Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка кугле Земљине, а дивно јој је име: СЛОБОДА Ви велите да тога имена и нема у календару. Јест, њега нема, а требало би сваки дан то име да носи!... Зашто, напр.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!
” итд. — Они: „Истина да смо ружно учинили; требало је да смо и вама јавили или бар чекали до скупштине, као што ви велите; али ми не можемо код њега без плате стојати.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. — Тако ми барем он рече ономад — одговори поп.
А ја ћу јој казати већ од кога је. Оно би ваљало да јој ви сами то предате. Али кад и ви велите, онда је боље да ја ту посредујем, као познаник. — Јес' јес'...
Али кад и ви велите, онда је боље да ја ту посредујем, као познаник. — Јес' јес'... — прекиде га Пупавац, — Право велите — боље ви тамо, као што сте већ познати... А колико рекосте, јуче, има мираза?
Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. Кмет мало поћута, па поче: — Па шта велите, људи? Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? — Ух, опет та проклета воденица? — прогунђа неко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!...
Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали.
— Како да није добар!... Добри смо ми људи сви... Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? — Хоћемо! Хоћемо!... — Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић.
Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. — Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања... Велите да се Турчин и Маринко убију? — Велимо!... — загрме са свију страна. — И то одмах! — додаде Станко. — Јест, одмах...
Боље!... — грмнуше са свију страна. Стојан виде чак и своје људе да тако мисле. Црн у лицу као земља, простења: — Велите? — Велимо!... — Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Санћим онда иде брже од кола! Да је човек сео на каку му драго мрцину — где би био досада! Пиха! Шта велите, на добром коњу? Сви коњички официри воле да говоре о коњима, па ма то било и с калуђерицама.
Не, ви морате казати. — Никад! — Ал' ја знам шта је. — Ви не можете никад знати шта је. — Пароле д'хоннеур18 велите да не знам. Она се збуни: — Ја мислим да ви не знате. — Пароле д'хоннеур ви мислите да ја не знам?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, шта ја кажем?! Шта велите на то? — Изредно — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!...
сума-сумарум, — ви сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине (к’о што бар ви велите). — Та помало јесте и тако! — вели поп Пира.
цео псалам, свих девет стихова, а између сваког стиха намигне очима на домаћина као тријумфујући, па вели: »Ај, шта велите?!« Веселе се попови.
А, је л’ тако? — пита путник смешећи се. — Та, знате... оно јест’ све тако к’о што ви сад велите. Ви појите у цркви, е, ал’ оно је штогођ обашка; оно је појање и пјеније, а ово наше паорско је певање!... А...
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.) Гди ти је господична? ПЕТАР: Шта велите, господине? МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.) На, иди пиј штогод!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (узнемирен): Шта радите? Како радите? Реците ми, молим вас, у чему је ствар. Хоће да дигне тужбу, велите? Па добро, нека дигне, али зашто противу мене? То ми реците, зашто баш противу мене?
Матавуљ, Симо - УСКОК
чекај, гдје оно? гдје оно рече? То није знао ни Крцун, који се узалуд мршташе од силног домишљања. — То је било, велите, у јесен године... Које? — запита Јанко. — Ево је минуло ове јесени равно девет година — рече кнез. — Је ли, попе?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Она вели, како старији уреде. ПРОВОДАЏИЈА: То је знак да јој је по вољи, то јест. (Младожењи.) Пак шта велите, кад ћемо? МЛАДОЖЕЊА: Како они нареде. МАТИ: Знате, девојки ваља млого којешта, а ради смо да нам не црвени образ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А кад би ти рекао, попе? — Ја бих, браћо, ако ви велите, шјутра! — Шјутра ја, браћо, не могу никако, поручио сам за мобу да ми жњу шеницу, јер знате сви да је већ презрела —
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Пак зашто дајете? МАКСИМ: Видиш ли је? Завиди да добијеш сто дуката. СОФИЈА: Ја не завидим, него кад велите да није право.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Треба, дабоме! АГАТОН: Па кад велите, 'ајд да пођем! МИЋА: А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом
АДВОКАТ: Па њима се, знате, и да опростити, али вама, ви велите да сте човек од закона. АГАТОН: Јесам и, верујте, не бих никад ја то учинио.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се? — Да, да... потврди Гојко тако живо, да се капетан мораде осмехнути. — Сад ће радити озбиљно...
откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање. Шта велите сад?!... У другој години затекоше нас професори у кафани за картама, хтедоше нас отпустити, али се смиловаше и казнише
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— упита ме он. — Не, ја сам странац, путник. Рад сам да говорим с министром. — Зато ви тако гласно велите да ћу као школован одмах добити државну службу! — рече он шапатом. — Зар се не сме то рећи?
— Па ви велите, господине министре, да сте уставом дали народу све слободе? — Тако је! Народ има све слободе, али их не употребљава!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па, шта велите, људи? — рече господин Бурмаз после дугог ћутања. — Тхе, шта велимо?... да важе мацке, ја бих ти сад казао, — поче
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
можете ласно познати с коликом радостију ја ћу ваше зактевање удовољствовати, и наместо што би ви мени за то, како ви велите, обвезани били, ја се вами за таково мени радо наложеније обвезан и благодаран признајем и исповедам.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. — Шта велите? — одазва се Бакоња, ушав к њима. — Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!
