Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Као што видиш, генијална мисао. Она је седела за столом и везла некакав јастук. На улици затутњаше пожарничка кола. Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Поред пећи, на пиротском дивану и са мачком у крилу што је прела, седела је и везла његова жена. Увређена што је он грубо одгурнуо онда, кад је поштопото и на силу хтела да сазна у чему је ствар око
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– »Некад давно, у једној далекој земљи, лепа краљица је седела крај прозора у свом дворцу и везла. Док је тако радила, убоде се у прст, па три капи крви падоше на снежнобело платно...« – Знам! — рече девојчица.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако мома песму доче, Сунце јарко пламтит поче Да деклицу красну згледа, А угледат липа не да. Мома везла — готова је, Тура везак па устаје, Гледа брду, двором шета, Ал' одозго једна чета — „Боже, Боже, страшна чуда!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла. Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге сестре.
А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла. Стојша кад то чује, скочи на ноге, па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је већ био у других
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Да ја гледам низ море галије; Сједи л’ моје драго на галији, Вије л’ му се јаглук на рамену, Којино сам три године везла, Увезла сам три дуката злата, И четири свиле ђувезлије. 119.
“ — “Болан Јово, не боли те с мене, Већ те боли с трију дјевојака, Које су ти зарукавље везле; Једна везла, двије тебе клеле: “Колико је на рукаву грана, Тол’ко било на Јовану рана!
дара; А да бих му бошчалука дала, Сирота сам у мајке ђевојка, Много му је од сироте дара; А да бих га у јаглуку везла, Јаглук ће се брзо раздријети; А да бих му црне очи дала, Драги ће се по дружини фалит: “Драга ми је црне очи
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Женске се збише у ћошак, према људима. Милица је плела, Стана је нешто везла. Јока је сједила, наслонивши главу на руку. Сви погледи бјеху упрти у Јанка.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала.
”ћ А она му одговори: ,,Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Онда Стојша устане па је запита откуда је и кога је рода, а она му каже да је царска кћи из тога и из тога града и
” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге сестре.
” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Стојша кад то чује, скочи на ноге, па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је већ био у других
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Све брже и пажљививије је везла, само да би јој дозволили да види помајку. На шуштавим владаркиним хаљинама остајао је златни траг њених прстију, али
У Источном царству чекала ју је нова кула, а у њој хрпе свиле коју је требало вести. Златопрста је везла и туговала.
Затим је данима путовао не марећи ни за глад ни за жеђ, све док није стигао до куле у којој је везла заточена девојка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице ицпредала.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Негде зàпева труба. СЕСТРИ У ПОКОЈУ Субота, мори ме туга, прислужи, мамо. Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на зиду тамом лапе. Прислужи, мамо.
ПЕСМА ВЕЗИЉА Ни броди без преброда, Ни горе без прохода, Не жали добра коња, драго ле драго. Зарукавље ти везла Три лета без починка. Где иглом проденула, Уснама целивала, Драго ле драго.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били близу двора опаке девојке, она их је угледала са чардака, где је везла на златном ђерђеву. Одмах је затражила од мајке бојну опрему.
свилене шпаге моје, — хоћ ми наћи у шпагу л̓јепу од свиле махраму, у махрами, госпоће, стотину златн̓јех дуката, ку је везла махраму јединица ћерца твоја; дукате ми понеси ти милосној ћери својој, од мене је поздрави, од тебе јој драго
и оружје, и подај му турско одијело, још к отому седло оковано; ја ћу дати твоју абајлију, што сам теби код бабајка везла, пак ти нисам за њу казивала, јер је нисам била испунила, а сад сам је испунила златом; и даћу му ћердан испод