Употреба речи вежем у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Узми, снао, мени је од потребе, ако теби није... А имаш ли једно парче конопца, да вежем ову врећу?... И он погледа у дирек о коме је парче конопца висило. — Па, ето, узми, то парче што о диреку виси...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Довикивао је Исаковичу: „Капетане, сунце вам јарко, још ја могу да вежем учкур чврсто! Али сам, ето, код жена, остарио! Нек се акају!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Шикће вода, а чун реже, Бежи вртлог, стене беже — Живо, руке, не сустале! Ето мене до обале. Чун ту вежем, лаким скоком На обалу па излетим, Па лаганим онда кроком Двору миле ја полетим.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— А не — трже се стидљиво она — не спава ми се, него онако... Обећала сам јој да ћу је спремити и лепо јој вежем „чајку“ како је она везивала... Јер ми је у аманет оставила. И онда се сви ослободише. Приђоше ми и руковаше се.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Случи се једном да ја из дугог времена све пилиће с квочком заједно једним концем вежем. Кобац дође и однесе и квочку и пилиће.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (отргне се од њега): Не дајте ме, забога. СРЕТА: Оћеш да те вежем? СУЛТАНА: Јао, помозите ми, забога! Трифићу, нећу више таква бити!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Једна симпатична, омалена бакица стајала је иза мојих леђа, подбочена рукама. Пристадох, вежем коња за ограду и уђем у двориште... Прича ми баба да су јој синови и унуци у рату.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Ти си кочијаш! ДРОБАЦ: Батињаш. СОФИЈА: Шта? ДРОБАЦ: Батињаш... Батињам људе... Вежем их на мацке и батињам... Разумијеш? Не разумијеш! СОФИЈА: Лажеш! ДРОБАЦ: Камо лепе среће да лажем!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Госпођа у црнини: Да... тешко... Сироче: А мени је жао што немам кога да вежем... Госпођа у црнини: Ајде са мном па ћеш мене везати... Хоћеш?... Ајде!... Сироче: (Погледа је радосно изненађено.

Хоћеш?... Ајде!... Сироче: (Погледа је радосно изненађено.) Тебе да вежем? Госпођа у црнини: Да, ја ћу ти дати поклона, да ме одрешиш... Хоћеш?... Сироче: Поклона ћеш ми дати?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

се бесно у владику; гледа га широко, очајно, упиње се да га он разуме): Е сад, бива ли да то дрвце одсечем, дам, вежем га за сучку? Бива ли? Кажи де!...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Наређено ми је да те вежем, чича-Аћиме снуждено рече апсанџија с катанцем у рукама. — Опрости, ја сам државни слуга, морам.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

га гледа заводњеним очима и, као строго, вели: — Господине потпоручниче, бићу принуђен, да вас путем милости своје вежем... — Ко, је л’ ја?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

не бој! Не дам ја тебе! (Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело. (Јовану): А ти ми донеси јастуке и јорган да га наместим и покријем, те да се одмори, спава.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

два дана сам једва добио развод брака од жене, хтео сам да се с Лаганом венчам, а она је ваљда зато и утекла, да је не вежем за себе... Ето сад сам сам, сасвим сам . — Та реч паде као камен. Заћуташе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Једном приликом одвезаше се она два последња и вода их онако везане однесе. — Ама, ја ћу једнога од вас да вежем оном последњем за реп, и други пут ћете пазити како везујете — љути се командир батерије.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

пролеће, Младост се као ћилим пољем продужава, На рубу чијем девојче дивно спава: Ја крај ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

И на том путу му се здеси те сукоби многу дивљад: срне, кошуте, јелене, пак викну к њима изгласа те им рече: »Вежем вас молитвами светога Симеона да не имате се од мене разбећи докле ја к вами не дођем!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности