Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Каже право да је мазга и којег је пода. Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља.
сопственим самољубијем заслепљени, не само своју особиту корист општој ползи претпочтели су, него и са штетом и вредом великога општества и народа своје су мало општество утверждавали и обогаћавали, а велико варали, заслепљавали и, кад је до
Сва друга општества која себе раздељују од овога великога и светога општества, и који се између себе само (као пустахије на вашару) разумевају, и којих интерес није всеопшта
Карол дванаести био је срећан против Петра Великога, док је ови своје војинство научио како ваља војевати, пак онда онај пропадне.
Сва Европа и Азија види и све то више познаје сљедовања трудов и подвигов, законов и урежденијах Петра Великога. И не само велики императори и славне на свету императрице овакова дивна и роду человеческому преполезна исправљенија
Није могао бољи, ни трезвенији, ни паметнији цар бити од Александра Великога, док није јошт покорио био Азију и победио Дарија.
На Лесинга, великога и премудрејшега у нацији својеј, на исти начин сви, ревностију протестантскога православија ужежени и распаљени
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и бранити, а крива, био он комендант, војвода, буљубаша, поп или калуђер, или кмет, без разлике и лицемерија, кривца великога за његова дела у синоду јавити, синод пак врховноме вожду Карађорђу, који ће согласно крива каштиговати а права
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио
Африка
Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле
Црњански, Милош - Сеобе 2
Било је то уочи недеље Светих отаца Првог васељенског сабора, на дан Пахомија Великога године 1752, маја месеца. ИИИ ЗАМУКЛА ЈЕ ПЕСМА ПОД БАГРЕЊЕМ У МАХАЛИ Оберкригскомисар Гарсули, који је месеца маја
Освануо је у леђа Турака. Победа принца Евгенија била је потпуна. Цео свет слави сада великога ђенерала, принца, бога рата, идола Европе, а нико не помиње, нити зна, Онога, који му је омогућио победу и који је, у
Да ступа у росијску војску. На прсте су се могли избројати они, који су, пре тога, отишли. Тек за време Петра Великога, хтели су да оду читави пукови, и цела Чрна Гора – а официри почеше да сањају, како се шећу, и како им се сабља вуче,
Костјурин му је то неколико пута рекао! Пре дванаест година, једне новембарске ноћи, кћи Петра Великога, лепа, снажна, млада, дошла је у бараке преображенског пука, гологлава, са оклопом кирасира на грудима, као богиња
Тестамент Петра Великога, који нико није био видео, али сваки знао, није био заборављен. Знали су га и на Двору, знала га је и царица, и
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим,
А свети се поклони у цркви светих мученика и чудотвораца Кира и Јована, и у цркви светога и великога и дивнога мученика Мине, и обдаривши ниште изиђе из града Александријског.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
И они се увек туже и кукају. И код њих нема великога замаха и полета. Ничега од великодушности. У вези је с работљивошћу и забринутошћу, која све најбоље у њима
Матавуљ, Симо - УСКОК
На то јасан, снажан младићки глас запјева: „Све у славу бога великога, А у здравље нашег бана Драга!...“ — Пунте! Урте! Појте! — викало се у дворишту наизмјенце, између пуцњаве и пјеванке.
Још само једна има у нашем племену. Ову је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био барјактар. Послије му је и Мали Шћепан притврдио...
Јер, треба да знаш, иако у Црној Гори има зла свакојега и нереда великога, има, ваистину, и добра, каква нема, може бити, у бијеломе свијету, има љубави братске и слоге у браству!
И још њеколико пута њих двојица водише разговор о томе. Најпослије, како се владика спремаше да се прве недјеље великога поста пресели у манастир Стењевиће, Јанко измоли допуст и отиде на Његуше да проведе покладе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
народа у Угарској: »Бежећи дан и ноћ са својим осиротелим народом од места до места, бацан тамо-амо као лађа на пучини великога океана, очекујем када ће да гране сунце и покаже се дан, да узмакне тамна ноћ и хладна беда наше несреће.