— Шкопићу! — викну фра-Тетка. — Шта велите? — одазва се Мачак. — Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Заиста особити примерак, непроцењиве вредности. Мардохај ме погледа испод ока. „Но, шта велите на то?“ „Признајем, лепа књига!“ „Нешто најбоље што постоји! Герардо се на њој означио као преводилац!
„Кнез је - али молим вас да то остане међу нама - на најбољем путу да се и по трећи пут ожени“. „Шта велите?“ „Па ви га, господине бароне, добро познајете, његова снага је неисцрпна“. Кивије се слатко насмеја.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ви сте човек, то значи: као такав ви не можете без нежности једнога створења другог пола. Ви сте против брака и велите: има жена ван њега. Добро. Лепо, брате, сасвим лепо. А зар ја то не знам? Али човеку не треба само жена, не!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Хм! Ви велите: права умјетност почиње ондје гдје престаје сујета. У извјесном смислу, то је можда тачно. Али тачно је и супротно:
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи? — Нек му је срећно! — повикаше одборници, и Сретен, весео и задовољан, приђе руци поповој. — Срећно да Бог да!
Знам ја чије је то масло... А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. — Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима,
— Ви сви погађате, али, простићете, с једне стране. Све то јесте тако као што ви сви велите, и сви имате право. И то ће рећи, да сви ти узроци постоје: мало ово, мало оно, тек изиђе како не ваља.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наши преци су нас учили како да их одржавамо и они су нам довољно добри. Велите да, ако их поправимо, стићи ће нам за време лета више гостију, који, својим богатством могу побољшати наш положај.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: А, за њега питаш. Име му је Риста Тодоровић. ЧЕДА: Дакле, Риста? Е, то је лепо, то је одиста лепо. А, велите, зубни лекар проводаџија? ЖИВКА: Па јесте, он! ЧЕДА: Слушајте, па поручите проводаџији да дође к мени да проговоримо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
«Јавор» 1882. ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* Ја не могу суза скрити, Макар да се трудим, силим. Ви велите: Свладај тугу За јединцем својим милим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати... Па шта велите? Ја бих желео Да од тог липше стара дртина!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Где вам је војска? — Батерије су на логоришту, а пешадија не знам где је... — Шта, шта, шта велите ви!? Ви командант смете пећи да не знате где су вам трупе! То не може бити, то не може бити! — Молим г.
« — ја спустих пушку на земљу, а у себи помислих: »Буди бог с нама! Шта ли је овом човеку?« — Дакле, велите, нигде нема коња? — Ја бар не знам где би их сад могли наћи.
Просто красота! — Али и наших је много изгинуло. — Шта ћемо, такав је рат; мора це гинути. — Као велите, кад се прави кајгана мопајy це лупати јаја. — Управо тако! А како ви Т.....
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1799. Глигорије Трлајић ПАВЛЕ СОЛАРИЋ ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ Ви велите да је умро Пеца, славни свирац? „И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шједемо 'вако, ја и она моја бабетина, увече крај огњишта, па почнемо, штоно ви велите, штудијерати: ово је, жено, по закону, ово јопе' није; ово би могло бити по 'вом палиграпу, ово јопе' не би.
Е, то сам ја 'нако свјештио и у својој глави, штоно ви велите, проштудијерô. Нема вајде крити, драга ми је и слатка, али неки пут ражљути се, па 'оће да ме удави.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ (дајући му): А, каже капетан, треба и два грађанина, присутника... ВИЋА: Јес', боме. Шта велите, кога да узмемо? ЖИКА: Једног имам овде, а другога... јес', бога ми, имам и другога: јуче сам ухапсио Спасу механџију.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је
Хитам да Вам одговорим на Ваше питање о судбини александриских библиотека. Велите, учили сте у школи да су Арабљани спалили велику александриску библиотеку.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад проговори, кад запева, тице заћуте и слушају га... Видим, увијате врат, велите: није то главно и најважније. И није. Али Срба добро учи! И паметан је... кад хоће. — И кад може, госпођо Лазарић!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Што ће бити јесенас, нека буде вечерас. Да дарујемо девојку, пак ће се видити; а, пријатељу, шта велите? Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити. Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А ви велите, о ви који презирући оруђа Огледате тугу своју у реци плача туђа, Старче, чије су косе забелеле сасвим у дану, Младићу,
сањања, Тешкога срца каткад у дну чудних смркавања, Не помишљајући да у рукама самим вашим цвета чврстина, Сви ви велите: !!Господе, где дакле је, ваистина, Исцељење, јер неизмерне су нам ове муке?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде то дочу јадни Амира, за добар свет себи прими тај говор од њих и рече: »Ђерчек, може то стати се, право велите!« И преступи своју заклетву, те веру под ноге удари.
Издај поштење по пре ти, и да ти се даје. Како ли једнопоштену с тобом, не и раван адет чиниш? Велите: зле су жене, а ти ли си добар? Сам је злу чиниш. Што ли ти, боли, поводиш се по њој?
Што сад велите духовници за то? Ил' вас увавешћујем на боље или укарам с овима речма? Та ход'те просим вас, дођите, те се састанте и
И видећеш грешну двоколицу Да претиче сву правицу. Ни за пологу папучну нису врсни. Слатка — велите — реч, отвора нам гвоздена врата. Пизмено ухо свашто чује. Неправица смрти је конакџија.
Но сад, што о том винограду божију велите? Може ли се то држати и право веровати се томе писму, јер је то исти оваки виноград био што се копа и вино из њега