Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
РИБАРНИЦА Не само песничке тричарије, како је веровао и писао Катул; у овом веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у листове светих књига, чија
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.
Дотле ће ваљда што измислити. Сву ноћ Живан није заспао. Превртао се, мислио. Сећао се свега што је у свом веку чуо и читао о чудноватим зверкама и дивљим људима. Смишљао је како ће поступити кад изиђе на лице места.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та која никад у веку није запевала, на данашњи дан мора. — Та имаћеш кад и плакати — шали се стари сват — а сад певај!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тамо, оно што је напросио, раздаје сељацима грдећи и њих, сељаке. — На, бре... на, сељо... Узми, једи... у твом веку овако што убаво, месено, ниси изео... и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо...
Африка
Ова битка треба да се догодила у дванаестом или тринаестоме веку. У Куликору је погинуо Сумангуру, по предању Малинка, побеђен, а по предању Бамбара, непобедив.
У једанаестом веку су ту долазили каравани, замењивали ствари и корал за злато, слоновачу, абонос, капок и бделиол (измирну).
У осамнаестом веку Французи су правили уговоре са шефовима на основу којих су куповали робове. 1880. г. Гундјуру је срушен од Француза
видео у биоскопима, на романтичарским сликама, што сам читао у романтичарским романима о крајњем истоку или о средњем веку.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иако су ти сербски официри живели у столећу просвећености, у осамнаестом веку, у доба рококоа, нису они хтели у Санкт-Петерсбург, зато, да у престоници живе и престоницу виде.
Теодосије - ЖИТИЈА
Велможама и свима богаташима у овом веку апостолски прећаше да не мудрују високо нити да се уздају у богатство које ишчезава, него у Бога који га даје, а више
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У новије су време створили две независне државе. У средњем веку су имали знатну књижевност. Још је знатнија дубровачка књижевност од XВИ до XВИИ века.
Најзад је врло поучна нова историја свих Јужних Словена у XИX веку, у доба њихова препорођаја и делања. У овом смислу не треба, дакле, пренебрегавати јужнословенску историју, само што
узајамно познавала и почела су осећати да чине једну националну целину, нарочито почевши од турске најезде у XВ веку и после великих миграција. Тада се родила свест о националном јединству.
Међутим су Словенци и Хрвати имали већ у ХВІ веку заједничку књижевност верског карактера, услед протестантског покрета.
Кад се изузму неки архаични облици, језик дубровачке књижевности је исти онај који је у XИX веку усвојен као књижевни српско-хрватски језик. Ова је акција почела већ крајем XВИИИ века.
Оно источно становништво створило је у средњем веку бугарску државу, која је са западним Јужним Словенима, нарочито са Србима, имала мало других додира осим супарништва и
Сва су ова племена, дакле, постојала у XИВ и ХВ веку. Изгледа, да су ово стара српска племена из доба насељавања, која су се у склонитим областима одржавала због
Осим тога је било, нарочито у садашњој области рашких племена, још у XИВ и Ху веку остатака од племена, често мешовитог порекла: амалгам Срба са старим поромањеним становништвом.
Исто је тако било са Малоншићима у долини Зете, које историјски извори помињу још у ХВ веку, са Матаругама у околини Грахова (помињу се од 1318. до 1398.
У исто време су се бавили, мање или више, и кириџијањем. У средњем веку и у првим столећима турске управе људи из племена, настањени на попречним путевима од Дубровника и Котора према
Пошто се је старо становништво пред турском најездом иселило у панонску Хрватску и у Крањску, почело је у Хуј веку ново насељавање.
Утицај Војне границе је био још јачи. У XВИ веку су Турци почели све више продирати у Крањску, у Штајерску и у Корушку.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
ТУЖИЦА ЈЕДНОГ ЗМАЈА Умоме целом змајевском веку људи ме гоне и главу ми секу, а ја чим њупнем царску кћер одмах ми кажу да сам звер!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Престану. Шамика по сали разгледа па тек иронично уздахну; није никад у свом веку на таквом балу био. Свирају „лендлер”. Шамика иначе никад не игра „лендлер”; али сад мора. Сви играју.