1745. основана је у Бечу »Илирска дворска комисија«, која је водила српске ствари све до 1778. године, али без великога делокруга и утицаја. Тек доласком на престо просвећенога Јосифа ИИ стање српскога народа унеколико се променило набоље.
Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било грађанство.
било двадесет и осам Срба. Од доба Петра Великога Срби из свију српских крајева иду у руске службе, нарочито војну и црквену, и није мало Срба који су заузимали висока
Ненадовићеви путописи су први добри покушаји своје врсте у српској књижевности, са разлогом су имали великога успеха, и данас се још могу пријатно читати и сачували су књижевну вредност.
Ти његови источњачки преводи имали су великога успеха. »Источни бисер Јовановића, писао је доцније Милорад Шапчанин, те једина она песма Зареми, или превод Гетеове
ценећи писце само по њиховој књижевној вредности, крчећи пут младим талентима, данашња књижевна критика нашла је великога одзива код читалачког света и ужива онај углед који је поезија имала шездесетих, а приповетка седамдесетих година.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Небо — земљо — чуда големога! Једном овде није ништа било, До онога Бога великога, Сам он беше, па му дотужило; Да се дакле тужан развесели, Свет сатвори, кâ што Моја вели.
И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога великога: „Та узми га када ти је воља, Ал' га узми са крвава поља, Само дома, јао, не умори!“ Тако љуба у молитви збори.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
отписао, да нисам судио за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица. Гра(х) и купус земљом управљају.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше!
рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака
Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
како је до сад!.. Она се истина расположи од те мисли и поче радити лепо, без великога узбуђења, али тек око ње облеташе сав досадашњи страх и зебња, она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше
Он застаде, трљајући руком чело, као да се одмара од великога напора мисли. А она га гледа... гледа и чуди се тој изненадној живости његовој, тим чудним причама...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
завладала мртва тишина, само што ветар још јаче витла и, јурећи кроз отворену звонару, забруји под разјапљеним устима великога звона и понесе тај потмули глас преко мирних села, плашећи одоцнеле планинке и рударе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
године; на њих је наишла друга једна, опет француска експедиција, под вођством великога истраживача Димон-Д̓ирвила, која је са своја два брода »Ураніе« и »Пхyѕіціен«, са својим природњацима, а за време од
Оставивши своју експедицију на подножју великога глечера Камарујук, на западној обали Гренланда, недалеко од ескимског насеља Уманак, Вегенер се 1 новембра 1930
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ареи је, страва земна, славом бојном њих опио И земљу им за поприште, да се боре, назначио. Из грмена великога лафу изаћ трудно није, у великим народима генију се гњ'јездо вије: овде му је поготову материјал к славном дјелу.
ИГУМАН СТЕФАН Хајд отолен, што којешта дробиш! дим на Божић, великога чуда! Како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити? ЧУЈЕ СЕ ГРМЉАВА ПУШАКАХ НИЗ ПОЉЕ.
НАРОД СЕ ЧУДИ ЊЕГОВУ ПОСЛУ, И САВ СЕ ОКУПИ ОКОЛО ЊЕГА ДА ГЛЕДАЈУ ШТО ХОЋЕ ДА РАДИ. МОМЦИ ПОСТАВИШЕ КОЉИВО НАСРЕД ВЕЛИКОГА ГУВНА, А ИГУМАН ПОЧЕ ГОВОРИТИ. ИГУМАН СТЕФАН Чуј, народе, сви скините капе!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, кад би дош’о тај дан ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога пâда; И кад би преш’о дах опустошења, Мач вечне Правде преко срамног доба Прљавих душа, срозаности јадне!
Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за здравље нашег Господара...“ Момци пуцаху сваког часа с врата. Браственици готово сви, измјенише се у полажење.
