Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кмет беше озбиљан. Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка. И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. — Браћо! — поче он.
Јер је веселих тренутака врло мало!... Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!... А волим ведрину!... Станко, волиш ли ти ведрину? — Тако је, Заврзане! Ти имаш право! Сваког тренутка се могу очи склопити.
Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!... А волим ведрину!... Станко, волиш ли ти ведрину? — Тако је, Заврзане! Ти имаш право! Сваког тренутка се могу очи склопити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је волео Шумадију у којој је детињство провео, осећао лепоту, снагу и ведрину њеног пејзажа, а готово све његове приповетке дешавају се у њој.
Ненадовића, који је на њега доста и лично и књижевно утицао, али који му није предао своју душевну ведрину и пријатан књижеван стил.
у извесним тренуцима изгледао бајроновски речит и очајан, све више је прелазио у меланхоличну резигнацију и филозофску ведрину.
Милићевић, Вук - Беспуће
И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кад једном плане моћно палидрвце, тајанствен дах ће синтаксу да натре, у брсној крошњи распукнуће машта ведрину мисли, радост стваралаштва.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Очи црне и сјајне, са којих свакога момента зрачи одблесак душе његове. Појавом својом унесе неку ведрину. — Митраљезац, дај који трупац... Какви сте, бре, људи, дођу вам гости па ни да понудите.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Иза те његове наде, као ослонац, била се згуснула одлука да, ако изгубе, нађе смрт. Носио је у себи неку прозрачну ведрину која их је, све, храбрила. Онда је почело. Одолевали су седамнаест дана а борба је била безизгледна.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сјећају се да су толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба, иза којих се сунце рађало. Знали су да тамо свијет ходочасти чудотворцу св. Василију.
— одговори он, а очи му једнако играју, веселе су и свилетле као да у се купе ведрину дана... Девојка се враћа кући смирена, и свега се лијепо сјећа.
Пришао је својој мајци чист и ведар. И ту чистоту и ведрину душе нису могли да збуне његови бивши другови. Двојицу од њих искрено је волео.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Зебња је овде, ослушкују се створ и твар: у камен заспати јавом, ил’ будно сном потећи на веке. 4 Ведрину из тла бола, знај, сише овде корен бол.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али, што је време више пролазило, постајало је све очигледније да се с њим нешто чудно дешава. Најпре је изгубио ведрину, потом се стао љутити за најмању ситницу, најзад је постао туробан и горак.
Толико подао нисам. Димитрије Краткотрајну ведрину и радост сменио је мук, а онда се изненада онде устобочила зла вола и пизма.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Твоје родитеље људи узимају за пример породице радне и напредне. Чика Јовину ведрину спомињу људи и деца. Твоја мати важи као узор кућанице.
Бранко је као болестан. За његову урођену ведрину, то је мутна зона. Сиромах писац сиротих Јевреја! Два најмилија друга, два брата, као да ставише нешто између себе и
Ја сам једним махом изгубио, тако се то каже, веру и наду, а стварно, изгубио сам моју ведрину, Павле, моју способност, неоцењиву, да будем задовољан увек са свачим, па и са овим што је сад ту!