Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али међу колевком и гробом има и варијација, као: лептир, цвеће, рузмарин, девојка, испаран оклоп, венац лаворов... А после?...
гробу беше све тужно: црна, скоро ископана земља покриваше мртваца; чело главе прост, неофарбан крст, на њему један венац од смиља, жут као што му је и чело било кад су га у гроб полагали; до њега беше један пешкир привезан...
носи са големога Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци, изгледају као леп венац од самога цвећа — и, одиста, учо, каткад ти се чини као да га је нека вештачка рука у оно модро камење уплела, тако су
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А добродјетељ изискује здрави природни разум, који кад се јоште с науком соједини, онда оставља онај божествени венац који краси и увенчава словесну душу.
Онда би му се облекчало срце његово, и душа би му се зачела радовати и веселити, и тако венац вишереченога мученија сасвим би за њега пропао.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВИДИК У АУШВИЦУ Мој видик није више планински венац, ни морска пучина, ни на пучини постављен свадбени сто; цео мој видик сад је ово голо, ољуштено, јаје, на
И насред трга сад мери и дели, и у венац плете, плодове земаљске, и тим нас венцем венчава и храни. А севне ли сабља, да раскине тај венац, и, кроз све
А севне ли сабља, да раскине тај венац, и, кроз све проткану, да пресече нит, да ту нит, тај венац и венчања брани, он ће од кантара направити штит!
А севне ли сабља, да раскине тај венац, и, кроз све проткану, да пресече нит, да ту нит, тај венац и венчања брани, он ће од кантара направити штит! ПРАГ БЕОГРАДА 1.
А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди! Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено!
СИЊАЈЕВИНА Вук Караџић је у Српском рјечнику цео овај плави планински венац сажео у две речи и написао: „Сињајевина, голетна и безводна велика планина у Херцеговини између Колашина, Дробњака
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
наша војска наше топове како пуцају — а могла је скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака војска другу види, — на глас топова још боље охрабри се војска и жестоки бој
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
УЖАС 363 17. ДИВОВИ 370 РЕЧНИК 377 ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ Деветнаести век плете Ти венац славе.
А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе
10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ Станко је спавао и сањао леп сан. Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ... Никад му лепша није била.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Непрекидни извор поноса и стида, И вечно беспуће куд се закорача; Ти си очарано око свега вида, И венац маслине и држаље мача.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Запева ону стару нежну песму: Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.
Теодосије - ЖИТИЈА
сачувавши, и време његова одласка к Богу настаде, да пређе на бесконачни и блажени живот, И да прими за њега чувани венац правде за своје трудове, и за оне које је он спасавао, што спреми и што ће дати Господ праведни судија у дан онај,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Пао ми је у очи Санзовинијев венац, који је талијанског порекла. Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу.
Ниском пречагом оно сужава долину Моравице на југ изнад села Левосоја. На северу је низак кристаласт венац Карпине пробијен Трнавском реком, уз то је избраздан многобројним паралелним вододеринама и подељен у ребра.
Изгледа као вајарски рад, тако је правилно моделисан. Тај се венац везује даље за Св. Илију и за Пљачкавицу код Врања.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Само је он могао бити тај самоубица”. СПАСОЈЕ: Аљоша? АНТА: И ти си Аљоши положио венац на гроб? ЉУБОМИР (очајан): Сад, дакле, знамо све. Као што видите, ситуација је очајна. СПАСОЈЕ: Дабоме да је очајна!
са госпођом ишао за сандуком, мој зет је држао говор, моја кћерка је шест недеља носила црнину, а ја сам вам положио венац на гробу; па шта хоћете више; и шта би ви могли тражити више? ПАВЛЕ: Ја сам вам врло благодаран на толикој пажњи!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Жао ми је што му не можеш рећи да сам мртав! - рекох. - Послао би ми венац од два метра! - пођох за њом да је испратим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Неће га гањати коју да узме, оставиће му то слободној вољи. Дође време игранкâ Ту Шамика предводи. Красан венац од девојака, ма која би за њега пошла, и нашао би која би то заслужила.
Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон.
” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон. И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.
Шамика је отишао у Пешту, купио материју за венчане хаљине, леп бели атлас, па онда венац. Па је од Јуце изискао од њене вране косе и начинити дао прстен, а на њему на злату изрезати писмена „Ш. К.” „Ј. К.
И опет се сама обукла. Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава. Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па
И опет се сама обукла. Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава. Када је већ и венац наместила, стоји још пред огледалом, прекрстила руке, па се гледа. Суза јој кану на образ. Полумртва, а дивно изгледа.