Брзо се прибра и сјети се свега. На Ватерлу, сила — бројна сила, савлада великога цара и његову храбру војску. Међу мноштвом рањенијех заробљеника, Њемци поведоше и Јана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
онда игуман узме главу, говорећи: „Глава пред главу“; други узме сриједу говорећи: „Ребра сјеверова и град царја великога“; а трећи, коме ваља да је било име Марко, узме варку, говорећи: „Варка пред Марка“; четврти пак видећи да они сву
— Још сам, душо, врат искривио, гледајући џаму и пенџеру! Та бојиш ли се бога великога што сам врат искривио, а могу нам и дјеца бити кривоврата! Дер ми сиђи са чардака свога на авлијска врата!
Бојиш ли се бога великога, да ти моје нагрдиш лишце? РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Аваница — грабљивица, разбојник авгарански —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и
завија и плаче, те он по гласу трчи, кад ли нађе своју заручницу ђе се при- | била при једноме камену на пола мртва од великога страха и плача; он притрчи к њој и плачући је пригрли и завиче: „Ха благо мене, ево ми је!
Девојка иза великога страха чисто се обезнани кад види У госпоским хаљинама прекраснога младића. Али он приступи к њојзи, и рече јој: „Не
Пошто прође доста времена, стану се браћа један пут међу собом разговарати: „Мили Боже, да чуда великога! шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се удадоше.
да с њима живимо, а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога | злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога чуда немој писнути ријечи једне доклен се вратим опет к тебе, јер је ово дрво свију вила, испод њега се купе
Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради.
и један од њих поче му говорити: „Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога великога добра што је био нама твој покојни отац учинио, али не знамо другога начина, него ћемо сви твоја кола и тебе у њима
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спири|дон и многи други.
о, свемогући боже, дајући, царе свету, по|дај им и дух Петра Великога! „Познајте дрво од плода његова, — говори свето јеванђелије — ,,неплодно дрво сече се и на ватру меће.
нас и саветује да погледамо не на сву њу, но на најмању частицу ње, за познати из најмање частице ове бешчислене књиге великога творца и његову преблагу и премилостиву промисал о свему.
” Ја: „[Х]оћу”. [Игуман]: „Но, пољуби руку, пак ти не слушај тога великога и брадатога; он говори шта му на уста дође. Ако ти само будеш добар, у свем [Х]опову нећеш наћи бољег од мене.
У ово време непрестано би се код нас говорило о славној Великога Петра кћери, императрици Јелисавети. Ја, непрестано у уму и у срцу имајући Кијев, Москву и Росију, владетељницу тих
У Сесвегену, 1788. | В ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ! Ветар смо имали споспешан, но одвећ крепак за изићи из великога смирнејскога пристаништа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што...
кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.
Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус. Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса у велику послу око
— Дакленка, чујте: „Зафална писма господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир.“ — Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? — рече дувало.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Кћи небесна услиша ми молбу, и на десно круг полета сави пут једнога мира великога: на св'јетлом му брегу починемо. Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те ја паднем на
трон се горди виси и палата превјечнога цара; вјечности је овде колијевка: овде се је она окрунила светом руком великога творца, одавде је хитро полећела на опширно царство и господство, одавде је прва искра сјекла, у предјеле ноћи
среће бесмртнијех и надеждо права и свијетла усопшијех у бездне мировах, којијема слијепо мртвило не да познат великога творца отеческо благоутробије, - рече Гаврил оцу бесмртноме - и на њине небројне ликове заждиће се жертва к твоме
Вид фамиље числа великога, кад се лиши свијетле надежде и с гроба се ухиљена враћа, представљаху полци Адамови. Враг небесни са сл'јепом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
сву своју снагу и проговори дрхтавим, али у толико свечанијим гласом: „У име закона наше републике, и у смислу одлуке Великога Сената Абдере, молим те и захтевам од тебе, мудри лекару Хипократе, да прегледаш душевно стање овде присутног и теби
Оставих своју отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога цара и дођох у тескобу овог манастира“. Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега.
“ „Ево шта. Признајем да сам у својим младим годинама тежио за частима и признањем. Под окриљем великога цара нађох и једно и друго, али кад замених његов блистави двор са овом тамном ћелијом и овде сазнадох шта су то
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?..
