Употреба речи века у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Да л’ мојих ил’ својих мука? Или је, можда, сажаљевао цело колено што се у трећој десетини деветнаестога века изродило?... Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

како су год пре на свету измењенија бивала, тако ће и после бити; Турска нити је од искони Турска била, нити ће до века остати; сама је божја власт вечна, а человеческа прављенија измењаваће се како и пре, а при измененију владјенија

Нити су апостоли никад до века ни помислили да к својему поклоњенију народе и језике приведу, него к богопознанству, к богослуженију и к добродјетељи.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

У МРАКУ 93 ЧЕЛНИК 94 СИНГЕР 96 ПРОРОЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ 97 БАЛАЧКО ВОЈВОДА 98 ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 100 УЗИМАЊЕ УЖИЦА 101 ДРУГИ ЈАДАЦ 103 МИШУ 105 КРУНИСАЊЕ БУНДЕВЕ 106 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 110 ИСТИНА О

Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на ражњу свак наставља свој посао. Устима ко је пре пола века (а жедно их

Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...

Гаси то! - газе је ногама па зар не видиш, богаму, да и на свице пуцају! Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља нож.

ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом. Глув кројач концем нишани у иглу. Под сијалицом од 20 свећа, глув,

ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све занемело, гласи овим треном кога испуњава сунцем упаљен мирис мирођије?

мирис са зујањем пчеле испод капака заклопљених, кроз цело тело, до врхова прстију, шири, и за трен - дубљи од века у сунчеве облаке тај мирис ме носи, са раном без лека, са светом без наде, тај мирис ме мири.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Енглези су некако настрани људи. Многе приче причају се о њима. Тако веле да је некакав Енглез по века прележао на свом кревету и пљуцкао у таван, вежбајући се да погоди у једно место.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

СУБАША Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп. Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.

ЈЕЛИЦА Ми се дивимо људима из тога доба. Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили. Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама... Ти су људи чуда чинили.

А добри бог, видиш, како лепо даде!... Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао... Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...

— Бог нека нам свима опрости... И пољубише се. Петра уђе у собу. — Е, ходи ти овамо!... С тобом сам свога века делио и зло и добро!... Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...

Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... Станкова мајка са снахама двораше рањенике. Она више не беше немоћна.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Дао си ми очи да ти видим дело, И слух сав твог гласа да напојен буде; Но да целог века одричем те смело, Примих дух мудраца, детета и луде.

Многе своје мисли бацио је семе, И храбро је бриге пребродио многе: Пола века опште носио је бреме, И толико исто носио је роге.

Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је било пре два века. Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— питате ви. Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато... тринаест и по фунти, каже, тешко, а дере се к’о мали бик...

По дуварима неке слике мал’те неће бити све из прошлога века. Биле су то неке старе контрафе са црним оквирима; неке птице на дрвећу са природним прилепљеним перјем; један урамљен

— Меланија само седи па плаче... Што се ово дана сирото дете наплакало, неће се целога века толико наплакати. — Но, па шта је дакле? — Код своје рођене куће, па да не смеш ни нос да промолиш кроз капију.

Коњски зуб, сасвим коњски, и то још колики! Таква велика зубекања, какву ја, Персида, свога века нисам вид’о!... Вид’о сам само једаред још један такав, и то на цимеру једног дентиста...

Страшне речи! Срећа што их нико даље није чуо, и што су изушћене у другој половини деветнаестог просвећеног века, кад нема ни инквизиција ни анатема.

Али кад онај »тенцер« извали једну таку поскочицу какву фрау-Габриела извесно свога века није ни чула ни читала где, — фрау-Габриела викну само швапски »На!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Али то не би дуга века. Тајом превлада друга. Варошанка је била. Била слушкиња, па се пропила и почела да проси. Нова је била, тек од скора

А сви су знали зашто она тога, Парапуту, ево већ целога века надгледа, чува. Муж јој, као што у она времена доликоваше јединцима и наследницима богатих очева, тако и њен муж,

И шта су могли друго? ... Напослетку једва су изнашли, довели тога Парапуту и дали јој га, да целог века, готово затворена у кући, само њега храни, чува, надгледа.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак у своју чашу „ауспруха”, па наздрави Алки за дуга века и здравља. То је иста кришка која је улогу играла у процесу. Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

„Нема ту, вели, до века за руку, нити је Београд преко света, промучи се, брајко, муни се, прођи, види све, па нађи и где ћеш становати и

А године пролазе као глас и не може човек целога века, као сви мрави овде, полазити и враћати се. Дакле има једна ствар пре свега.

Африка

Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века. Простране, на више спратова, патиниране као холандске слике, оне се пењу зеленим брежуљцима, и појављују каткад само

Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши га: „Највеће купатило крокодила.

Расе Волов и Серер, затим дегенерисани остаци раса Туклор, Пел, Бамбара. Више од једног века као да су хришћани и муслимани и несвесно трошили огроман труд да их сасвим покваре и упропасте.

па после продавани по свету, са својим скромни баловима за официре и гувернерске жене, био је за време од два века: Европа пред Африком.

Потом ево гроба неког а марабута, кажу још из седмога века, не знам које ере, са врло лепом старом фасадом и унутрашношћу покривеном арабескама.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.

Тај болесни официр надживео је Павла, и умро, у Новом Саду, седамдесетих година осамнаестог века. У заоставштини тог официра, поред тестамента, нађено је и једно писмо почтенородног трговца будимског, Георгија

Живе до тридесет година, али су тридесет година, у животу коња, можда, дуже од људског века. Према мишљењу францеских философа, дужина живота чак није ни важна. Него безбрижност у животу.

Срећа је, уосталом, оно што сви они траже, иако су, као и коњи, кратка века. Нико не плаче над судбином и несрећом њиховог национа.

Божич и он се слажу каже, у томе, да лепом и добром, на овом свету, нема дуга века. Божич је допуњавао ветеринара. Ето, каже, нек се Исакович сети Валдензера!

Свет мисли да је управник имућан. Међутим, он, ди Ронкали, зна да немају новаца. Били су штедљиви и поштени целог века. А гроф ће му узети, за Јупитра, све, ако нешто и има.

Из тог затвора, у тврђави, на брегу, изнад Граца, ретко се ко враћао. У то време, средином XВИИИ века, кад су турски ратови недавно били завршени, Исток је био одгурнут, далеко, од Беча.

Ако би ти Исакович, дијете, срећу донео, ја бих му писменое емство дао, да ћу му чизме чистити свако јутро, до века!

Ноздре му се беху тако скупиле, од беснила, да је једва дисао. Ако му дете буде умрло, каже, неће бити дуга века, ни Трикорфосу.

У аустријској војсци, која је почетком XВИИИ века ослобађала Сервију, окупирала Сервију, губила и предавала Сервију, исто су тако странци командовали, Савоје,

Није имала хришћански, ни верски, смисао, као што су то доцније, при крају XВИИИ века, на Западу, философи мислили. Него је то био симбол, знак, руски, војени, велики. Крст на Аја Софији!

Руси почеше почетком XИX века да силазе на Балкан и у Сервију. Где су били они који се одселише у Росију? У својој бескрајној љубави према свом

Теодосије - ЖИТИЈА

је добар Бог Израиљев правима срцем, који смирене уздиже на висину и даје милост онима који га се боје сада и у дане века вековима! Зар се нећемо задивити овоме?

Јер улазећи на небеса рече: „И ево ја сам с вама у све дане до скончања века“. Апостоли у своје време починуше, а Христос је са својим вернима до скончања века као и са апостолима.

Апостоли у своје време починуше, а Христос је са својим вернима до скончања века као и са апостолима. Јер када мољаше Оца свога за апостоле, рече: „Не молим се само за ове него и за оне који њиховим

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Српске народне песме и приповетке скупио је у почетку XИX века Вук Караџић. То су најбоље и најпотпуније збирке фолклора од свих јужнословенских.

Из тога је доба значајни Душанов законик. Успели су да великим напорима крајем XИИ века оснују своју независну цркву. У новије су време створили две независне државе.

У средњем веку су имали знатну књижевност. Још је знатнија дубровачка књижевност од XВИ до XВИИ века. Најзад је врло поучна нова историја свих Јужних Словена у XИX веку, у доба њихова препорођаја и делања.

Књижевни језик и књижевност постали су заједнички Србо-Хрватима нарочито од почетка XИX века. Међутим су Словенци и Хрвати имали већ у ХВІ веку заједничку књижевност верског карактера, услед протестантског

Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века. То је била заједничка српско-хрватска књижевност, писана штокавским, херцеговачким дијалектом, пошто је дубровачко

Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века. Велики српски писац, пореклом из Баната, Доситеј Обрадовић, чија је породица произишла из српских досељеника са

људе од срца и савести имају нарочита имена: душевници, савесници, која датирају још од Душановог законика из средњег века. По народним песмама они штите правду од неправде, бране „Божју правду“, апсолутну правду.

Ова тако висока народна свест још се више развила за време Турака. Од краја ХВ века она се брзо и нагло ширила из области Рашке, Хума (Херцеговине) и Црне Горе у свим правцима.

