Јакшић, Ђура - ПРОЗА
капетанове речи: „Волео бих“, — вели капетан, — „да су ми у срезу сви кметови кâ овај Радован, него да ме наместе за везира у Босни... Гле како пронађе онака зликовца, паликућу!... Човек је то!... Човек, вере ми!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Цар, који га иначе љубљаше и почитоваше и за највернијега к себи држаше, пође да се сам о том увери. Убеди везира да му отвори своју тајну собу: ови, принуђен, отвори му је. Но шта ту види?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?
Но одма помислим: ја видо’ цара у авлији и усна ми не препуче, а и није страшнији ни од једног београдског везира. Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити.
Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити. Кад уђем к цару, ја тако и учиним. Код њега стојао је толмач.
Но тога пашалука читлук-сајбије умоле београдског везира (што је био пре Муста-паше) да они буду аге, као што су и били, и да купе своје десетке и проче.
Сви ти бегунци зли и гори код њега се скупе. Сирома султан Селим седам је везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао.
држали, а оно кад порежу у народу по ожењеним главама, то дође по 8 или највише по 10 гроша, јербо су кнезови главе од везира крили, а спа̓ије и други Турци који су знали нису везиру хтели казивати.
најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
Али су Алекса из Бранковине и Петар из Ћуприје најпребранији код везира били.) ИИ Кад су све аге и зли Турци побегли у Видин (пошто им је Хаџи-Мустафа-паша убио у Београду поглавицу
Сутрадан дође мој отац и кнез Петар митрополиту да им даде хатишериф, а он им рекне: „Отиђите најпре до везира, па дођите онда по фермав.” — Кнезови сви скупа оду и позадуго постоје, преко обичаја, пред собом везирском.
̓ — Везир нато ма̓ну руком: ,Еј исадиле̓ (срећан вам пут). — Тако ти ми, не седивши нимало код везира, изиђемо и сви рекнемо уз пут идући: ,Богме, брате, онако је, везир погоди̓.
Тако је од честитога везира заповест. Који то не набави, педесет штапа по табанима и педесет гроша глобе. Хај, чујте и почујте, така је од везира
Који то не набави, педесет штапа по табанима и педесет гроша глобе. Хај, чујте и почујте, така је од везира заповест!” Сад мој отац дозове одма буљубаше Живана [Петровића] из Каленића, Арсенију Раонића из Лознице, Ђукана из
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” — А њихове војводе? — упита Милош. — Све је то главе погубило, почев од везира. И да га није стид, мучно те се не би вратио. — Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Други је знатан узрок стварање српске патријаршије за време великог везира Соколовића (Србина мухамеданца) и добро организована српска црква, чији се делокруг рада простирао на све српске
су „Бошњаци“ сматрали себе за најбоље мухамеданце, сматрали су да су бољи мухамеданци од Османлија, бољи од паша и од везира; често су уображавали да су бољи мухамеданци и од самог султана, њихова калифе, наследника Мухамедова.
За време буна 1831. године мухамедански побуњеници су натерали травничког везира да скине своју нову униформу а ла франца и, као да је повредио Мухамедову веру, нагнали су га да се по муслиманским
Неки од великих везира су били поисламљени Срби. Један од најзнатнијих, Мехмед Соколовић, обновио је 1557. године српску патријаршију и
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да ми је знати, ко је бољи: коњушар или коњ? Јеси ли чуо? Могу да псујем султана, и султанову пасју мајку, и везира — шта ми ко може? Ваљда ћу нешто да изгубим? Ионако сам све изгубила! Схваташ ли сад? Свашта могу!
Они не пазе да се о бога не огреше, него да се о везира не огреше! Зар они не виде да су везири од данас до сутра? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Погледај како се одједном стамнило!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чим је прокопô и нашô врело, зовне га везир преда се да га обдари. Кад је џомет дошô пред везира, везир га запита: — Колико хоћеш да те обдарим и чим хоћеш?
Али све залуду; он каже: — Ја њу, ја ниједну! Кад већ виде да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира да јави говедару да ће цар да му узме кћер за сина.
Цар пошље другога везира, али говедар каже једно те једно: — Док царев син — вели — не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Сви би билн поватани, али Голи Син врати се натраг, улети међ Турке и самог великог везира убије. На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дочекаше Шенђера везира уврх равне горе Вртијељке и клаше се љетни дан до подне. Не кће Србин издати Србина да га свијет мори пријекором, траг
Јунацима Бог ће учинити спомен души а прекаду гробу! Три хиљаде момка једнакога на Шенђера удрише везира приђе зоре на поље крстачко. Прегаоцу Бог даје махове! Раскрхаше силу Шенђерову.
ДОХОДЕ ДЕСЕТ КАВАЗАХ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ОД ВЕЗИРА НОВОГА, КОЈИ ОБЛАЗИ ЦАРСТВО, И ДАЈУ ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ ПИСМО. ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад везир уљезе, сви му се на ноге дигну и по турски поклоне чине, а мудир и кадија највише, који везира скину с коња и шједу га на мјесто гдје су сиђели кадија и мудир, принесу му запаљени чибук те почне пушити.
саслуша свачију даву, потегне неколико пута уз чибук а попријеко гледа на кадију и мудира, а они обојица клекну пред везира пак се моле за милост. — Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори!