Донесе и „теј” и „пунш”. Кад Полачекове коштају тај „пунш”, диве се, а „рум” баш из Јамајке. — Но, ја нисам у моме веку оваквог теја пио; ово је нешто особито, — рече млађи Полачек. — Ни ја, — маше главом стари Полачек, одобравајући.
армада) — велика војска, флота; овако се у XВИ веку звала „непобедива“ флота Филипа ИИ, коју је 1588 г. послао против Енглеске армиција — трошаринарница, царинарница
) — узрок парнице каштига — казна Кинижи Пал — истакнути мађарски борац против Турака и XВ веку, опеван у мађарским народним песмама кинстлер (нем. Кüнстлер) — уметник цліqуот (клико фр.
) — Зборник права, збирка римског права коју је у ВИ веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле) котиљон (фр.
јура регаліа) — закуп; суверено право владара у Средњем веку, које је могао продавати и давати у закуп (напр.: право на вађење соли, продају дувана и др.) регула (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
РОЂЕЊЕ И НЕПОСРЕДНО ПО ПОРОЂАЈУ У људском веку постоје три главна догађаја којима појединац и друштвена заједница у свим културама и свим временима придају изузетан
¹⁰ Купање хладном водом јесте архаичан обред који је код Морлака забележио још Фортис у 18. веку. Овај славни путописац пише: „Дјеца се по древноме народном обичају перу у хладној води, па Морлаци доиста могу за
Према сведочењу једног страног путописца у шеснаестом веку, у околини Пирота девојчице још несазреле за удају носиле су сасвим кратку, „до ушију одрезану косу“.
Ти одсеци у човечјем веку за народно схваћање нарочити су ритмични изливи тела и душе, зато их народ пропраћа церемонијалом, с неком свечаношћу,
Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 171. ¹⁵³ Остојић, Т., „Чарања и врачања у осамнаестом веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901, с. 158. ¹⁵⁴ Драгичевић, Т., исто, с. 455; Вукановић, Т., исто, с. 199-200.
), Просвета, Београд 1983. Остојић, Т., „Чарање и врачање у 18. веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901. Павићевић, М. М., „Народно благо из Црне Горе“, ВЕМ, 3, Загреб 1937. Павићевић, М. М.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Почеци Неки аутори су склони да у делу Панчатантра, написаном у ВИ веку пре Христа, виде прву дечју књигу. Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус
у књизи 0рбис пицтус хуманисте Коменског (1592—1670), који је деловао као васпитач на територији Чешке у XВИИ веку: од тог дела, па до данашњих дана, могуће је пратити непрекидност једног развоја.
Снажан покрет ка ослобађању човекове личности, који се разбуктао у XВИИИ веку, није могао заобићи дечје питање. Дете се, по Русоу, рађа чисто, без рђавих нагона.
И поред тематског обнављања, и благог озрачавања неким од процеса кроз које песништво у ХХ веку пролази, дечја песма се у суштини не развија; тешко је замислити у ком би се правцу она и могла развијати, а да притом
да се дечја песма јавља у периоду рашчлањавања, осамостаљивања литерарних родова; овај се процес управо у деветнаестом веку довршавао.
Нама, који нисмо поносни због чињенице што живимо у овом веку, то даје подстрек да се за часак критички позабавимо повлашћеним положајем, који дечја књига данас ужива.
После надреалистичких опита, и свих сумњи с којима се поезија, у нашем веку, морала сусрести, Вучу је остало једно једино подручје на коме се, слободно, могао препустити надахнућу и игри,
Па и они су се позивали на Л. Керола, једног од зачетника дечје поезије у XИX веку: дечји песници нису само учили од надреалиста, већ су их и поучавали...