смо сељаке и сељанке високих копаоничких села који су ишли у посету манастиру Студеници, Немањиној задужбини из XИИ века. Говорили су да иду да се моле студеничким свецима да спасу Србију.

С друге стране, у Шумадији се констатују, нарочито у току последња два века, највеће промене у географској и друштвеној средини и у занимању, промене које су са своје стране утицале на

Промена географске средине. — У доба ослобођења, у почетку XИX века, највећи део београдског пашалука или Шумадија, био је покривен луговима и шумама, нарочито храстовим и буковим шумама.

У току последњег века извршиле су се многе промене у физичком изгледу земље. Природна средина је све јаче експлоатисана а становништво се

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

бићеш личност негативна, ругобице моја днвна! а твоја ће јадна мајка целог века да се вајка! ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА Једноме змају досади да жив, јер му је живот био страшно сив.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

То је живот, такав је живот! Тако је то откако је света и века. Ти си заузет пословима, одлазиш у рану зору на грађевину, ручаш с ногу, враћаш се с вечери уморан, па и такав сав се

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и нешто друго сем поврћа, и не би спавала у оној кући од набоја ниже гробља. - Правих барона више нема!

страну, као неку утеху самоме себи, решен да од сада учим из ње, иако сам унапред знао да та решеност неће бити дугог века.

На себи је имала хаљину која је пре пола века могла бити бела. Кад год бих погледао у њеном правцу, видео бих два ситна, смеђа ока упрта у мене.

Чинило се да је забринута. Тако некако морала је изгледати пре пола века, кад се време коначно зауставило за њу, само са једним младим лицем уместо овог, преплављеног борама.

- Ваш отац би ме убио да ме сретне са вама! - додао сам и то је био одвратан трик. Њен отац трунуо је више од пола века у баронској породичној костурници. Њој се чинило да сам у праву. - Да! - рекла је. - Ви ћете доћи за мном.

- Ти не схваташ, Рашида! - ухватио сам је за надлактицу. Ти не схваташ да се за њу време зауставило почетком овога века. Није схватала, или је схватала одвише добро, нисам позван да одредим.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Тај мали широки, тај мора да је свог века појео сто мерова граха, а педесет центи зејтина. — Тај ће наш бити — Тај ће мој бити!

су носили италијански карбонари, чланови тајне политичке организације која се борила за уједињење Италије почетком XИX века) карнијол, карнеол (лат. царо месо, ген.

Црњански, Милош - Сеобе 1

патњу, којој никад краја бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће? Марија Терезија.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

жена не ваља ни да пали воштанице за душу покојника, а не ваља ни да гледа у празан гроб, јер ће дете целог свог века „бити бледо и болешљиво“.

се да гледа помрачење (сунца или месеца), јер ће јој дете бити поремећене памети, односно, по некима, неће бити дугог века.⁷⁵ За њу не ваља ни да спава напољу кад је пун месец, јер може „месечина да â фате“, односно да роди месечара.

ма било то и њено властито дете, „јер жаљење слути детету што је у утроби зло, а њој, опет, да буде жалосна до века“. За трудницу и плод посебно је опасно ако она доживљава интензивно осећање страха.

(У Босни, међутим, мисле да ће дете рођено у уторак бити срећно, али да неће бити дугог века, а у Скопској котлини да је „најубаво“ да се дете роди у уторак, четвртак и понедељак.

Још је Фортис у свом класичном делу из 18. века овако описао овај древни обичај: „Пригодом порођаја, особито првога, сви рођаци и пријатељи шаљу родиљи на дар јела од

Име В’лк (Вук) било је веома распрострањено код Срба још крајем средњег века. У општем катастарском попису из 1455. године области Бранковића (Косово), име Вук среће се 178 пута.

¹¹⁷ Од металних предмета, најрапрострањенија амајлија јесте минђуша. Да би дете било дугог века, верују Срби на Косову, треба му (ако је мушко) у лево ухо ставити минђушу, а ако је женско — у оба уха, да стоји као

благослов: „Као што преко овог прага, који је много година ту, пређе много ногу, тако и ово новорођенче да буде дугог века и да поживи дуго година!

“ Срби на Косову, када чују да је нероткиња успела да роди дете, да би дете било дугог века ухвате се за неки гвоздени предмет и кажу: „Да живи дете!

Даље, ова збирка је поуздана и због тога што је време записивања, а то је прва половина 19. века, било погодно за регистровање оног архаичног слоја језика који се полако губио у последњих сто година.

46) — За рана се види што ће коприва бити. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 28) — Има људи што се свег века детињства не одричу. (ЛМС, 1959, књ. 98, бр. 143) — Матора дрва не даду се пресађивати.

веровања и обичаја, односно да се упореде са подацима о истим овим обичајима из Левча прикупљеним на почетку овог века (Мијатовић, С. М., Обичаји српског народа из Левча и Темнића, СЕЗ, 7, СКА, Београд 1907).

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

и панораму, за човека кога и у возу, и на гозби, и у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води чекају броди и котва у сваком бродолому, којима су сви знани

ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ За душевно стање као од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не сме, за

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Шугавац ће нас гонити, а сви остали ће трчати. Бежати као без душе, баш као што су још од средњег века, у време покоре, ратова и несрећа, бежали њихови преци од куге и од шуге, надајући се да ће их само лудачко бекство

месно Друштво пријатеља старина не дозвољава да се сруши лево крило летњиковца, јединог вредног споменика из средњег века, када је варош била важно раскршће караванских путева.

испуњену исто тако пластичним и привременим предметима што се троше па бацају, уместо да трају дуже од људског века. У човеку се буди нека чудна, дотад непозната љубав његових предака за поседовањем земље, за поседовањем уопште.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Па и кад се посматра у ширем оквиру, као дечја лектира, корени јој не сежу дубоко. Тек пре два века први пут је у историји обраћена озбиљнија пажња на децу као читалачку публику, тек тада је започет разговор о деци и

Од Века Просвећености интересовање за децу непрестано се појачава, па се, у вези с тим, и дечја књижевност све бујније развијал

Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи. — Данас, као и пре два века, пореци силе и власти одбацују Русоове ставове, и у пракси иду супротним путем.

Тако се, око детета и у вези с дететом, почела развијати једна књижевна техника, која је, крајем ХИX века, доживела размах и извесно потврђивање.

Аутори којима потребе дечје читалачке публике ХХ века ни на памет нису могле падати изванредно задовољавају њене „захтеве”.

Овај се облик тек недавно, пре једног века, осамосталио и издвојио из општег тока песништва. Отада он живи као на каквој врло истакнутој маргини, мимо свих

Арс поетица XИX и ХХ века не опева свет; она га ствара. Песнички системи, довршени и недовршени, не дају се избројати.

МЕСТО И УЛОГА ЗЕЦА У дечјој књижевности, која се од XВИИИ века почела издвајати као посебан род, зечеви су одиграли видну, покретачку улогу.

У овим стиховима из XВИ века, сроченим на новолатинском, већ се осећа нота дечје песме. Мој препев је слободна парафраза живахне попевке у којој се

Надахњујући, добри дух зеца препознао сам и на једној гравири из XВИ века; њу сам, крајем седамдесетих, замотрио у старом излогу париске Руе де Сеине.

је дугоухи „радост за племените и отмене” (доннант плаисир аух ноблес & гентилс), а племените и отмене духове ће, три века касније, Макс Жакоб (Мах Јасоб, 1876—1944), преименовати у децу и осетиве.

Избор је био препуштен васпитачима и издавачима. Са појавом посебно обучених дечјих писаца, негде у освиту ХХ века, усмеравање је променило карактер: са препоручивања и тумачења оно је прешло на стваралачку опредељеност Писање за

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И КУЛТУРНИ ЗНАЧАЈ 91 ШТАМПАРИЈЕ 94 ПРОШИРИВАЊЕ

Овде је изнесена српска књижевност од почетка XВИИИ века, од писаца који чине спону између старе српске средњовековне калуђерске писмености и нове књижевности, па све до

Стара српска књижевност живела је нешто дуже но стара српска држава, локалне књижевности су се почеле јављати од XВ века, отприлике када је нестало старе српске државе, и трајале до почетка XИX века, када се јавила нова српска држава и

књижевности су се почеле јављати од XВ века, отприлике када је нестало старе српске државе, и трајале до почетка XИX века, када се јавила нова српска држава и када су се створиле модерне књижевности српска и хрватска.

Од краја XИВ века и у првим десетинама XВ века, стара српска књижевност почела је унеколико губити свој искључиво црквени и обредни

Од краја XИВ века и у првим десетинама XВ века, стара српска књижевност почела је унеколико губити свој искључиво црквени и обредни карактер, и с нешто световнијом

Али, то су само изузетни и ретки појави. Српски историчари XВИИИ века, и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима

Тек половином XИX века, када се научни рад средио у Матици српској и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са

и Друштву србске словесности, историчари и филолози упознају Србе са њиховом старом књижевношћу, која је од XВИИ века била само један мртав споменик прошлости.

