Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Видим и димове од запаљени̓ селски̓ кућа: једни од Шапца а други од Београда у небу се састају, у ведру дану облак начинили, и за свакога Србина који чује и види канда га у срце ударају, или сам у огњу гори.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
летње дане, спуштају смирено као кардинали, за лава у прашуми што сањари као песници романтичари, за породицу ведру медвеђу што се детињски шали, за поспале у сенци јагуаре и пантере, за риса у кавезу који као човек тамницу ломи, за
Матавуљ, Симо - УСКОК
Онда се Јанко нагну и пољубише се. Па, без ријечи, уђоше. ВИ Пошљедње ноћи године 1815-е на ведру небу сијаше пун мјесец и одсијеваше са смрзла снијега по Ловћену и по његовијем обронцима и вртачама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ли њено опредељење као немоћно одустајање, можемо говорити о другоразредним производима; узмемо ли га као мудру и ведру игру против озбиљности, оцена ће бити друкчија.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Духовно и морално здрав, он достиже ведру равнотежу старих који су волели природу изнад свега. Он се нарочито одликовао у реалистичким описима села, продужујући
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
О брате, брате, ти не беше сунце Што крваво зађе за врхунце, Веће звезда мало затрептила, Па с' на ведру небу изгубила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Они су одисали хладноћом и тугом напуштености, мирухом шушња и невена, док је млин тек са даном откривао ону своју ведру животну страну, а ипак остајао на свој начин зачаран и несвакодневан.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За ову причу, ведру и бајну, свраки сам пару обећо сјајну, обећах тврдо, заклех се брком, а раном зором — побјегох трком.
“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!“ Једнога јутра, по ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп на сунцу
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Само у том случају могаху се на његову, иначе увек чисту и ведру челу, опазити боре... Па ипак, чим ко стане пред њега и ослови га, лице му се разведри, боре се разиђу, а из ока му
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дичио се с твојим породом као Даница на ведру небу, и китио славом и поносом као гора с Ђурђевданом, а перивој с ружом и босиљем, дабогда!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Опирао сам се. Па ипак су тиме били успјели да му усаде нејасни страх пред помисли на евентуалну мање ведру будућност. С неком зимицом у костима ишчекивао сам та апокалиптички предсказана „потоња времена”.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност ведру, Лежиш у даскама, покривена бусењем и травом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер оно је место за примирење. Гробље је. А на гробљу човек најлакше разговара са собом. И на месечини и на ведру дану. Стари сам ја опет крвник. Не дам се лако.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Доста му је, доста му је, — Нек не чита песме ове. Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек не чита песме ове. Ко их чита, нека прашта Слаботану, Кâ што прашта мутном небу, Плачном дану.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Алексиначком Поморављу — у врачању ради млека домаћица уочи Ђурђевдана млеко »подсири у ведру« и стави га »на један велики бусен са доста траве«, а сутрадан ујутру, пошто оцеди сир, баци бусен и венац у реку
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чекао сам ведру ноћ. Чим се крдо у сумрак провукло кроз усек, опљунуо сам шаке и стао махнито да копам будаком. Доротеј је хтео да ми
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тако чува Ментор луд, Теолог с важним видом, Талије српске ведру ћуд Развратним својим зидом. И једног дана вила та, Невино ово дете, Презреће редом блага сва За канкан и балете.
А свињару, што је лагô, У награду даје благо: Јер ко ведру шалу зна, Заслужује блага сва! 1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум. Но, још је рано да пођемо онамо. Прошлу, ведру ноћ употребио је Ератостен, без сумње, за посматрање неба, па се сигурно још одмара.