Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
И само што је дијете стало посати, пограби мајка краљачу и ш њоме лагано удари (кврцне) дијете у главу, велећи: ,љоке!’ На то опет укућани узму дијете и баве се ш њиме, доклен гођ не заборави на сису.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад хаџија то чује, почне га псовати велећи: — Какве си ти дукате мени дао? — и најпослије га и из магазе истјера. Хамал онако тужан оде па стане замишљен на
А кад прође подне и ићиндија близу примаче, сјети се хаџија да је преварен те почне за оних сто дуката тужити, велећи: Ђе ја готових сто дуката пустих из рука, лакомећи се на више!
Кад он то чује, дође изван себе, велећи: — Откуда мени жена и дјеца кад се нијесам никад ни женио. Она онда почне наново викати и грдити га, велећи: — Кад
Она онда почне наново викати и грдити га, велећи: — Кад ме нећеш да беслеишеш, а ти хајде са мном пред кадију, па ме пусти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он опет учини руком оздо, кô кад кврца пилав, и вели: имам добар пилав, а ја покажем руком озго, велећи: замасти, добро замасти!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али мајор Сава Грујић одговори га од тога, велећи да, колико он зна, мина још није ни тотова, а ако је готова онда ће за њу знати наредници који су у шанцу.