Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Још 1788. године Алексије Везилић је писао: „Ријетка мати имејет сина перворождениа, који не би носио чародејства потајна“, па наставља: „На дјетја
146. ³⁷ Уп. Раденковић, Љ., Народне басме и бајања, с. 354—355. ³⁸ Везилић, А., Краткое написание о спокојној жизни, Нови Сад 1788. ³⁹ Филиповић, М. С.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД
АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753. у селу Керу, у Бачкој, учио је »словенске« школе у Новом Саду и Сегедину, а латински и немачки језик у
На више места Везилић излаже модерне и просветитељске мисли, које одају сувременика Јосифа ИИ и присталицу Доситеја Обрадовића.
Песник јако напада народне празноверице и оне који свесно експлоатишу верска осећања простога света. Везилић је и добар српски родољуб и високо цени способности српскога народа у свим правцима.
Његова поезија са чисто уметничког гледишта нема вредности. Везилић нема песничког надахнућа, версификација му је слаба и неразвијена, језик тежак, нечист, често несигуран.
осуђује народне обичаје »от идолопоклоников заоставше« и »сујеверије од Турака узајмљено«; тако и Алексије Везилић жигоше народне обичаје у народу, »стаду простодушном«. Вук Караџић о народним обичајима има сасвим друге погледе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Има Алексије Везилић у Прибавленију своје књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Песме
оне биле мећу собом и различите; и даље, опрезан читалац Везилићеве напомене несумњиво ће се морати запитати није ли Везилић код песме Сербије преславна могао можда мислити не на Орфелинов Горестни плач који почиње тим двема речима, него баш
један од најранијих портрета зле (па и модом опијене) жене дао је код нас А. Везилић у књизи Краткоје сочиненије о приватних и публичних дјелах, Беч 1785, стр.