Као и средњовековна књижевност, тако и локалне књижевности од XВ до XИX века нису имале никаква утицаја на стварање нове српске књижевности.

За православне Србе XВИИИ века у јужној Угарској млетачка Далмација била је далеко, а верска преграда била је тада већа но икада.

Једини далматински писац који је био нешто познат међу Србима XВИИИ века, и који је оставио извеснога трага у српској књижевности онога времена, био је Андрија Качић Миошић, и то свакако

Сремац, Стеван - ПРОЗА

писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе.

Не, рука би ми задрхтала кад бих ја такву клевету написао! Био је благе душе, сувремен, знао је Емила деветнаестог века напамет и казне је употребљавао само оне које су биле побројане у Методици, не знам на којој страни.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Сад би гледô дено мома Понајлепши има, Па би весô тамо ома Полетео њима, Да с' нагледам млада века Ти чарни очица, Да с' нагрлим бели сека, Наљубим усница. (1844, 5.

Што с' отеже мору Црну, Све то Душан себи згрну, То учини божа воља, Душан, Душан, бујна река, Србин јунак па до века!

Ао века, Млада века, Сад на коњу, сада пешке, Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу — Гледај, боже, браћу

Ао века, Млада века, Сад на коњу, сада пешке, Сад код Јаше, сад код сешке, Сад при чаши, сад у колу — Гледај, боже, браћу голу!

песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим, Ао брацо, честитога века! Је л' сретнији когод од менека?

И тако ће док је века бити, Једно грабит, друго доносити, Ал' што зима уграби менека Не поврну нико ни довека. Даничићу!

Али саде — сврши, Боже, јаде Ил' онако, ил' више никако; Нема лека, па нашто и века! Збогом, свете, некад тако бео, Здраво ли ми беше омилео!

страшна бити, Па и њега теби уграбити, Њега, њега, материну слику, И за мало једину ти дику, А једини спомен бољег века — Неће, неће, још ти има лека, Опет ће се он теби прибрати, Дивном снагом опет опасати, Посинути у вис ко некада,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Уписаће се на дрвету том: Ко за свог века не посрну хром, похрамаће за њиме векови. Вековито је дрво штака та, ал' још то дрво, још то није Вук.

младу, украдоше и њему једину наду, једину милост коб му узе прека, и одрече се милости сваке и сваког лека за свога века. — Није ни знао зар да сам жива? у богу, мнио, душа ми почива, зато и себе предаде богу. У богу, рече, наћи је могу!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ Блесак народне поезије крајем XВИИИ и почетком XИX века био је тако засенио очи тада владајућег у уметности правца, романтизма, да његови љубитељи поред јунака десетерца и

Тек глас најзнаменитијих европских књижевника могао је пренути српске класике првих деценија XИX века из њихова заноса за античким писцима.

А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није чуо ни видео.

се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века.

Онда царица уседне на овога коња и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, најстарији, средњи и најмлађи.

Тада их благослови анђео и остави онде, те су срећно живели до свога века. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ Био један сиромах човек, па се прибије у некаква богата човека да служи без погодбе.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

црни или смеђи, Односно окер, ко опека; Полифем с коцем у зеници; Ахил и ини неурастеници И љубавници старог века. Кад куцнеш, гласи се празнина, Онако како облик каже, Најчешће мукло. А дух вина С духом се уља тешко слаже.

Овде и рушевине Сарађују, из века у век, са савршенством: Светлост је халина душе и на тим стубовима Што место архитрава озбиљно ваздух носе.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Где сам се оно родила, и ти системи! Родила сам се у породици неуспелог писца с почетка пете деценије овог века. Од оца сам наследила љубав према лепом (!), а од мајке систематичност у масирању.

о остављању, о сузама, о облацима и тим фазонима — могло би мирно да уфура наглавачке у било који споменар из прошлог века. Просто невероватно! Не можете да дођете себи од чуда!

Замислите овакав пасус у књизи Историја српске књижевности двадесетог века (Том ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година прошлог века замире утицај једног од најзначајнијих књижевних

пасус у књизи Историја српске књижевности двадесетог века (Том ВИ, страна 546): „Почетком седамдесетих година прошлог века замире утицај једног од најзначајнијих књижевних центара Србије, поетичне кафане „Три шешира“.

стране мољаца, стоји са шеширом на глави и белим рукавицама пред огледалом и јодлује у ритму чувеног хита из прошлог века „Вино, песма и жене“.

ни после више од четврт века не иде у прилог да се наш главни град ослободи од окупатора и квислинга — његових издајничких слугу?

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миодраг Павловић СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА 6 СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ 7 ЕПИТАФ СЛОВЕНСКОГ ПРАПЕСНИКА 9 ЛОВ 11 НАХОД 13 ТУЖБАЛИЦА РАТНИКА 15 У САМОЋИ

ЗА СВЕТОГОРСКЕ МОНАХЕ 161 БЕКСТВА ПО СРБИЈИ 166 АПОКАЛИПСА ИЛИ УЖА СРБИЈА 187 ТО СЛОВО 211 СРБИЈА ДО КРАЈА ВЕКА ВЕЛИКА СКИТИЈА СЛОВЕНИ ПОД ПАРНАСОМ Главари су нас на јужне довели стране од безверја пијане, од снаге зелене, да

Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме. И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима мог двора подивљале подижу камен.

крова у селу, ни једног воћњака без гроба, ни мрве на трпези крушне, а киша пада, кажу, сива већ дуже од једног века.

у руке и крену даље, затварајући круг пребивалишта у следу ко зна колико пута поновљеном у трајању свог дугог и посног века. На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести.

разуме збор нових нараштаја који радо противречи и пева мимо уобичајеног лицемерја све је у хлебу истина овог века коју хвалим хлеб који се пече преко целог дана хлеб који се простире преко државне границе његова кора је сласт и

исцељења и дугог чекања да неко пружи руку одозго где су просте линије и мали збир нема шта да се чува дуже од века.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СВИ: И нећемо! АГАТОН: Па нећете, дабоме, а и не морате, јер напослетку не може се од вас ни тражити да целог века жалите покојника. Ми који остајемо у кући, ми ћемо га и даље жалити и приређивати му парастосе и палићемо му кандило...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И да је Танасије био на домаку његове шаке, целога века би памтио када се ухватио за конопац звона. А овако, на одстојању, наредник га је само гледао бесно.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Благослови божја мајка: “Што слушало, род родило! Трепетљика не родила! Узаман ми трепећала, Од данаске па до века!“ 11.

шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Песник се зато решио да читаоцима дода, уз Итаку, и нешто коментара. Црњански, преци песника, налазе се, крајем XВИИ века у селу Итебеју, у Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња.

Ја се, из те антологије, сећам песме Спомен на Руварца и сматрам ту песму, и сад још, за најлепшу песму XИX века. Мој друг, у Темишвару, Душан Таназевић, носио је ту антологију са собом и у рату. Он је са том књижицом и погинуо.

“ каже негде Бранко. А полицијски писар Никољче у Београду: „Неки Бранко, да одмах у полицију дође!“ При почетку XX века наш народ је био заостао у XИX веку.

Аустријском царству било је одзвонило. Међутим, после атентата, Беч се расељавао у бање, према обичају XИX века. Све се из Беча разишло у летовалишта. Нико није ни сањао шта нас чека.

Као сва та, музикална, царства, из XИX века, и Аустрија је имала специјалан начин кажњавања криваца у рату на изглед скоро хуман..

Идућег дана нови официри приређују пијанку у јавним кућама Острогона. Крајем XВИИ века то је био расцијански гарнизон.

камена, има лепу, готску виткост, а у моделацији укусно обнавља свежину и чаробну наивност француског средњег века. У решењу држања детета има новог.

Пошао сам у Ст. Паул де Леон да видим цркве. У Ст. Јеан ду Доигт‑у гледао сам једну из четрнаестог века, и прст светог Јована у злату, па сам се зажелео готике.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ево како он даље прича. Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени девојком

Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили... А и уморила ме политика. Шта ће човек да се ломи целог века! Сад сам дошао господину министру да га молим да ме о идућим изборима изабере народ за народног посланика.

садржина: „Било једно несташно дете, па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне и сломи ногу, и тако целог века остаде богаљ.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... — Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак...

Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му најглавније партије из средњег века остале нејасне, збркане, па готово и — непознате. Ужас га обузе, кад му случајно падоше у очи наслови: Видукинд...

Погледаше се значајно, па ће тек госпа рећи: — Лепа антика из XИX века. — На шта се односи ваша напомена, госпо? рекох јој. — Та на ваш часовник из XИX века.

— На шта се односи ваша напомена, госпо? рекох јој. — Та на ваш часовник из XИX века. Он је, као што знамо, у прошлим вековима био у великој употреби.