, те ухвате и на рукама изнесу кадију и мудира из одаје, — па више пута изван куће — а везира почну љубити опет у скут и у руке, препуњају му чибук, и приносе у филџанима каву; али каве нема, него он присркује
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина.
Цар пошље другога везира; али говедар каже једно те једно: „Док царев син (вели) не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину,
Али све за луду; он каже: „Ја њу, ја ни једну!” Кад већ виде да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира да јави говедару да ће цар да му узме кћер за сина.
Цар пошље другога везира, али говедар каже једно те једно: „Док царев син” вели „не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ко сме? Још када се чуло да си био у Стамболу, и тамо код самога цара... А зар мога, Јовча, код самога цара и код везира да одеш? ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може. Али, морао сам...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У тим преговорима, које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше да су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој власти; устанак је подигнут против јаничара и
Путописац Ото Дубислав пл. Пирх, који је 1829. године био у Београду и посетио везира, оставио је о томе необично сведочанство.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тамо негде иза оне крпетине, те отпочиње први чин, па се ређају редом слике и прилике, и све тако до оне сцене између везира и Милоша. Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ВЕЗИРОВ СИН У једног богатог везира био јединак син, који се је у свачему добро и поштено владао. Пошто везир остари, разбоље се једнога дана.
Син оца лијепо опреми, све по хадету, што се најљепше море. Сваки му је дан ишао на мезар и дову учио. у везира су биле још три слуге, које је везир добро пазио; али на смрти их се не сјети.
коња, двадесет слуга и четрдесет врећа, па одмах натовари и ону робу што је доћерао, и врати се натраг да обрадује везира добром трговином.
Ту је медресу издржавао сам цар, па би сваке године по педесет ћеса преко везира за издржавање слао. Једном дође некакав валија, велик јаспреша, па што је год султан слао, све је он себи устављао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мир, тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја. Залутали галебови Мраморнога мора савијај у се над порушеним градом и криче...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Прича је усредсређена на настанак везирове задужбине, па самим тим и на везира Јусуфа. Али она не обухвата сав везиров живот, него само један животни исечак чије смо временске границе малочас
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?... Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!... А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!...
Где се и мува зуком страшљивим Тек једва чује... ту сад робови Шенлуком свога безобразлука Везира буде из рахатлука! ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је!
А не хтједне ли се с лисицом руковати, ханџар ми мора цјеливати! ДРУГИ ТУРЧИН: Па ћемо га тако, везанијех руку, пред везира, нека и он знаде ко му санове руши! ХАСАН: Само полако! Док дође Главаш... Необичан је!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сваки хајдук могао је да оправда речима којима је Вук Мићуновић у Негошеву Горском вијенцу направио разлику између везира и себе: Он је хајдук робља свезанога, он је бољи е више уграби; ја сам хајдук те гоним хајдуке, гласнија је моја
Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када
Кад је царе р'јечи разумио, он дозива Тодора везира: „Иди, слуго, те познај ђевојку!“ Тодор му се право кунијаше: „Нијесам је, царе, ни виђео, јер су ми је по мраку
Нијес' ово бабе шумадинске, да разгониш и да набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по зеленој трави; а ти, море; мегдан да дијелиш!
Када цару тужбе додијаше, посла на њга Ћуприлић-везира и са њиме три хиљаде војске. Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју и ухвати Ћуприлић-везира, савеза
Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју и ухвати Ћуприлић-везира, савеза му руке наопако, а свеза му ноге испод коња, па га посла цару у Стамбола.
преко горе чарне; Шарац иде као горска вила, брзо иде, далеко одмиче, одмах бише накрај горе чарне, и углаше у пољу везира и његових дванаест делија.
Нека бог зна, добра бити неће“. Утом стиже Краљевићу Марко, пак потрже сабљу од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од
сабљу од бедрице, и окупи Мурата везира: побјегоше по пољу делије, као врапци од копца по трњу; стиже Марко Мурата везира и русу му одсијече главу, а од младих дванаест делија он начини двадест и четири...
дигао је на оружје свој крај и попалио Чачак и Ваљево. За владе београдског везира Мустафа-паше организовао је народну војску и с њом одбио јаничарски напад на Београд 1797—1798, а после смрти
бечки ћети — хтети ћорда — сабља ћоше — угао ћузе-јемерлије — папуче Ћуприлићи — презиме које су имала три велика везира у XВИИ веку: Мухамед (1585—1661), Ахмед (1630—1676), Мустафа (1689—1691) ћурак — кожух, бунда, хаљина крзном
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КРАСНИХ ОЧИЈУ 142 ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ 143 СРЕБРНИ МАЈДАН 145 ИНОРОГ 147 ЗОРОВАВЕЛОВ СУД 148 КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА 149 СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА 150 ЗВЕЗДАНО НЕБО ПЕРСИЈСКОГ ЦАРА КОЗДРОСА 151 ДАНИЛ 152 ВОЈСКА ВАЗДУШНА 153 ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ
Он је то запросио од цара персијскога и достаде. КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА За давнашње доби персијскога цара везир Авхацес кад бијаше надбио Колхове, среза себи горњу на себе хаљину чисто белу
цар, персијски цар Хоздроје велико се подобести, те туштену своју сабра војску пак оправи те посла шњоме свога му везира Сарвара, да одонуд ону земљу источну што се назива Азија до западње амо земље сву за овим цароградским морем, под