Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Могу једном и нешто за своју душу! ИКОНИЈА: Чудо то? ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица! А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску! Треба и вечерас да се нађемо!