Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И пред мојим очима опет се стварају слике неких бескрвних, велебно празнукавих трајања, неких проријетких плавкастих простора који се стеру и стеру без краја, само се роје и куљају, као
Крвна дјела и одвратни призори транспонирани у драму губе своју емпиријску грозоту и постају велебно потресни, трагички чисти. То је врлина умјетности.