XВИИ или XX век Рекнем ли да се ствар дешава у XВИИ веку, рекао сам неважну полуистину: прво, то није битно, и друго, дух и тон у коме је дело написано много су ближи нашим
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПРЕДГОВОР 2 ПОЧЕТАК НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 5 ПОЛИТИЧКО И КУЛТУРНО СТАЊЕ СРПСКОГА НАРОДА У XВИИИ ВЕКУ 11 1) ПОЛИТИЧКЕ И ВЕРСКЕ ПРИЛИКЕ 12 2) КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ 16 3) ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ 19 4) ШТАМПАРИЈЕ И
СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ 27 ЂОРЂЕ БРАНКОВИЋ 29 И РАЦИОНАЛИЗАМ 32 РУСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 33 1) РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН
Нова српска књижевност јавља се у XВИИИ веку, без везе са ранијим књижевностима, и независно се развија у XИX веку. Оно што нарочито карактерише Ту нову српску
Нова српска књижевност јавља се у XВИИИ веку, без везе са ранијим књижевностима, и независно се развија у XИX веку. Оно што нарочито карактерише Ту нову српску књижевност, то је што је самостална творевина, без традиција, потпуно
Али најезда »безбожних и богомрских и безаконих Агарјана« учинила је крај српској држави у XВ веку, и за српски народ настадоше »тешка и нуждна времена када чловеци на се смрт призиваху а не живот«.
И када се у XВИИИ веку стала јављати нова српска књижевност, стара српска књижевност је била мртва и без икаква утицаја.
У XВИИИ веку, када се будило историјско осећање српско, једва се нешто мало знало за старе споменике српске писмености.
у омладинским круговима, држи у Преодници предавање 3начајност дубровачке књижевности и тврди да су Срби, још у XВИИИ веку, требали усвојити, као књижевни језик, језик којим су певали дубровачки песници.
ствар је ван свакога спора: далматинска књижевност није ни по чему утицала на стварање нове српске књижевности у XВИИИ веку.
нису стварно утицале на стварање и развитак књижевности код новодосељених Срба у јужној Угарској у XВИИИ веку. Нова, данашња српска књижевност стварала се и развила, сасвим независно од њих, код угарских Срба у току XВИИИ века.
ПОЛИТИЧКО И КУЛТУРНО СТАЊЕ СРПСКОГА НАРОДА У XВИИИ ВЕКУ 1) ПОЛИТИЧКЕ И ВЕРСКЕ ПРИЛИКЕ По културни живот српскога народа и по стварање нове српске књижевности била је од
Још у средњем веку налазило се српских насеља по Угарској; од почетка XВ века, откако су Турци стали рушити српску државу, Срби су
Сремац, Стеван - ПРОЗА
За једно влакно ја одерем руно читаво... Ја сам арнаутска сорта! — вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у свом веку у канцеларији. Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Нека само окренемо један поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем веку сви се народи силе свој дијалект у совршенство довести; дело весма полезно, будући, да кад учени људи мисли своје на
жели ум свој просветити и нараве побољшати Нећу нимало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном. По закону и по вери сви би људи могли добри бити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
л' се сам, расрдиће се, караће вас љут, толико спати што га пустисте, толико њега, што је сваки час необрађен што веку остаје, прогонит знао нештедимице, ма гонећ час, прогонио и век. — Пробудите га! — — Стани! нипошто!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
син отиду к орлу, па га запита ловац, је ли кад видео таки и таки град, а орао одговори: — Само сам једанпут у своме веку прелетео преко њега. Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Шта то значи? КУМ: Шта значи: доведем један пут и ја у мом веку госта на ручак, али њојзи неправо, што нисам јој напред јавио.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ: Биће болесна? ПЕРСИДА: Није, милостиви господине, али тако добре, тако благе жене нисте јошт у вашем веку видили. ТРИФИЋ (горко): Верујем. СТЕВАН: Јесте, милостиви господине. Зачудо како се наша госпоја изменила.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон. А лето бројим педесет и пето, У чилењу, у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да се уверите, живот рођених Београђанки није тако једноставна тема као, на пример, „Тешко стање сељака у деветнаестом веку“ — омиљени мотив оних вазелинских уштви из мог оделења, стручњака за улизивање.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била би пуна четвора кола.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Куће су једноспратне, зидане у средњем веку, иза њих је уличица, с чије друге стране су такође куће; и то је све. Оно неколико корачаја идемо том уличицом.