Ја ћу вам сад одмах све објаснити. Видим да сте ви доиста човек из XИX века и да вам све мора бити чудновато, што опазите код нас. Данас је, мој господине, цела наша земљина кугла у другом стању.

— Па? — Па ништа... Све те дужности врши сад наш женски пол, који сте ви мрачњаци XИX века тиранисали и одузимали му, извештаченим и неприродним васпитањем, све његове подобности, којим га је природа обилато

Господин или боље рећи госпођа Перса стидљиво обори трепавице и поче да дише убрзано, баш као каква цурица из нашег века после нежног пољупца.

— Ах, госпођа Милка, викну му директор. Извините што вам досађујемо. Ово је господин Николић, професор из XИX века, савременик нашег преузвишеног. Господин Милка поклони се грациозно и рече: Драго ми је особито.

Једна лепа дама предаваше Историју српског препорођаја, — — тако називаху време од XX до њиног века. Не смем вам ни причати шта сам се ту нагледао и наслушао. Та правили су нас горима од животиња.

Ништа од тога ни налик није било у XИX веку. Ја сам из тога века и могу вам посведочити. Али одједном настаде такав урнебес у школи, да му ни сам св. Илија не би могао наћи реда.

на руци: судим се са овим мојим комшијом, па гледајте молим вас нек испадне повољно за мене, бићу вам благодаран цела века« и т. д.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРИНИЦА: Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати. СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш. ЈЕВРЕМ: Доста, чекајте!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село!

им громогласно, као из једнога грла: Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: »Има реч капетан и г. Пурко.« Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.

да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају,

И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис. Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.

Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ Средином века, на Карабурми, живео је Хаџи- Тодор Намрштен као Вук Караџић, немилосрдан ко кондор: У једнособном стану, са женом

Вртим се, слепо, попут вретена, Међ сопствене кораке уплетена. И целог века, тако, корачај: Правац и смисао немају значај!” — То вам је понешто од онога О чему, ходајући, мисли стонога.

Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак. Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа...

Боју: тај нежни, плавкасти дашак, траг магле и креде, онај прашак што се, потајно, целога века преноси међу прсте човека, ко доказ да нешто нејасно има на земљи и на небесима.

Четири пута мењаше јој нишане, Давали су јој стрелце младе, добро држеће, Ал она два века не хтеде да пристане Да пуца на људе, на звери и на дрвеће.

Јер ја не знам ни како изгледа Мој вољени чукун-чукундеда! Мутно га назирем, издалека Преко два брда и три века, Грмаља, са брковима до ушију, Видим мушкарчину најмушкију, Чобанина, скитача, хајдучину Који запржи чорбу

Град је тишина народне библиотеке, Град је оно што на крају века претече: Град је нешто мирно, заспало крај реке После сто година, предвече.

— Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?” Цвили кочница, сикће квачило, У два века све се изопачило. А наопако је почело још Док се знало ко је добар, ко лош: Ни онда, наиме, нису два лоша

Ви не знате да је трговина људима Укинута још пре пола века! „Не, ту није реч о Старом Авди, Већ о једнакости, братству и правди, А мени, из поносне Црне Горе Ти идеали од

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

То је било једно стварно откровење и значајан први корак ка расветљењу јегуљине мистерије. Око половине седамнаестог века Мондини је први запазио на јегуљи ухваћеној у океану трагове органа за репродукцију.

њој крстарио, хватао јегуљине ларве и проверавао Шмитово тврђење да се ту одиста налази оно о чему је он целога свога века сањао, а то је да је то плодиште јегуља.

Такав је један покушај учињен крајем прошлога века у Сави и Дунаву, у које је бачено неколико хиљада комада одраслих јегуља.

који вечито плива по океанским дубинама, негде између површине и дна мора, не могући никуд, док траје света и века, стићи на дно.

Међутим, крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века ухваћени су неки организми на много већим дубинама. Тако је експедиција Џона Роса 1818 године извукла мрежом из дубине

Прве њене експедиције у томе циљу слате су још у првој половини осамнаестог века. Једна већа и познатија таква експедиција била је она од 1766 године, са којом су француски испитивачи Бугенвил, Сонра

То је тако трајало до знаменитог америчког поларног морепловца Франклина, почетком деветнаестог века, који се заинтересовао за ту значајну океанску појаву.

Вероватно је да је изнад тога дна, на које ћете ви сад сићи, прелазио пре нека четири века и Колумбо тражећи нове путеве«. »Изволите са мном и не бојте се ничега. Треба нам још дубље сићи.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ОБИЧНО ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један — тек годину дана, И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана.

Да их бацим свуда, и на вјеки века! По пределу мрачном, сјајном, топлом, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!

Ја бих да исцрпем дане мога века Напречац, у крају топлом, или ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном!

Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У мени је душа Осамнаестог века И племићи горди у свили и чипки; Ја живим, за тренут, сред раскошна јека Времена Ватоа, менуета гипки’.

Изданци слаби овог века гњилог, Ми ћемо бити творци кобног врења, Савести грижа једног доба билог. И не створимо л’ ништа сами собом,

Он је био дете свог Великог века. ИИИ Истина И онда кад му време косе дирну, А живот лице борама избразда, Он је своју старост проводио мирну

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Он спопао понајбољег брава. Ја имах прут у руци, бацим га, па ухватим брава за стражњи труп, и рекох: века, Илија, не замећи кавге данас, тако ти великог имена божијега! — Какве кавге?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Зато она јасику прокуне овим речима: — Трептала до века, ни од ветра ни од кише, него од страха божијега! ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и чинио добра,

(Муха златица) 170 — у тамној клијети везе и танку гајту плете? (Пчела) 171 — Целога века преде, а жицу му не видиш? (Мачка; — мачак) 172 — Црна кудеља бијелу жицу даје?

(Другу дигне у вис) 391 — Шта се по смрти весели? (Кожа од гајда) 392 — Шта целог века преде, а жицу му не видиш? (Мачка, мачак) 393 — Шта чине дванаест гусака на леду?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. 5. СТОЈША И МЛАДЕН. Био један цар па имао три кћери, и једнако их држао у потаји да нису никад на поље излазиле.

се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече један пут оцу: „Бабо, шта ћемо радити?

А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна сирота жена која није имала од срца порода пак се молила Богу да јој да | да

” Кад мати тако види свога сина, онда стане мислити како би учинила да он онаки остане до века. Једном рече снаси својој: „Хајде, снахо, да ми његов свлак изгоримо: ја ћу ужарити пећ и у ватру га бацити нека

то чује таст његов, одмах му још за свога живота преда царство, и тако он постане цар, те је царовао сретно до свога века. 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА.

устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.” Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, већ место њих средња кућа; али и у њој опет има свега доста.

него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.

и отвори сандук, па стане просипати све саме џиџе и гдекоји марјаш надничарски вичући: „Како мени данас, тако њима до века.” Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?

Како је мени било ону ноћ кад се ко родио, ономе ће онако бити до века. Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах до века.

Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах до века. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан до века.

Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах до века. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан до века. Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи.

Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15. МИЛОСТИВА СНАХА И НЕМИЛОСТИВА СВЕКРВА. Била снаха и свекрва.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор. 1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света ништа нису према онима, јер од њих, каже, дршће и сам сотона. (Јак.

у држави бивше владавине моје, и помоћ Пресвете Богородице и моја, ако и грешна молитва, нека је са њима од сада и до века. А заповед пређашњу дајем им: Имајте љубав међу собом! (Јн.

Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа, да буде ово што је написано и чињено, да ми и они после нас до краја овога века часним молитвама оца нашег и ктитора пазимо на оно што се говори, и последујући да чинимо све што је угодно Богу,

2, 9) Јер тамо желе и анђели погледати. (І Петр. 2, 9) И затим рече: „Није слава овога света подобна слави будућег века.“ (ІІ Кор. 3, 11) Такође и муке овога света нису ништа према оним, јер од њих стрепи, рече, и сам сатана. (Јак.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

и сеоски (зурлаши, бубњари) ДЕЦА, СЛУГЕ, ПРИЈАТЕЉИ Догађа се у Врању, осамдесетих и деведесетих година прошлог века. И У дну двоспратна кућа, с тремом и од пола с доксатом на стубовима, под широком стрејом.

МЛАДЕН А, па то. Јест, то. Служим, али није то служба. Тебе кад служим, то није служба. Није тешко... и целог века ћу те — служити!...

Хоће да га још више распали несташним питањима, задиркивањем, градећи се, као да га не разуме): »Целог века ћу те служити!« Знам, због плате, бакшиша, да стекнеш што више пара. (Смеје се.) МЛАДЕН Не, Васка.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

јавивши свету моје припознанство и благодарност к њима; спомињаћу се њи[х] и љубићу и[х] док год душа моја, сиреч до века, и нећу престати желити да милостиви бог учини вечно награжденије њи[х]овој доброти.

Што год дух свети једанпут узакони и установи, то мора во век’ века непоколебимо и свето остати. Људи честократ сами себи противорече и противузаконовљавају, јер су људи | подложни

И на ови сами начин бићеш благополучан и блажен во век века, јер си за то створен, словесним умом и бесмертним духом одарен! Буди праведан, буди добар, љу6и добродетељ!

