Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ величеством неба, подобно сам њима урадио: некакво ме својство дигло тамо, некакав ме свети магнет тегли.
Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како у сунцама, у смртнима ка у божествама - све му скупа свемогуће слави!
Свјетлошћу ми вид очих поражен, величеством његовијем чувства, те ја паднем на бријег кристални и затворим очи са рукама; не смијем их отворит никако.
“ „Хајде за мном по зрачном бријегу постојанством окруњена мира, те ободри ухиљену душу, величеством неба разнесену!“ Поведе ме сретњи дух небесни, како мајка устрашена синка што га води њежно милујући док га себи
“ „Ах, свеопшти оче благодушни! - једним гласом оба архангела - имајући таквог творитеља величеством неизмјерним душе која сваког добра совршенства надвисује и у себе храни, требало би да све густе мраке, сви мирови
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Умилну дражест величеством, Скромну простоту раскоштвом красиш. О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око