— Како се зове књига? — Живот од Бенвенута Челиниа. Описан је цео живот Италије у XВИ веку. — Да ли је срамота признати да нисам никад чула за њу? — Сигурно да не.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
(игра речима) Ложница - постеља луд - млад, незрео Мартонош (мартолоз) - назив за хришћане који су у XВИ и XВИИ веку служили у турским пограничним градовима, хришћански граничар у турској војсци моба - народни обичај узајамног
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Та ваша Енглеска, руку на срце, лежи у сенци ужичких вешала! И ви на позорници, у том вашем деветом веку, можете лепо да чујете пуцњаву из двадесетог! ЈЕЛИСАВЕТА: Треба да скинете црнину, госпођо Симка!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ При почетку XX века наш народ је био заостао у XИX веку. Партије су прежвакале идеологију Јована Ристића, Светозара Милетића, Старчевића, Натка Нодила.
Чар, иронију, смех тих дана никад нећу заборавити. Идући пут о томе. В ПАРИЗ (3) Младаћи су у XВИИИ веку испитивали живот, у XИX су га критиковали а у XX су га презрели и траже, место њега, нове и дубље просторе.
задригла сељачка лица, у дрворезу, а из угла вире црна мртвачка носила, ишарана бабама и животињама, као у средњем веку. Сва црква хуји.
Мало даље, код једне црквице, опет два. Пут води до старог манастира Палео Кастрице, који је сазидан у XИИИ веку на огромним, феачким, стенама. На том месту се Одисеј, враћајући се на Итаку, дохватио обале.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
на лицу, узе у руке рукопис, искашља се, и прочита наслов: „Још две-три речи поводом питања: докле се на југ у старом веку простирала граница наше земље.” — Па то је, како изгледа, нека историјска распра?
сам науман да, колико-толико, помогнем народу у том погледу, те сам почео писати дело: „Штедња у нашем народу у старом веку”; а мој син пише дело: „Утицај штедње на културни напредак у народу”; а моја ћерка је досад написала две приповетке,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ранковић ПРИПОВЕТКЕ Садржај ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ 2 СТРАШНА НОЋ 31 ПОТЕРА 40 ПРОПАСТ 52 ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА 61 У XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 92 СТРАХ 94 УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА 98 ЗВОНАР 102 ПРИЈАТЕЉИ 108 ЖИВОТ И
Васа није смео ни привирити у »директориум«. Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова. Упутио се правце насипу.
И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...
Тако је и било. У XXИ ВЕКУ »Туш... ура може — не може родила мајка јунака... гаудеамуѕ... ситну Малену.« и још триста чуда брујаше ми у ушима,
ми је, као професору, позната историја европске културе, ова је справица нашла најширу примену у нашем данашњем XИX веку... — Господине, у коме веку ви живите ? прекиде ме она. — Ха, ви се, као што видим, врло радо шалите, роцпо.
— Господине, у коме веку ви живите ? прекиде ме она. — Ха, ви се, као што видим, врло радо шалите, роцпо. Ну, па да вам кажем без шале, јер ми
— Оне исте задаће, које смо имале ми у XИX веку сад имају они, и баве се истим пословима, који су некада спадали у нашу дужност. — Та није могуће!
Ништа од тога ни налик није било у XИX веку. Ја сам из тога века и могу вам посведочити. Али одједном настаде такав урнебес у школи, да му ни сам св.