Докле ћемо туђе погрешке осуждавати, а наше сакривати и оправдавати? Нико се неће ва век века исправити и побољшати друге укоравајући.

И, будући да смо ми маловремени на земљи и не можемо и[х] овде до | века спомињати, зато предајемо њи[х]ова слатка и пречестна имена, прво богу, који је сам кадар праву доброту по достојности

Удрже ме они љубезни људи дванаест дана | и нипошто не даду поћи; једва се растанемо, као да смо мислили до века живити скупа.

Нађем неколико Сербов у Хилендару, који се ва век века с Болгари инате и не могу да се погоде чији је Хилендар. Мој добри и љубими Теодосије Карлов|чанин, и он се ту мора

реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку стрмину с таковим хуком да сам мислио, ту човек никад до века не заспа!

господарити вмењавати — замишљати, приписивати вниманије — пажња внутрен, внутрени — унутрашњи во—у во век века — увек во веки — увек во веки веков — увек водворавати се — бавити се, становати возбранити — бранити

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ако. Она је овде газдарица, а он нека плаћа где заноћи. Ваљда није то. Где би сада, пред крај века, кад му је више прошло него остало, чинио срамоту кући и каљао себи образ?

Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— јаје се подругљиво насмеја, а лепотица плану: — Ја ћу је наћи. Макар до краја света и века копала — наћи ћу је... — Лепотица рођена из Каменог јајета пркосно подиже главу и пође ка пустари.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била насељена претежно несрпским живљем: Турцима, Грцима, Јеврејима.

Неки од радника који су, почетком седамдесетих година XИX века, учествовали у рушењу и отклањању онога што је преостало од шанца причали су да су налазили, нарочито у близини

Причало се, на пример, о куги, проклетој морији, која је још уочи Кочине крајине, крајем XВІІІ века, а и касније, чак и после Првог устанка, у неколико наврата продирала у град и харала како је хтела.

ковитлају се давне деценије, и срча, и комађе пакпапира и танког канапа, и понеки пуцањ из кубуре заостао из раног XИX века.

Тако, пре два века, сањари Чарапић, али не на пропланку где је и сада његов, Чарапићев брест, него на самом врху Авале где је Споменик

поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних четрдесетих година овог века, и да је уметност социјалистичког реализма својим једностраним виђењем обележила тог бронзаног Змаја од Авале.

у саму зору, на Авалу и гледао како се, кроз просторе над удаљеном тврђавом и над рекама, примичу прве године новог века. Понекад би му се учинило да му поглед допире до самих градских зидина и да јасно види баш Стамбол-капију.

Васа би да поздрави тог младог Михаила (и у животу је био, и у смрти је остао, млађи од њега за више од пола века) не зато што је био кнез него зато што је, од Турака, узео кључеве српских градова и зато што је наредио да се поруши

Васа Чарапић гледа у високу зграду, са куполом, укосо од Дома ЈНА: зидана тридесетих година овог века, сачувана у бомбардовањима, она означава почетак Улице 29. новембра.

У зору 30. новембра ваљало је напасти Београд. Била је шеста година деветнаестог века, новембарска ноћ је, у свом пролажењу, простирала црни лед, од Саве и од Дунава налетали су ветрови, сударали се над

Узун обично прошета неколико пута својом улицом и застане пред сивом кућом, из ХИХ века, са бројем 1, у којој је дуго била Београдска општина.

Иде у Управитељство вароши Београда, тамо, у дну Велике пијаце. (И после једног века, 1943, у тој ће згради бити стара Управа града Београда, полиција, Главњача.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

- Прелетела летом врх менека Половина половине века, А ја лежим у далеком крају, у туђини, туђем завичају. Што то тресе моје ледне груди? - Трошни пеп'о лако се не буди.

Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле! Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се

- Никад! Моја сузо, када ћеш ми стати? - Никад! А. Шантић ЛXИВ ОБИЧНА ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један - тек годину дана. И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана.

Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац! у крају топлом, сјајном, ледном, И с очима пуним планина и река Да проживим живот у тренутку једном! М.

Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Из старе Атене пођох у стару Александрију у доба када је онде живео највећи астроном Старога века, Аристархос са Самоса.

у доба Герарда, Рим у доба Коперника, Магдебург и Беч половином седамнаестог, а Париз и Лондон половином деветнаестог века и какви су били обичаји, начин живота и ношње у тим временима.

Њиме сам могао живо и прегледно предочити и стање француске науке у доба средње трећине деветнаестог века и у даљим поглављима свога списа упознати свога читаоца са свим знаменитим француским и италијанским научницима тога

Истим начином сам једним јединим поглављем свога списа оцртао и стање немачке науке половином деветнаестог века јер сам њене најзначајније претставнике затекао окупљене на Конгресу немачких природњака, одржаном у Инсбруку године

„Имаш право!“, одговори му Хипократес. „Већ пуна три века отимају се седам наших вароши о Хомера, пошто су га за живота оставили да лута као бескућник по белом свету“.

То беше најјача духовна концентрација највећег астронома Старога века. Ускоро му поста јасно да се и сам ток годишњих доба, проузрокован косином еклиптике, може неусиљено растумачити

Кад предузех да оцртам како је живео, размишљао и делао тај највећи астроном Старога века и његов најгенијалнији мислилац, увидех већ при првим корацима да је то врло тежак задатак, јер о његовом животу зна

хелиоцентрични систем, противници тог система увукоше рогове, јер Архимедес беше без сумње највећи геометричар Старог века. Какав је утисак овај догађај начинио на младог Аполонија?

е. у Александрији, а двадесет година доцније на Родосу, највећи практични астроном старога века Хипархос из Никеје. Из истог извора сазнајемо да је Хипархос, упоређујући позиције звезда, како их је сам нашао својим

како их је сам нашао својим посматрањем и одредио премеравањем, са позицијама тих звезда, како су их утврдили два века раније александриски астрономи Тимохарис и Аристил, опазио да су се те позиције промениле од тог доба у односу на

У том погледу стоји Птолемајос у завидном положају према свим астрономима старога века. Обе свеске Птолемајова дела стоје стално на мојем столу, на дохват руке.

Аристархова хелиоцентрична наука, из које је изникла теорија епицикала, дошла је за време она четири века која деле Аристарха од Птолемаја, потпуно У заборав; ћерка Аристархове науке, кад је порасла, убила је своју рођену

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А ја сам рекао: „Снајка, побратиме, да Бог да целога века били срећни као данас. Ето то је све што знам и могу да вам кажем“, па сам бацио празну чашу у траву.

Овако цркавај од глади и пружај руку целог века. — И још да нема добри' људи, браћо! — Пих! Онда би продавали вашке па би живели.

У почетку модерног века Макијавели препоручује да се поданицима сугерира: како су државни закони божански закони, да они потичу од Бога.

нека поврате и трипут је већом учине па од тада нека живе и владају у срећи и задовољству све докле траје света и века.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Домаћица Вујова, видевши га овакова, не изненади се, јер је, за дуга века, доста оваквих призора гледала. Она само махну главом у страну и још више набра своје збрчкане крајеве око уста, а

— Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо.

Тако би се смирио за час, па ништа !... Не би ништа ни знао, не би осећао муке... Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек ... Нећу тако...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као

А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. АЛА Био тако један човек убити сиромах, па имао неку ливаду на једном брегу, која од памтивека није работана.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост по'абану давно, Век до века, и времена стара.

Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере? Ил' то корача дух пропале среће, Пропалих мисли, напора и снова, Као опело за

Све се то десило са брзином река У име морала ове отаџбине: Као да је народ целог свога века Спремао се за то да слободно гине. Као измишљени да су били људи Са жртава својих и својих подвига!

поклонимо одано и смерно Пред вама, што сте ране без лека Примили на се к'о знамење верно Истинске службе, пробуђеног века.

Тол'ко сам мали да ме је страх: Живим сарањен као у ноћи. Ах, ти моћни људи из овога века. Више немам куда, умирем без лека. 1916-1917.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Уз њено име везана је занимљива историја. Све до почетка осамнаестог века турске најезде су стално узнемиравале аустријску империју.

Крајем шеснаестог века она је допрла чак и до Беча и била би озбиљна опасност по целу Европу, да није пољски краљ Собјескиб притекао у помоћ

Почетком осамнаестог века наш народ је под врховним заповедништвом принца Евгенија Савојског помогао да се Турци протерају преко Дунава.

су се сећали прича које су слушали од својих очева о аустријским ратовима против Фридриха Великог током осамнаестог века. Средовечни људи били су у борбама за време мађарске буне, а млади су тек прошли кроз походе у Италији 1859. и 1866.

српских сељака и никад се није умарао причајући о његовим херојским борбама против Турака на почетку деветнаестог века. Ове приче о Карађорђу су на поселима код суседа примане са више одушевљења него све његове друге заносне приче.