Шамика је довео о свом трошку дванаест младића, јурата, који ће је носити. Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути.
Донео је и један велики венац, који ће на сандук метнути. Па је Шамика, кад је тај венац на сандук положио, тако плакао, тако јецао, и тако свет узбудио, да није било једног ока без сузе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹³⁷ Ако је породиља већ нападнута од ових злих и пакосних бића, лечење се састоји у провлачењу оболеле кроз венац од разних трава да би оздравила, пише Зечевић. 3.
⁷⁰ Кум детету дарује дукат или какав други новац, затим капу и венац (које дете носи следећих недељу дана), а негде и овцу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу. Неко је вукао велики погребни венац. Пробдела си ту ноћ у хотелу »Пошта«. На лицу ти се све до јутра гасила и палила реклама за пиво.
на разгажену папучу, на драге углове и прашњави абажур са ресама, на подгрејана јела своје мајке и осушени ивањски венац изнад врата. На свог пса Џонија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сунце дође, Шат и мене данак не мимође, Доће данак, сунце ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац започети, Да допевам појак овај свети, Браћо мила, за живота свога. (1844, јан.
Што би срце да милости није, Што би милост да младости нема, Што би младост да девојке нема, Што девојка кад јој венац узму, Што би венац без љупкога цвећа, Што би цвеће без те росе сјајне, Што би роса без зорице беле, Што л' зорица
није, Што би милост да младости нема, Што би младост да девојке нема, Што девојка кад јој венац узму, Што би венац без љупкога цвећа, Што би цвеће без те росе сјајне, Што би роса без зорице беле, Што л' зорица без брата сунашца,
Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи, кад ће? Сад овде ми стојимо сви, Но сутра ди ћемо бити, ди?
Та ко ли је тако пушит знао? Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ ПОД ПРОЗОРОМ Поглéдô сам у небо, у месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп?
месец, звездице, у прозор и у тебе однета невице; млад месец метô венац, кô млада невеста, млад месец тебе гледи па венац намешта. Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп.
Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп. — На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
пет су се потпуно исто звале, и то СЕНЦО УНИЦО, а не као код нас у Београду, разно као на пример Чубурска, Славујев венац, Пожаревачка или Рипањска.
и матори уфурава у огромним количинама, носећи најблесавије ствари које су икада икоме утрапљене на Пијаци Зелени Венац! Заједно с њим, кујну испуњава и облак винских мушица. —Дуни ми у лице! — вришти маман.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати! Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А изнад десне обрве видела се мала рупа, око које је био црвен венац од крви. Скидосмо шајкаче. — Друже... Бог да ти душу прости — проговори тихо капетан Данило.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е, синко... Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!... Али ти си гледала на лепоту... Шта ћу ти ја!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69. Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима? Али злато међу златарима?
Шњима ће ми боље бити. 85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу.
Шњима ће ми боље бити. 85. Долети листак од ника поља, Паде девојци на зелен венац, На зелен венац, на русу косу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац. Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Па и оне руже од којих је грешница Магдалена, плачући, сплела венац и њиме обвила главу мртвога Спаситеља кад су га у гроб полагали — и те су руже биле црвене, јер белих ружа није било.
Она виде само бео покров, у који беше умотано тело његово, и венац од црвених ружа, што му обвијаше главу. Са страхом, да је ко не опази, узе оне руже из гроба и, плачући, отрча да јави
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нежни, паучинасти набори од бела вела, у које утања бео венац од мирте, високо се носе, и као да пливају у гомили разноврсних сватовских глава ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви славни људи брзо науче Да ловоров венац користе као јастуче. Свак воли ловор, ал на свој начин: Једни као знамен, други ко зачин.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Темже и две желајеме получил јеси: и змија убил јеси и мученија венац васпријел јеси от Бога. И ниња не ва забвеније постави вазљубљенаја ти чеда ихже сирих оставил јеси прешаствијем
И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога. Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком твојим, јер откако си ти
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала, као нека два црвена сташна ока, а између њих се лелујао венац од шимшира и великих белих ружа, којим је била окићена капија — њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да
Излазећи на капију осети само како јој лице и косу до- | дирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
је да све пијаце — Душановачку, Бајлонову, Јованову, Земунску, Палилулску, Каленићеву, Сењачку, Цветкову, Зелени венац — да све то овде, нâстал! Са све пиљарима, домаћицама и тезгама! ИКОНИЈА: Нису то више пијаце као некад!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Онаковом добродетељном мужу ласно је било венац похвале саставити, ибо сав пут живота његова био је покривен с цвећем благонаравија и добродетељи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ћуте и жене и деца, обешених глава на плоту између јасенова, слушају нож и гледају венац варница. Јер, Василије, старешина Прерова, кад се оштре ножеви и полази, жене није пуштао у авлију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља. На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува.