Погледах свуд око себе и кад се видех у својој лепој собици, узвикнух од радости: — Хвала ти, Боже, кад нисам у XXИ веку! БОГОМОЉАЦ Наше село рачунало се као најпоштеније место у округу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— И ово је у деветнаестом веку! После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега! У цивилизованој Европи! Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
О овоме сам читао у пожутелим књигама, А највише ми је шапнуо један пролећни ветар Који је и у четвртом веку нове ере Живео иза планине Карпата.
Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.
ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која никога
СРБИ Пођи до на крај света, до најдаљих висова и грбина И тамо ћеш наћи бар једнога Србина! Откако, у шестом веку, кренуше хода дрхтава Иза Карпата — доспеше до најдаљих држава.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Херодот је, пишући о јегуљи, казао да је то свети створ о коме само божанство може дати рачуна. У средњем веку су јегуље сматране као живи доказ егзистенције божанства, и то као најопипљивији и најпоузданији доказ за ту
ИИ. Први трагови стварности и решење једнога дела загонетке У седамнаестом веку природњак Реди први пут је тачно запазио три основне фазе у циклусу развитка јегуље и могао сигурним доказима тврдити
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је, први пут у своме веку, Чуо корак руље и усклике њене да ће снажно, добро дрво да посеку, — Стари храст је хтео да се некуд крене...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
син отиду к орлу, па га запита ловац, јели кад видео таки и таки град, а орао одговори: „Само сам један пут у своме веку прелетео преко њега. Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа. † Од свих последњи Сава грешни.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У једандва минута би и[х] до тридесет. Никад у мом веку нисам дотада толику силу калуђера скупа видио. Била ми се почела крв возмуштавати и јежити кожа, као да сам се хотео
Зашто је страшна зверка ревност за православије а без разума! Да је у овом веку мода била саборе купити и, ко свашто не верује, проклињати, мој би учитељ много горе прошао него исти Ориген, кога су
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Код Пижона су се, чуо је Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник Тихомир Ђорђевић.
Неприкосновена у својој надмоћи Пиринчана је постала легенда. Причало се да је, кад је грађена у XВІІ веку, у њен темељ жив узидан осуђеник који је био мученик за своју, хришћанску веру и, ваљда, неки светац.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У средњем веку оне нису уопште узимане у обзир, док нису тек у новом веку дошле до признања. Демокритос је својим учењем погледао
У средњем веку оне нису уопште узимане у обзир, док нису тек у новом веку дошле до признања. Демокритос је својим учењем погледао преко глава Платона и Аристотела далеко кроз векове.
Хипархос је био најпажљивији и најсавеснији посматрач неба у старом веку и на том пољу стекао је великих заслуга. Но баш због тога што је био, пре свега, посматрач, није имао смисла за смеле
АРХИМЕДЕС Варош Сиракуза, названа бисером Сицилије, доживела је у трећем веку пре наше ере врхунац своје моћи, богатства и лепоте.
“ „А када мислите да ћете довршити тај свој посао?“, пита ме Лаплас. „Сигурно не у овом веку, можда тек у идућем“. „Ух!“, рече госпођа Лавоазије. „Како можете бити толико стрпљиви?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Баш процес стварања националних држава у деветнаестом веку вршен је силом, најмљеном војском, без народног учешћа. — То је тачно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе. Оваква задовољства није он у свом веку доживео. Она, која га није хтела досад погледати, сад се разговара са њим и још како: шали се.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Читао сам о Хилендару, чувеном манастиру на Светој Гори, на Егејском мору, који је основао св. Сава у дванаестом веку. Видео сам слике тих зграда у којима су калуђери живели у самоћи и учењу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Све ово помињем зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању
Нешто је ипак у прошломе веку забележено, понешто и касније, и то што је на подручју Косова и Метохије прибележено на махове, додуше ретке, иде у
Међутим, још у прошлом веку Александар Потебња је сматрао да троп и песнички текст ваља проучавати као хомологне појаве.
Ова заједничка подлога, формирана још у средњем веку, омогућује лакше разумевање и узајамно тумачење међу словенским књижевностима.
