Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је све покусао, бркну кутлачом и у ону четврту ведрицу, па кад виде да није дробљена, викне: — А бе, пезевен! А зашто ово није дробљено? — Нема се са чим, — рече му баба.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку. Најпре су ти бели млазеви звонко певали док је ведрица била празна, не, ведрица је
Тада је она устала, спустила ведрицу крај врата, помислио је: да се одмори, и дале држећи реп што се жилаво грчио и хтео да се отме.
Њега су заклали као теле, и он је лежао поред јасала. Не зна колико, ни кад је она однела ведрицу с млеком. По руци га је лизнула крава, лупила га широком меснатом лопатом, и сукња није заударала на бачију.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Погледавши младића, баба се наже над ведрицу, захвати воде у врг и понуди га: — На, сркни мало да дођеш себи; биће ти лакше одма’...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је све покусао, бркну кутлачом у ону четврту ведрицу, па кад виде да није дробљена, викне: — А бе, пезевен! А зашто ово није дробљено? — Нема се чим, — рече му баба.