Он му одаје све своје јатаке, прича о целој организацији великога зликовачкога друштва... и капетан задовољно седа за сто, пише рапорт министру...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великога подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих и жена и девојака,
Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога! Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сигнал би могао бити једноставан, у виду великога слова: Разгрни миловања Гране смеха разгрни Душан Матић је волео да помиње музички термин синкопа и синкопирање.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
песничкој структури Сеоба Дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом од места до места, као лађа на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и прислонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама лежи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Послушај нас, Иване Војиновићу, великога ти имена божјега!... — потресно завапио кнез и клекао покрај њега. — Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Текелија Сава (1761—1842), велики добротвор српскога народа. Поред великога имања оставио је пола милиона динара за помагање ученика виших школа. тип (грч.), штампарско слово. тлени (цркв.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одмах иза реке земљиште је час врло узбрдно а час стрмо. То је крај великога звериња. Мало доцније, на самој скоро граници, између колонија Висока Волта и Судана, чије пусте просторе обрасле
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и Хрватовић се повукао Бањи, код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења код Великога Извора, а 17 (дакле у исти дан кад су Хафис и Сулејман почели нападати на Хрватовића) продужи нападаје и тако се
Да је било каквога уметника да препочне овога очајнога старца, то би била права слика великога мученика. Изгледало је као да ће овај саморани, немоћни старац скоро померити памећу, толико је било његово очајање.
Наши су гледали да концентришу ту што више војске. Из Великога Шиљеговца дозван је мајоп Стева Велимировић са својим оделењем од преко 3000 људи да помогне у борби.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хиљадама људи, на обема странама, мислило је данас на великога човека, за кога се прича да се жртвовао за човечанство...
Некуда десно гађала је једна батерија и јаруге су хучале. На једној страни угледао сам великога гуштера и сагох се да дохватим камен. — Не дирајте га! — вели командир. — Они су нам једини другови.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
његову студију Орфелиново Житије Петра Великога, Зборник МС за књижевност и језик ИИ, 1954, 19) да овај псеудограм ваља читати као „славнија Сербији син, тј.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118). У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г.
Ћипико, Иво - Пауци
Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда... Великога ли ми чуда! А што не осуде газда—Јову? Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим
Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора. Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.
Други су свршили и јур плаћу потижу, а он? К'о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша. Иво ублиједи к'о крпа.
У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. — Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свакоме посматрачу неба упада у очи јато Великога Медведа, јер су његове звезде подједнако јасне и надкриљују својим сјајем ову своју околину.
Ова звезда припада јату Малога Медведа, а лежи у тамној околини, у продужењу стражних двеју звезда Великога Медведа. Ми данас знамо да је то обртање звезданога неба, које се научно зове дневним кретањем неба, само привидно и
потезима, као што је вавилонско клиново писмо, исписаћу овде само неколико слова и симбола, довољних да даду одблес великога доба. Почео сам намерно са три имена: Александар, Хомер, Аристотел.
става прве књиге Еуклидове.“ Он престаде да говори, осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога великога проблема, а грло му се осушило од узбуђења при тој помисли. Он мораде поново сести.
Но ја не могох ни једне речи да проговорим. Докотурао сам се до великога прозора и сео поред њега; али мој поглед не смедох упрети у Златни Рог.
Овим двема књигама дао је наслов „Де моту корпорум.“ Настављајући дело великога Флорентинца Галилеја и генијалног Холанђанина Христијана Хајгенса, којега наше друштво има част бројати међу своје
„Са тако усавршеним алатом могао је он приступити решењу великога проблема о кретању небеских тела. Њему је посветио трећу књигу свога дела, којој је дао услов „Де системате мунди“.
Зато није чудо да је он, по примеру свога великога владара, хтео и атоме нашега тела да подјарми своме царству. Наш мозак не би, по Лапласу, био ништа друго до један
И оне су опажене већ са наше Земље. Оно је, видите, спирална маглина великога медведа, оно је маглина у ловачким псима, а оно је позната маглина Андромедина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једно поподне, за време великога поста, он диже руку и замоли: — Молим, господине, да идем у авлији. — Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ескимоски чамци, који клизе низ воду, Отпрате ме својим током до болова - небесима; Шеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона растеже се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стереотипни почеци су веома чести. Они могу бити двојаки. Једни немају веза са садржином песме: „Боже мили, чуда великога!“ „ Мили боже, на свему ти хвала!