Они, наиме, доста дуго – и у деветнаестом и у двадесетом веку – упорно прекоревају српске писце због слабог знања матерњег језика, недовољне писмености, па и због стилске
Књижевни историчари, који воле све да класификују, подсећају нас да су парнасовци још у деветнаестом веку предност давали слици, да би затим у симболизму превагу однела музика.
значи тврдња да је Дучић ритмички преуредио уметнички стих и положио га у основицу развоја наше поезије у двадесетом веку. Он је исто тако до савршенства довео и обликовање строфе, као и склапање уравнотежене лирске композиције.
свему судећи, подразумева, али не именује, онај исти предео с реком и језером, у деволској долини, у коме су у осмом веку живели Набор и Управда, ликови из Бурлеске господина Перуна бога грома.
А у једанаестом веку побуњени Словени, предвођени младим и ратоборним зетским кнежевићем Бодином, освајају Охрид и, југозападно од њега,
Деволска плодна долина у средњем веку, то је основни хронотоп у Петровићевом првом роману и неким путописима, али га налазимо и у поезији.
Од четврте строфе – која је поновљена друга почиње враћање, најпре на живот ловца што се, у средњем веку, огледа у језеру.
И ниједан наш надреалист није колико Душан Матић тако помно и промишљено у дугоме свом песничкоме веку ломио речи и, знатно више, померао и разглабао устаљене поретке у говорноме низу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
”55 Српска књижевност није у XИX веку имала много „глатког писања”; имала га је нешто више при његовоме крају, а највише тек на почетку ХХ века.
Место тога, у Нечистој крви налазимо нешто што је раније, у XИX веку, доста често примењивано у европском роману и што, ако већ није једноставније, онда је као књижевни поступак обичније:
Био је то у нашем веку први и можда најјачи талас општекултурног антитрадиционализма. 277 Само се тиме може објаснити што је књижевност на
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Па се загледајмо у очице њине... Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку, У светињи бадњој запалити јелку; Тај обичај лепи, кô сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се
Таласи ће ови расти, Век ће веку да их прати: Зато Дарвин није умро Нит’ ће с’ икад мртвим звати. Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена? Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио? ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио?
Петровић, Растко - АФРИКА
Ова битка треба да се догодила у дванаестом или тринаестоме веку. У Куликору је погинуо Сумангуру, по предању Малинка, побеђен, а по предању Бамбара, непобедив.
У једанаестом веку су ту долазили каравани, замењивали ствари и корал за злато, слоновачу, абонос, капок и бделиол (измирну).
У осамнаестом веку Французи су правили уговоре са шефовима на основу којих су куповали робове. 1880. г. Гундјуру је срушен од Француза
видео у биоскопима, на романтичарским сликама, што сам читао у романтичарским романима о крајњем истоку или о средњем веку.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Та околност је у споју музике са поезијом у једно безмало недељиво јединство. И у Ренесанси и у средњем веку музика је била неизбежнији пратилац и органскији састојак поезије него у епоси просветилачкој, а поготово у познијим
Андреиса Хіѕторіје музіке, Загреб 1951, И, 166, 171, види се да композиција на Хорацијеве текстове Имамо и у XВИ веку, и да их је тада компоновао Цлауде Гоудімел и Лудwіг Сенфл; да ли је који од њих компоновао баш Интегер вітае, и у
ју је, свакако негде већ крајем XВИИИ века, Василије Крстић, парох румски и оснивач српске гимназије у Руми у XВИИИ веку; препис се није очувао, али је у породици Крстића остало сећање као да је песма имала наслов На смерт Кантову (што је
Српска гимназија у Руми у XВИИИ веку и њени наставници, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, ИИИ, 1930, 115). И наслов књижице из 1814. год.
хартија песникових објавио Андра Гавриловић у чланку Девет прилога историји српске књижевности у деветнаестом веку, ГНЧ XXИВ, Бгд 1905, 159. МОЈ ГРОБ (стр. 234).