То су методи које користе статистичари у анализама разних појава у друштву. У Њутновој механици, која је већ два века доминирала у Кембриџу, није било помена о статистичкој методи.

У првој половини деветнаестог века најславније је откриће ”Принцип о одржању енергије”. Наш по рођењу, амерички филозоф Бенџамин Томпсон из Воберна, у

Данашњи научници су срећни што живе у доба друге половине деветнаестог века, када је човечанству откривена велика електромагнетна теорија.

Али постоји једна велика разлика у историјском току настајања ова два велика открића деветнаестог века. Многи научници су наслућивали да постоји закон принципа о одржању енергије, у овом или оном облику, много пре него

Фарадејева открића у науци о електрицитету у првој половини деветнаестог века, привукла су пажњу и изазвала дивљење целог света.

Дивне и невероватне ствари које су дошле одмах иза овог открића, и пре завршетка деветнаестог века, потврдиле су величину овог открића.

Ово решење омогућило му је да анализира треперење виолинске жице, познаги математички проблем осамнаестог века. Храбро сам се упустио у трагање за решењем општијег и мање апстрактног проблема ове врсте.

Ћипико, Иво - Приповетке

Те ноћи Иву Полићу остаће урезане у мозгу целога века. Док би смркло, он би, сањајући и маштајући, шврљао око стамбулских џамија.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И КУЛТУРА 22 ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА 27 О НЕБЕСКОЈ ОДЕЖДИ АНЂЕ КАПИЏИЈЕ 34 ИИ ИЗ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА 45 ПЕСНИК „СТРАШНЕ МЕЂЕ“ 46 АНДРИЋЕВА НОВЕЛА „МОСТ НА ЖЕПИ“ 51 ЈЕ ЛИ СТВАРНО ПОСТОЈАО ЧАРНОЈЕВИЋ?

Једна линија књижевне еволуције у српској поезији XX века могла би да се означи као све потпуније одбацивање наслеђених песничких конвенција.

Јасније речено: према традицији која нам долази из XИX века и коју са много разлога треба везивати за романтизам, песник треба да се користи посебним, експресивним, стилски

случајно, можда и не – сва потиче из записа које је Иван Јастребов, тај велики пријатељ нашега народа, крајем прошлог века објавио у Петрограду.

кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу из 70тих година прошлог века – веле „Испружи прсте! Твој те је отац нама дао, ми те нећемо узети силом“.

У Енциклопедији ликовних умјетности загребачкога Лексикографског завода истиче се тако да су се негде од петога века после Христовог рођења уз разумљиво поштовање икона почеле ширити и – очито се мисли да су неразумне – „различне

Пошто је предмет мог излагања српска књижевност и култура, напоменућy да је почетком века наш изврсни математичар Михаило Петровић тада нову теорију моделовања засновао на односу скупова, од којих један служи

Данас су називи поново одвојени. Почетком прошлог века Вук Караџић је као основицу за нови српски књижевни језик узео новоштокавске говоре.

То је почетак и нове српске књижевности, па према томе и културе. Око средине века Караџићев нови књижевни језик прихваћен је и у Хрватској.

развој српске књижевности и имала удела не само у ранијој него, сасвим неочекивано, и у најновијој књижевности XX века.

књижевност је несумњиво антитрадиционалистичка, али она оспорава канонизовану књижевност и културу наслеђену из XИX века, а открива запостављене, другачије и старије видове културе и књижевности.

У групи старословенских прича и у поезији. Временски почетком XX века стилски паралелна појава постоји у више словенских књижевности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба сусрета прошлога и садашњега века ЧИН ПРВИ Обична грађанска соба. Старо канабе, две фотеље и неколико простих, трпезаријских столица. Троја врата.

) – А ви, је ли, смејете се у души и подгуркујете се, је ли? Али, Чедо, упамти: носићемо се док је света и века, нећеш га мајци више мирно ни ока склопити. (Чеда оде.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а Сеобе у другој половини двадесетих година, у време српске авангарде.

Њихови разлози нису ваљани поготову кад се мисли, а мора се мислити, на реализам као стилски правац из деветнаестог века, са својим посебним књижевним програмом.

А све то, и у толикој мери, први пут се појављује у једном српском роману. Наш модеран роман двадесетог века почиње, не само временски него и суштински, Станковићевом Нечистом крви.

А то је - једном више, други пут мање - постојано изазивало недоумице већ код првих критичара почетком века и изазива их све до данашњих тумача.

замисли да напише нешто дужу приповетку под насловом Нечиста крв била садржана теза - у књижевној прози крајем XИX века прилично помодна - о психофизиолошком изрођавању, и то на двама породичним стаблима, укрштеним у Софкиноме лику и

Врање Станковићево заправо јесте и у исти мах није што и збиљско Врање с краја прошлог века. Јер је ово друго грађа из које је створено оно прво; друго је помоћу књижевних погодби моделовано у првоме.

за слугу, али ће с њим доћи и пород нежељена порекла; напослетку, затворили су је у кућу и довели Парапуту да целог века само њега двори и чува.

Но питање је много сложеније, и било би недопустиво упрошћено кад би се казало да су помињани критичари с почетка века, па и касније, гледали из овога суженог угла.

” Даљи развој - виђен управо као усавршавање - Поповић прати све до почетка двадесетог века, када у пуноме јеку „долази песништво с највишим уметничким обликом и углађеношћу, с примесама реторским, песништво

изналажење нових могућности и одбацивање ,глатког писања', чега је иначе тако много било у руској књижевности XИX века.

није у XИX веку имала много „глатког писања”; имала га је нешто више при његовоме крају, а највише тек на почетку ХХ века.

), који су иначе карактеристични за реалистички роман из друге половине XИX века; али нису ни субјективни описи онога што се дешава искључиво у човеку, и који на крају завршавају у „току свести”,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Опази га једно момче: „Ех, кад бих га драгој дао! Ал’ ја срду молит’ нећу, — Ма до века јадовао“. Стручак плаве љубичице Већ се пуно расцветао; Мирис му је све на свету, — Ма га нико и не знао.

И јади су знали да си срца мека, И јади су пали, пали на човека: Патња беше пратња целога ти века... И зато се песник сад сећа тебека...

Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина.

Ево двеста форината — Више немам. Куцкао сам по камену Целог свога трудног века... Тика-така, тика-така — Нека, нека. Увек погнут, ја не виђах Како горе сунце сија.

То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету.

То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету.

Удовици с’ грло стиште Кâ да ј’ гŷши мòра нека, Па не може да изусти: „Нисам крала мога века!“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива... Сиротица, незналица Не осећа да је крива.

Тешко ј’ добром међу злима! Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи. Он ће ићи своје путе, Да посеје семе здраво; Он ће трпет’ муке љуте, Ал’ ће рећи што је право.

жива — Па кад стигли гласи до старца кукавна, Те на светао образ паде сенка тавна: Заплака се старац први пут свог века, Лати с’ џевердара, једина му лека: „Рођени ми синак чисто име оте — Па на што ми живот под сенком срамоте!

У многој кући просветна века Ти си васцела библиотека. Многи се скоцô од умна поста, Ал’ тебе има, па му је доста.

Пази само: већ те пита. »Стармали« 1881. БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО Прошлост ти знамо Од многих лета, Од многих века; То и ти знадеш, — Ал’ шта те чека? Чека те душман. Да се распудиш; Чека те пријан, Да му се нудиш.

Краков, Станислав - КРИЛА

У горњем граду сред нагнутих кућа са решеткама платани су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се сада танке усне једнога плавога војника смешиле у сну. — Укрцавамо се у зору.

Петровић, Растко - АФРИКА

Варош је једна од најстаријих африканско–европских вароши; неке су куће још из XВИИИ века. Простране, на више спратова, патиниране као холандске слике, оне се пењу зеленим брежуљцима, и појављују каткад само

Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два века основала, бежећи, два црна фетишера назвавши га: „Највеће купатило крокодила.

Расе Волов и Серер, затим дегенерисани остаци раса Туклор, Пел, Бамбара. Више од једног века као да су хришћани и муслимани и несвесно трошили огроман труд да их сасвим покваре и упропасте.

па после продавани по свету, са својим скромни баловима за официре и гувернерске жене, био је за време од два века: Европа пред Африком.

Потом ево гроба неког а марабута, кажу још из седмога века, не знам које ере, са врло лепом старом фасадом и унутрашношћу покривеном арабескама.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

„Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он. А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао, Онде на

носиоче новог бремена, Што ти столећа нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не питајући старе године Хоће ли века терет страхотан Помолит кости снаге старачке... ХАЏИЈА: Хајд’ напред само!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

И то готово насилно! Ја целога века мрзио на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y део да са тим стварима

Призор је био ужасан. Што је хиљадама породица читавога века текло, подизало и привређивало, све то сад прождире страшан пожар и до сутра ће све бити гар и пепео!

Али слава припада француским републиканцима-револуционарима што су то предвиђали још пре по века. Да је број ових увиђавних људи т.ј.

кад српски народ изневери принципе и идеју своје светле и дичне револуције, која га је озарила у почетку овога века, онда је сам себи потписао смртну пресуду.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Село је било сравњено са земљом. После седамнаест година, што представља четвртину човечјег века, о томе се не зна ништа. А овде, око ове реке, изгинуло је које наших, које Бугара, преко хиљаду.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

лирици опевао био Стражилово и белило (не оно карловачко Белило, него апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна повезаност и уметничка намера

У првој половини XИX века већ су видни отпори овој последњој. Милица Стојадиновић Српкиња, представник новијих тежња, и која у својој нејакој

живота средина из које је та поезија никла била је дуго сасвим различита од оне плебејске Србије прве половине XИX века.

штампао сонет у славу Београда: Код останака твога златног века, У зидинама и сад горостасним И пределима неизмерно красним, Гди ашикује с' Савом Дунав река, — Кад чујем какву српски

Занимљива, скоро до потпуне несличности издиференцирана двојност паралелних језика код Срба почетком XИX века и током читавог XВИИИ ретка је појава у књижевности уопште у ново доба.

непоузданост, и изненађење које овакав поступак нехотично доноси, добро су познати већ из грађанске лирике XВИИИ века. Све то, уосталом, једва да је и занимљиво.

Петар Руњанин прича како су по Срему крајем XВИИИ века и девојке певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и цркве, с успехом истиснуле песне

на самоме прагу књижевности а ретко је се кад сасвим озбиљно домашивши, стоји такозвана грађанска лирика српска XВИИИ века (залазећи добро и у XИX). Њу ипак не треба потпуно потцењивати, али јој још мање придавати значај који нема.

Откако је века и начала света, Пристрастије чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су

Сам да си текао, не би ни голе палице твог за Века имао. Плуг ми се ако поквари, удешам Сам; а ти ни оритка држати, ручице нит’ знаш.

А сваки сузе рони. На какав идеш пут Кад с’ звона гласи роје И мајка бије груд? Свенуо то је цветак У мају века свог, Смрти га ладна рука Са света скиде тог. Сузе га свију прате Јер лепа душа би, Пак се и богу самом На небу омили.

Тако Ћоровић у Предговору Српској грађанској лирици XВИИИ века, XXИИ, пише да је у песмарици Матије Ивковића преписан Горестни плач, а потом и Плач (в.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

одмах свршимо ствар; ако не пристану, ја ћу доћи теби у хотел и пући ће брука каква се није десила откако је света и века. Тада већ ни отац ни мајка неће имати где...” (Престане читати.) Ово даље те се не тиче! Ето, сад знаш! Јеси разумела?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

И 19. ВЕКА (АУТОР ЈОВАН ДЕРЕТИЋ) 24 Између старе и нове књижевности 24 Европеизација и рађање нове књижевности 25 Патријархална и

и грађанска култура 26 Романтизам и процват лирике 29 Реализам: Доба приповетке 32 КЊИЖЕВНОСТ 20. ВЕКА (АУТОР НОВИЦА ПЕТКОВИЋ) 36 Модерна 36 Авангарда и међуратна књижевност 40 Савремена књижевност 43 КРАТКА ИСТОРИЈА

У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали

До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до

филозофских и психолошких, у који су се биле улиле тековине развоја грчке мисли током античког периода и раног средњег века, добио је тако једним потезом адекватне словенске преводе.

Све до 15. века једини друштвени слој са ширим образовањем било је свештенство. У његовим рукама налазила се не само религијска

Таква је лектира била привлачнија за своје читаоце ако је изложена на језику који ће они разумети без напора. Од 15. века романима се придружују и летописи, историјски списи лаичке садржине.

Карактеристично је да је у српским штампаним књигама из 15, 16. и 17. века заступљен једино црквенословенски језички израз. У ствари, турска владавина је конзервирала средњовековно стање.

Промена је настала у другој четвртини 18. века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18.

века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18. века преотело до Турске највећи део подручја средњовековне Угарске, и затекло ту и бројно српско становништво, укључујући и

Независно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17. века из Русије су се почели преносити и други садржаји осим верских.

постала је посредник преко којега је та култура продирала у средину српског грађанског друштва, насталог током 18. века у хабсбуршким земљама. То је омогућило одступања од норме црквенословенског језика.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Пред њима је борац стари, Узор свеца и човека, Што идејом свога века И векова господари. Чело му је без облака, Мудро око пуно плама, Гледа децу црног мрака, Гледа чету пустињака У

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 И од камен му судбине, и од челик-века, мекано да паперје, да златали звек. 4 И да сила му је дата, бодар из непребол-дубине, изрони ли, свима да

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Немам ја ништа више. Ти имаш све. Све је твоје. Ја ништа више! И као дужних који целог века неки дуг носи, целог живота живи и труди се да то једном скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Шап код стоке лечи се тејом од в. коре, којим се живинчету исплакну уста (СЕЗ, 13, 429). Према једној лекаруши из XВ века, в. је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128).

ДРАГУМИЋ Брунненкреѕѕе (наѕтуртіум оффіцінале). Драгумић, водена горушица, поточарка. У једној лекаруши XВ века препоручује се д. у вину као лек од водене болести (ЗНЖОЈС, 14, 95). ДРЕН Хартріегел (цорнуѕ маѕ). Дрен.

Нарочиту снагу има ј. који се убере на Биљани петак (цф. Караџић, 3, 1901, 121). Гатање јечмом спомиње се у ркп. 17 века (ГЗМ, 6, 451). ЈОВА Ерле (алнуѕ глутіноѕа). Јова (јах, јаховина, јелша, јоша; Софрић, 133). Реч је прасловенска.

у унутрашњости он није био довољно познат, и његова култура лагано је пропагирана и званично помагана средином 19. века, в. С. Тројановић у СЕЗ, 13, 1909, 68 идд. О времену сађења к. постоје разна веровања.

удари брадвом, наопако насађеном, у оморику, из ње потече крв, и проговори глас да ће ћуприја остати и тога дана и до века (ГЗМ, 6, 368, народна песма). Али о. има значај и у култу, нарочито у лустрацијама. ОД о.

Бион, познати филозоф, целога века хулио је на богове, али када се у старости оболестио — каже његов биограф — метнуо је на врата од своје куће трн и

у нашим крајевима, било »опште, и за ускршња јаја и за бојење текстила«, а као најстарији спомен о томе (из шеснаестог века) сматрају се стихови Мавра Ветрановића: »Ошљи бадем јоште расте и броћа се још находи, У што жене јаја масте Ускрсење

У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру донесу нафору из цркве и да се сви причесте.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја! Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео,

- на доброме хату, Кад би се врлине цениле по врату. 8. Ето ту су деца нашег бурног века, Почевши од момка до зрела човека. И сва она група, што тумара сада, Радује се нешто и нечем се нада.

Три века минуше тако. У силном Лхасу граду Већ махараџа Азок преузе јуначку владу. И Брама задрхта тада од руке његове јаче, Кад

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито живе. Зашто, дакле, да се устручавамо њима послужити се, када могу да преброде и простор и време.

Већи део дана проводим у старој згради Универзитета, у Капетан Мишином зданију. Половином прошлога века познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати ову достојанствену зграду и, у нади да ће му

је звезда удаљена од Земље 230 светлосних година, па зато видим Земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са Земље пошла таман стигла до мог ока.

Највећи астроном шеснаестога века, Тихо Брахе, био је Халдејац од главе до пете. Главни циљ његових посматрања неба био је да одатле чита судбину људи.

Зато проучавам бродоградње старих Грка. Са најлепшом лађом класичног доба старог века, ми ћемо на пут. Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа.

Тако смемо у овом класичном облику, без зазора прескочити двадесет и два века и закуцати на вратима Архимедове палате у Сиракузи.

Један од њих је Хипарх из Никеје. Живео је пола века после Ератостена и подигао је на острву Родосу, које је тада припадало Птолемејском Египту, величанствену звездару.

стоји последњи велики александриски астроном Клаудиос Птолемајос у завидном положају изнад свих астронома старога века.

поносита, осећајна, а одрасла у друштву научника, песника и уметника, Клеопатра је била најизображенија жена старога века. Говорила је савршено грчки, латински, арапски, јеврејски, коптски и перзијски, а историју је познавала боље но ико.

престоницом византиске царевине, и за све то време није он дао науци стоти део онога што је Александрија дала за два века.

Он је Аристарх новога века. Треба ли му другог славопоја него што је овај! Па када је он, противно Птолемеју (Александринцу), учио да Сунце

У једном грчком манастиру у Цариграду чува се један стари рукопис, један хришћански молитвеник из тринаестог века. Листићи од пергамента на којима је тај побожни текст написан, старијег су века.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

(ЧИКА ПЕРА), ВЕСЕЛОСТ 57 ПОДАЦИ О ПИСЦИМА 58 ХРОНОЛОГИЈА ПОЧЕТАКА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ (ОД XВИИИ ДО ПОЧЕТКА XX ВЕКА) 62 АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА ПРЕДЗМАЈЕВСКИ ПЕРИОД У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ Под

и 19. века која су наменски настајала за децу и младе или су својим стилско-тематским особеностима одговарала књижевности за децу:

и 19. века. Међутим, и поред неких вредних песама из овог периода, поезија Змајевих претходника представља драгоцено сведочанство

бајке Приче моје мајке гуске (1697) Шарла Пероа писане су за васпитање и забаву аристократске омладине; почетком 18. века у Француској су радо читани преводи одломака Хиљаду и једне ноћи, док се бајке и приче из зборника Ђованија Франциска

век) преводе и приповедају широм Европе. Крајем 18. века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској.

Такође, на самом крају века будимски учитељ Николај Лазаревић преводи верзију романа Робинзон Крусо (Живот и чрезвичајна прикљученија славнога

То нам доказује и чињеница да ју је пола века касније (1818) Михајло Владисављевић прерадио (додавши јој неколико својих стихова) и штампао „обоег пола серпској

Тиме је, по речима Огњановића, бачено златно зрнце на, тада још увек неплодно, тле поезије за децу Прва половина 19. века препознатљива је по издањима народних песама и приповедака Вука Стефановића Караџића.

и 1845. издаје Димитрије Поповић. Половином 19. века преводе се и чувени романи светске књижевности Чича Томина колиба Харијете Бичер Стоу (изашла у шест свезака 1853.

и 1854) и Гроф Монте Кристо Алекандра Диме (1855). Заснивање и развој школства у другој половини 19. века утиче и на српску културу и књижевност.

Уопште гледано, другу половину 19. века карактерише већи број часописа намењених деци школског узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у

Њихов значај је велики пошто нуде пресек књижевне лектире за децу у другој половини 19. века. Осим тога, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци овог периода: Коста Абердар, Љубомир Ненадовић, Ј.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века. Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице.

— Не говори се швапски! Е, онда ћеш још пре тамо да идеш! Баш волим да не говориш швапски целога века. Настала је сад сцена дирљива и топла.

Основно становништво варошице било је у то време, пре више од осам деценија, шездесетих година прошлог века, углавном двојако: Срби и католици. Једни су се називали по народности, други, бројнији, по вери.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ће гдиком неправо бити што смо Роману у присуствију нас свију отпочивати допустили; но кад помисле колико људи целог века свога преспавају, кад помисле колико ји је на свету који дању спавају, а ноћу левентају, кад узму најпосле на

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

јер је она и у животу умела не само да испреда него и да мрси конце; а Атропа, она што држи маказе да одсече дужину века, моја најмлађа тетка, била је кадра и иначе скратити човеку век, те су јој маказе биле сасвим излишно оруђе.

Јер, одиста, владаоци старога века носили су тако страховита имена да је човеку била потребна факирска моћ да их изговори.

Историја се, као што је познато, дели на стари, средњи и нови век. Испред старога века, као неки предговор историји, постоји предисторијско време, а на крају историје, после новога века, као поговор или

Испред старога века, као неки предговор историји, постоји предисторијско време, а на крају историје, после новога века, као поговор или можда као „исправке штампарских грешака“, што се обично и ставља на крају књиге, долази најновији век.

Историја бележи почетак новога века великим догађајем открића Америке, међутим, судећи по свима последицама овога догађаја, изгледа да је Америка нас

А тај се век, као што рекох, свршио фалсификовањем историје. Крајем новога века родио се један чудноват писац историје. Звао се Наполеон Бонапарта.

Али се у записивању догађаја новога века отишло веома далеко, сваки професор историје сматрао је за дужност да по штогод запише, а можете мислити колико има

Јер ваља знати да смо се ми вратили ономе лепоме обичају средњега века, стављању науке у стихове, као јединоме начину да поједине теореме, принципе и законе научимо напамет.

Он је још тада, пре двадесет и четири века, измислио једну математичку загонетку, коју су сви они који не знају математику давно и давно решили и са којом сви

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ти си, друже, пребринуо. Чвркнуло те и кажи: хвала богу... А џаба му било овај мој живот. Ако ја целога века треба да се мучим, онда је боље нека ме упуте на фронт да погинем.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Над језером се огледну ловац из средњега века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ из далека, Као мека длака ил'

Над језером се огледну ловац из средњег века, На дну угледа непомичног стрелца да лук затеже; Трулу му кожу спирају таласи пристижућ' из далека, Као мека длака ил'

ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ О шумо, горо, загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца

О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века. Сним: богумиле гоне усана жеђју пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу

Хоћемо да обновимо врло мелодичне концерте Талијанских анђела из петнаестог века: Нека је музика бескрајно проста и игра простија још Успаванке кад су мало смешне.

у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да неизвесност траје читаво пола века, Тако ми вечност се јави пред оним што ме чека.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку? Сумануто! Угледао ју је само једном, и никад више.

Не сања ли? Прабаба његове баке спомињала је столицу налик цвету, али морало је то бити пре два века! Младић, у неверици, протрља очи!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад је започето стварање наших епских песама не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и код других народа — певане много раније, пре појаве феудалаца, у вези

Велики сељачки устанак избио је већ у првој четвртини XВ века. Од тога времена до краја хуј века дешавале су се само изоловане буне.

Велики сељачки устанак избио је већ у првој четвртини XВ века. Од тога времена до краја хуј века дешавале су се само изоловане буне.

Од краја XВИ века почињу стални покрети против турске власти упоредо са све већим дажбинама које су проузроковане све већим потребама

Митолошком односу према природи ништа није сметало. У томе погледу наш човек с краја XВИИИ и с почетка XИX века мало се разликовао од својих врло далеких предака.

Судећи по томе што су бугарштице раније записане и што су раније изишле из употребе (угасиле се у току XВИИ века), рекло би се да су оне и старије. Али судећи по другим особинама, изгледа да је старији краћи стих.

Нежнија је само песма о њему и брату Андријашу, она из XВИ века, коју је Хекторовић забележио, и у којој Марко смртно рани Андријаша, и овај му на самрти поручује да не казује матери

Оне певају н браћу Јакшиће, јунаке српске с краја XВ века, који су заједно с Бранковићима војевали против Турака, и представљају их нежно као идеалну браћу чију љубав њихове

Приморју од Котора до Задра, којем је последњем граду посвећена нарочито лепа песма Мајка Маргарита из почетка XВИИ века... У исто доба, оне певају и хрватске јунаке и догађаје, Зрињскога на пример, и његове бојеве с Турцима.

Угарске, изабраног на пет година (Свилојевића у песмама), којем је последњем посвећена и врло лепа песма XВИИ века Попивка од Свилојевића, која описује његово легендарно јунаштво...

„Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија. Већ XВ века, а може бити и раније, постале су песме у којима се певало чудно дело Милошево.

Српски писац са самог краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА 28 ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА 31 ПРАВИЦА 32 ПОХОТА ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА

ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА У наши лети јест труд, А ти, богати, у твојих година отпочивај; У наше године болезан, А ти у твоје весели се.

Други опет: Скоро да би нас престигле твоје кадре милости господине, којено од века су ти! И други пак сваки по себи: Господи, избави ми душу из преисподњега мрака и изведи из пакла душу моју и не

Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео!

МУДРОСТ Господ ме је саздао на започетак путова му својих; пре века ме је основао, пређе свију брда родио је мене. Каде је хатарио море, и тврдио га је да му вода не преходи међе ни рони

И крошто нас саде, и ппеђе тога времена са светлошћу твога лица, миродржитеље мрака овога века, напоље одовуд, тамо у вечну помрчину изгониш, пређе неголи док дође оно доби неотходнога нашега борављења у пакленој

цркву у Цариграду, што се зове Аја Софија висока (по српски рећи се, тој цркви име је Света Мудрост или пак же Од века утајено је.

Лепо сам с поштењем ти дошао казати тај добри глас, што ти је остава заштеђена дати се сад пре века и света. Девојка (На то одговори...

А у по ноћи, каде по века свота преживи. А кад петли почну честати пред зору да поју, то је оно наше смртно доби, кад већ у целој својој памети

И ово ето, даде јој у прстену, а друго хисе обећао дати јој онога века... Хроми скачу, разглављени се стегују, вртоглави и будале се упремудрују, и хитлени бивају, хармицари, туђоизелице

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Вика, чорбаџијска кућа, чорбаџијска керка! Е веће нема! И чорбаџијско неје до века... — Е, доста де! — вели јој озбиљно чорбаџи-Замфир. — Дошла си, наводаџисала си, ништо неје било, — е, саг се врћеш..

Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло. Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је пас кадгод водио коло, тога се не сећа!

) Та ноћ је, дакле, мирно прошла, али је Ташанина радост ипак кратког века била. јер сутра на подне, кад је стари Замфир дошао из чаршије, био је љут као рис. Чуо је све.

лаковане деверске ципеле и нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.