Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Бе, ни на томе нам се неће разминут: кутарисаћемо ми од њега макар половину његовијех добара. Сјутрадан пође везировић по своме обичају на мезар очев да чита дову, а мој ти слуга с ћасом ракије у јаглуку одмах те за њим полагачице, да га
Кад везировић поче читати дову, сједне слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па ста
слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па стане пијуцкати ракију. Везировић га опази, али не хтједе баталити молитве, но га, пошто све очита, запита: — Шта ту радиш?
— Е, мој драги везировићу, да се ти напијеш ове чудотворне воде, као ово и ја, видио би и ти твога! Везировић се зачуди каква је то та чудотворна вода, те замоли слугу да му дâ да се и он напије; али му слуга одговори: — Е, не
Даћеш ми десет дуката, па ћеш ову сву воду попити одједанпут, па ћеш видјети баба. — Ево на! — проговори везировић, те му даде десет дуката, а примаче ћасу устима: куц, куц, цвркну јој у дно дна. Нема ту више.
Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом. Видећи ово везировић, обрадова се веома и помисли: — Баш ми је отац — алах рахметиле — оставио благо које никад не могу потрошити!
Али ко гођ хоће да прође испред ње кроз њезину собу, треба да плати сваки пут на вратима десет ћеса. Кад то чу везировић, оде одмах, плати десет ћеса и прође испред царске кћери; ли му она ни мукајет, а не да би му се насмијала.
Опазивши то везировић, поврати се, плати још једном десет ћеса, али прође као и први пут. Он се поврати још једанпут и уљегне пред цареву
— Ево је! — проговори он, те је извади и њој додаде. Чим се царева кћи докопа ћесе, удари синле и ишћера га напоље. Везировић, кô јадан, кô жалостан, врати се мајстору и почне опет продавати сомуне.
Ја те не виђу. Сад се тек сјети везировић да његове гаће имају ту моћ да учине човјека невидимим кад их обуче, па се уклони те их свуче и дође пред мајстора, а
Пошто се смрче, обуче везировић гаће, па се упути управ у царски двор, и прође све страже — а како их не би прошао кад га нико не види?
Ја сам те од оно доба, кад сам те први пут виђела, бегенисала, па сам те пожељела. Везировић се опет превари, те сними гаће и њојзи даде; а она, чим их узе, завика на њ, те он једва утече испред слуга што бијаху