Стаде свата дванаест хиљада те гледају коња у Бугара; коња гледе, а сами се чуде: „Боже мили, чуда великога! Добра коња, а лоша јунака! Још такога ни виђели нисмо; један бјеше у зета царева, и сада је у Војиновића“.
Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога! Каква је то царева замјена?! Та на њему ни хаљина нема! Весели се, краљев заточниче!
Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“. Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину!
Ал' да видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што
Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо! Немој сјутра на Бојану
Вала тебе на твојој бесједи, истина је како што говориш“. 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА Боже мили, чуда великога! Када славни српски кнез Лазаре посла зета Милош-Обилића у Латине да купи хараче, Латини га дивно дочекаше, и
Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера! А тако ми бога великога, ја ћу отић сјутра у Косово, и заклаћу турског цар-Мурата, и стаћу му ногом под тр'оце!
је млада дјевојка својом руком накитила), и још тебе ја молим како драгу вјереницу: ти ми имаш у двору пуста коња великога, храни ми га у двору, дјевојко, осам дана, вјеренице, а кад ми се изврши, дјевојко, осми данак, ти ми пусти коњица
Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!“ 24 СМРТ МАЈКЕ ЈУГОВИЋА Мили боже, чуда великога! Кад се слеже на Косово војска, у тој војсци девет Југовића и десети стар Јуже Богдане; бога моли Југовића мајка: да
ми, незнани јуначе, Арапин је шћерецу испросио на срамоту у цара нашега, вечерас ће доћи по ђевојку; од његова страха великога ми се тако рано затворамо“. Не да Марко затворити врата, већ он стаде да види Арапа и његове кићене сватове.
Кад су били испред Новог хана, онда Арап сам себе говори: „Боже мили, чуда великога! Цијел Стамбол јесте позатворан од мојега страха великога, осим врата од Новога хана! Да л' у њему ниђе никог нема?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КРИТСКИ 190 СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ 191 АГРИКОЛИНЕ ЛАМПАДЕ 192 ЛЕГЕНДА О ЧЕТРДЕСЕТОЈ КРУНИ 193 ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА 199 О ЦАРУ
Ка нека отока текућа Од великога света пружила се Чак до нас. А то недознано је По чему се они светом блистају: Или к првоме свету са својим
Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен.
И би њихов прави друг свети, стојећи им тако у леду онде до зоре јоште живим. ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у Патму, у некој ади и тамо неко виденије чудно од много руку му се
говорећи свим птицам што год их испод неба лети: »Зберите се — рече — сви уједно пак похитајте и дођите на вечеру великога бога, и на тој вечери свашта ће вам задоста бити да се све наједете, и ни једна гладна да не отиде!
И мало то што би људма зла, него јоште и море, којено никад не преходи, кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и села потопи рад великога људскога
кроме од великога таласа, из свога предела, те и оно у то доби разли се у поље, те толике вароши и села потопи рад великога људскога безакоња.
Те и зарад тога, како се је то било згодило напре октомврија 26, на памет светога великога мученика Димитрија, те шњиме учинише Царограђани да се од год до год има спомен држати оне божије страшне прећње
Седе у једну галију и оде по Евксинопонту, то јест Црним морем одплину и тамо где јоште Перси не бијаху допрли око великога мора, скупи нешто своје војске грчке.
Колико се онде мушка и женска фела скачући ломе, крше, море се и зноје гологлави, те и доламе своје од великога им зноја свлаче. А крошто то, и за коју ли им хвајду подносе и трпе?
у свету, а ти, будавши сам собом владика и господ, пак тако худо у ружној налици дошао си овде међу народ, видети те великога с неба сашла цара рођењем телесним, од Давидове лозе!
ПРИТЧА О ДУШИ И ТЕЛУ Неки човек од великога поштена рода насади себи виноград и плотом га опколи и изнутра га са сваким лепим воћем украси.