Слово је једно, срезано, слито - једнако звучи. С тканине ведре круни се штедро Његова светост - грумен суштине. (Гризу се, ждеру силе мрклине.) Алатке хвата живост, лакоћа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
—Сели се, каже, код мачка Тоше, а ја путујем, буво! Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца, У очајању, у самоћи, Међ јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном месечином!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Лак вечерњи уздах иде преко рâвни. Ал’ ја нисам знао да ће опет давни Сви утисци једном оживети редом Из јесени ведре, љубљеног пролећа, Под хипнозом звезда и светлошћу бледом. Миришу опојно душе пољског цвећа.
Губи се рефлекс велике плејаде, К’о јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јесење воде шумљаху злослутно; И ја сам снив'о и тужан сам био. И моја младост није више знала За ведре страсти и чезнућа њина; У моју душу њена сен је пала; Бледа и мртва као месечина; Или к'о светлост што у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сви погледаше онамо, а Питагора настави: „Ту звезду можете лако пронаћи на небу помоћу јата Кола, које је сваке ведре ноћи јасно видљиво на небу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Поседали смо на шарене простирке и она нас је служила. Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више
Кад сам га, више афектирајући, загрлио и мало се одмакао од њега, очи су му биле пуне суза, али доста ведре, испаване и паметне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просторије према мору биле су свијетле и ведре, поплављене сунцем. Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад немам више оне старе плиме. Сад немам више очију за дýге, За ведре боје облака и снова; Сад немам више сутона и туге, Ни сенку среће, ни шапат брестова. Сад немам више очију за дýге.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када су ноћи у равницама мога роднога Баната потпуно ведре и мирне, звезде су необично сјајне а небо изгледа црно. Зато српски заљубљеник пева својој драгани: “Косе твоје су
Физичке чињенице и принципи које је открио Фарадеј, стајали су јасно дефинисани као светле звезде на небеском своду ведре и мирне летње ноћи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моловô бих слике ведре, Све што оку вашем прија; Месечина како ј’ мека, — Како звезда јато сија. Како лепо зора руди; — Како с’ дивно
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нека плаче ко воле, Ја ћу да попевам, И са старим матејцем Ведре прси згревам. Куцнућу се с комшијом И с десна и с лева, Ја ћу њему певати, Он нек’ ми отпева. 1837.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Друге беху црне кô крила грифона, Кô дан божјег суда, слатке кô плод палме, Ведре као подне, дивље као зебра, Сањиве кô ритам осионске псалме. Од страсти су моја усахнула ребра.
И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Оне су радосне, ведре, умиљате, али истовремено распусне и чулне. У другима се јављају сетни тонови и суморна, елегична расположења; међу
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Од зиме се не јеже, страх срца им не стеже, јер на планини одрасле су саме. Но иза сна — ведре таме, трепет их чило што сниле, па сунцу, магли, па пропланку ћућоре белу тајну на уранку.
Ћипико, Иво - Пауци
Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу. Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Ја истину волим, па се дигнем с њоме, Но полазак беше пун борбе и туге; И ја дуго плаках у лутању своме, И у ведре дане, и у ноћи дуге.
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи
Ја ћу, без миле наде, И одсад њега звати И с тугом спомињати Његово слатко име. Ја ћу, у ведре дане, Блудети кроз пољане; И у свом боном санку, У ноћи и уранку, Довека бићу с њиме.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
прилажем овоме писму једну карту неба, и Ви ћете на њој, драга пријатељице, наћи тај небески екватор, па можете сваке ведре вечери наћи његов положај и на самом небеском своду, и уверити се да његова раван стоји нормално на правој која нас
То је благо прикупио Тихо за време свог двадесетогодишњег боравка у Ураниенборгу. Сваке ведре ноћи пришао је он са својим помоћницима својим астрономским апаратима, великом квадранту, секстантима и октантима и
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
) и ведре слике детињства („Несташни дечаци“, „Беспослен пастир“, „И њен син је ђак“ и сл.). Рефренски стих „У земљи је злато!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је никло из првога мога осмеха прошло је кроз живот са осмехом на уснама, гледајући све око себе веселим погледом и ведре душе. Оно се смејало слабостима као и врлинама, јер су људске врлине често веће слабости од њихових мана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У ведре ноћи њен је покров мио Од плава неба, мјесечине меке; Њена су њедра врт у коме ти'о Почива мирис багрена и смреке.