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Немој се после ни мени чудит, — А мислим да се не би могô Кад би ми знао мудре разлоге У другом веку што сам прибрао Мерећ лукавство исте тазбине, Која нас за нос вуче варљиво... Ал’ ево иде кнез!...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Словенски језици су узајамно знатно разумљивији од романских или германских. У раном средњем веку разлике међу словенским језицима биле су релативно незнатне, вероватно мање од оних између данашњих немачких
Одступања српског, руског и бугарског народног језика од црквенословенског расла су током времена али су у средњем веку само у ограниченој мери смањивала разумљивост. Та чињеница није била само предност.
Кад је реч о књижевном језику, основну оријентацију код Срба у средњем веку давала је црква. Па ипак, у том раздобљу се јавила и књижевност на народном језику.
Најзад, народни језик је без сумње био изражајни медиј усмене књижевности, за коју имамо доказа да је у средњем веку цветала иако не располажемо записаним текстовима.
Део тих проблема произашао је из чињенице да су Хрвати у 19. веку прихватили, додуше постепено, у етапама, Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим
Главнину страних речи усвојених у 19. и 20. веку чиниле су оне интернационалне, изведене из грчких и латинских корена, често тек у новије време.
године, изменио се однос Срба и Хрвата према заједничком књижевном језику. У 19. веку Хрвати су били ти који су форсирали идеју јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се
Они не долазе у колизију јер имају јасно раздвојене функције у друштву. Писана српска књижевност у средњем веку представља посебан књижевни систем, и што се тиче типологије, и поетике, и књижевних жанрова, тај систем је наставак и
Она ће бити модел за словенске националне књижевности у средњем веку, у првом реду за српску књижевност. Све што се у српској писаној књижевности оригинално ствара, остаје у том систему:
Зато у средњем веку српска писана књижевност није изградила љубавну поезију, упркос везама са западноевропском књижевношћу где је овај
Оно што одликује све ове помене народне књижевности и записе текстова у петнаестом и шеснаестом веку јесте богатство облика и разноврсност мотива.
Балкану, као и у многим земљама и историјским епохама, постојала као одметништво од закона, постаје општа појава у 16. веку после турског освајања Србије и Босне и Херцеговине.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Такође је она сигуран противотров код уједа змије и отровног паука (ГЗМ, 12, 152; такво веровање још у старом веку, упор. Софрић, 196). СЕЛЕН Лиебѕтöцкел (лігуѕтіцум левіѕтіцум).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те мене ваља унапред одредити. Први практични податак за израчунавање тих мена нашао је, још у петом веку пре Христа, Грк Метон. Он је опазио да се, после пуних 19 година, Месечеве мене понављају у исте датуме.
У овоме, а и у идућем веку датуми се у оба календара разликују за тринаест дана. Трећа разлика обају хришћанских календара лежи у одређивању
Када би нам ти листићи могли испричати своје успомене, ми бисмо се упознали са променљивом судбином наука у средњем веку. Зато ћу покушати да реконструишем њихов животопис.
И Теонова лепа и учена ћерка Хипатија узе нас често у своје нежне руке. „У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више Александрију изгубио се скоро сваки интерес за дела грчке науке да би се,
Уништење његовог првобитног, научног, текста и замењивање са побожним претставља нам судбину наука у средњем веку, а васпостављање оног првог текста - ту је истинити догађај био песник дивне једне алегорије - обнову и препород наука
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Као што је познато, карактеристична просветитељска потреба за образовањем и поучавањем те развој школства у 18. веку постају пресудни за осамостаљивање књижевности за децу у Европи.
Израсла из превода и прерада књижевних текстова у 18. веку, најављена у песмама Захарија Орфелина и, затим, Луке Милованова почетком 19.
