Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он погледа милу злату своме, Па погледа тад небу ведроме, Кô да вели: „Ох, ти одозгоре, Помоз' јако, јер нико не море!
Они виде јаде пред собоме: Дим се дигâ ка небу ведроме Са сви страна са равне зелене, Та шумама дивно окићене; Онде село, ту гори паланка, — Ала, брате, жалосна уранка!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме. ’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’
Другу свеци вргоше прилику: од Ђурђева Ао Дмитрова дана све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се вата, а три пута игра на истоку.
говоре: „Турци, браћо, све седам дахија, ’вако нама инџијели кажу: кад су ’наке бивале прилике виш’ Србије по небу ведроме, ев’ одонда пет стотин’ година, тад је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара