Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: За три месеца триста форинти. ДИМА: Кала. (Броји му.) ЈАЊА (скупи новце, пак метне <у> џеп): Евхаристо. Ето векслу. ДИМА: Евтис. (Потопише.) ЈАЊА (гледи потпис, пак онда савије векслу, и тек што метне у џеп, опет извади и преврће.
Ето векслу. ДИМА: Евтис. (Потопише.) ЈАЊА (гледи потпис, пак онда савије векслу, и тек што метне у џеп, опет извади и преврће.) Тимиотатос антропос. ДИМА: Е, есмо готови сос прва посла?
ЈУЦА: И што је свеће потрошио за то, и што је једанпут с такови воском писмо, наравно, слабо запечативши, векслу једну изгубио!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Ти знаш, одкад се поквари оно што нисам пре венчања положио новце, одбише се људи. МАТИ: Ти си му давао векслу. ОТАЦ: А он је искао новце, па тако ти је. МАТИ: То се бар зна, да смо од оно доба начинили кућу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Сваки своје зна. 12. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Господин барон, никако неће да ми вовјери векслу. АЛЕКСА: Како то? МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити. АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дукат — ни то није благо! Само папи није драго Што рад’ тога једну више Чивутину векслу пише, И то све на хипотеку, Док се игром новци стеку; Ал’ шта ћете — човек прост, Не зна што је кући дост’!