често критикована из перспективе савремене поезије за децу, проистиче, дакле, из улоге књижевности за децу у 19. веку, али својом естетском вредношћу сопствену епоху вишеструко надилази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Та мржња је чист порок људски!... Када год су настајала гоњења Јевреја, у време Римљана, у Средњем веку, па и данас, нису гониоци могли да укажу на неки неморал или нечовечност Јевреја. Зашто их онда гоне, презиру, мрзе...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Иако сва његова радња припада најновијем веку, ипак он својим рођењем завршава нови век и његов је дар. Од свих тих историјских векова, морамо признати да се нама
У староме их је и средњем веку мање било, те није, хвала богу, све ни записано, што чини да је стари и средњи век доста пријатна лектира.
Како су нам, на пример, биле миле оне лекције у староме веку које су почињале са: „Мало се шта зна о догађајима тога доба“ или можда овако: „Друга половина мемфијскога периода,
Што се тиче оне рођаке физикине, хемије, која се у средњем веку друкче звала, па пошто се компромитовала а она променила име, ни за њу, иако сам далеко од намере да оговарам, немам
У средњем веку, за време знамените инквизиције, цонѕецутіо темпорум8 је служио као једна од најопаснијих справа у мучилишту.
Ако зна перфектум и супинум, прашта му се, ослободите га! Тако је то изгледало у средњем веку, али и у наше дане покушавано је нешто у томе смислу.
Е па, господине мој, љубави нешто морате жртвовати; љубав тражи жртве. У средњем су веку ритери гинули да би изабраници свога срца доказали љубав; зашто не би дакле и ви били један такав ритер и пристали да
то није лепо од мене, као културнога човека, што очевидно идем на то да омаловажим медицинску науку, која је у овоме веку начинила већи прогрес но све остале позитивне науке.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шапућу с њим брезе и травке, над његовим сном бди купина, поверава му кестен тајну Месечева Цвета. Један једини пут у веку цвета тај Цвет, и то само у часу кад рог месеца дотакне врх Сребрне Горе. Тежак и опасан је пут до њега.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
нећемо никад сазнати, ни то какве су изгледале епске песме које су се певале у доба пропадања старе државе, у XИВ и XВ веку, док су домаћи феудалци још били у животу, и да ли су те песме и у којој мери носиле печат њиховог утицаја.
И да је то доиста био нужан услов и за нашу епску поезију најјасније се види из тога што се она касније, у XИX веку, упоредо са продирањем капитализма и технике, врло брзо гасила и напослетку се (ако одбацимо разне фалсификате) и
пучка песма. Бугарштице су се певале у XВИ и XВИИ веку у Дубровнику, Далмацији и западној Хрватској, и тада су и забележене.
Војвода Момчило живео је у XИВ веку. Био је „у почетку прост хајдучки четобаша у горама родопским (мећу Драмом, Пловдивом и Самоковом), на ондашњој
истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то име и никоје друго?
Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и
век с пуним обликом косовске епопеје, и пошто је извесно по горе поменутим писаним споменима да је иста епопеја у XВ веку била ужа, другојачија и мање сређена, могли бисмо с доста сигурности тврдити да је главна, најшира и најразгранатија
истом од XВИ века, у које се време хватају њени спомени у изворима, занимљиво би питање искрсло: откуда баш у XВИ веку, тако позно, да се истакне баш то име и никоје друго?
Излазило би да су свакојако неки узроци још у XВ веку уврзли име Бранковића као издајника у ту причу. Ми смо некада помишљали на династичку борбу међу Бранковићима и
У Махабхарати древних Индијаца, која је завршена најдаље у ИВ веку нове ере, налазимо веома занимљиво схватање о небеском и земаљском царству: „Ако мислиш на своју дужност, не треба да
У Илијади и Одисеји старих Грка, које су настале већ у ВИИИ веку старе ере, има више примера за ово. Но најизразитији је у овоме смислу однос између Ахила и његовог сина Неоптолема.
У истом, ХУ веку помиње се и један одређени издајник: Пробисцио. Њега у XВИ веку заувек замењује Вук Бранковић. Зашто је баш Вук добио