Ј. Јовановић 3мај XXИИИ Месечина, - ал' месеца нема: Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала Од тога се поноћ засијала. Ј.
Где на друга бројим, Ту крвника имам, Где ја ловор својим, Трнов венац примам. - Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ.
К'о црне њихове власи, тако се и желе њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијућ' из златне чаше невине љубавне
Ја жељах да сте вечно покрај мене; Да моја љубав никада не свене; И венац лепих жеља ја сам плео. Ал' кад сам крај Вас био, ја сам дуго, И врло дуго, казив'о све друго, Само не оно што сам
В. Рајић ЦXЛИX НА ДАН ЊЕНОГ ВЕНЧАЊА И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји Проста ти била моја љубав жива! Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ако ме вечни богови надахну својим духом, неће ми смртни људи моћи да ускрате ловоров венац“. „Зашто да очајавам? Будућност стоји још преда мном, а ја сам још млад као роса!
Сва три спрата лађе била су споља архитектонски повезана џиновским атлантима који су на својим главама носили дорски венац, са триглифима и метопима. Још раскошније биле су израђене унутрашње просторије лађе, нарочито средњег спрата.
Онда је пружи Архимеду. „Врло леп златарски посао!“, рече Архимедес, посматрајући круну која је личила на ловоров венац. „Да, и мени се врло допала“ рече Хијерон, „а и њена тежина једнака је у грам тежини злата што га дадох Диоклу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У том му паде поглед на онај дуги планински венац, из кога се величанствено уздижу поносна Букуља, Венчац, Орловица, Ваган, и оде оком по томе венцу до саме питоме
Отуд му се врати поглед на руднички венац, на Козељ, Острвицу, два Штурца. И тај поглед као да му даде неку нову снагу, јер у оку му засја одлучност, а по лицу
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као стара тајна ја почех да живим, Закован за земљу што животу служи, Да окрећем очи даљинама сивим. Док ми венац снова моју главу кружи.
Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из болова Од колевки до гробова Свију душа и векова.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Подстицаја да се и овде наше интересовање појача несумњиво је дао Петријин венац. Помињањем Михаиловићеве књиге, коју не престајем да читам с осећањем особите језичке присности, желео бих овај
или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави јој венац од дванаест звезда. (Откривење, 12.
из онога првога у ову другу: Откривење (1) жена обучена у сунце (2) месец под ногама њеним (3) на глави јој венац од дванаест звезда Народна лирика (1) у сунце је обучена (2) месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
већ испред куће упаљена два фењера, која су горела и трештала као нека два црвена страшна ока, а између њих се лелујао венац од шишмира и великих белих ружа, којим је била окићена капија, - њој цела кућа, нарочито због тога шимшира, као да
У слици су појединости злослутније градиране, са тврђим, одређенијим значењима поцрпеним из фолклорне залихе. Венац од цвећа постао је увео и сасушен, што као и све друге појединости код Станковића, уз ретке изузетке, има такозвану
Излазећи на капију, осети само како јој лице и косу додирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на
и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој! На груд’ма твојим никад Нека не почине Веран ти друг! Приђе л’ ти срце које, Нек приђе празно што је, Баш
Видите ли тице како друкче лете Кô да с’ мирис цвећа сам у венац плете. Лахор канда веје душу сузе чисте — Осећате л’ данас што још никад нисте?
већ скоро трава да на гробу никне (На гроб и на траву свет се брзо свикне): Тад’ долази песник, гоном силе свете Да венац на гроб Човеку мете. Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо.
Какав је венац што ти на гроб мећем? Искићен је само природним цвећем. Уздишућ’ мирисом, цвеће збори тио: „Човек си био!
И зато се песник сад сећа тебека... Ја не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем. »Стармали« 1881.
неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту свêсти Најлепша цвећа венац оплести. Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам.
све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту свêсти Најлепша цвећа венац оплести. Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам.
Ој, Петефи, ретки створе...“ Шапутô сам јоште много, И од мојих уздисаја Исплео се зрачни венац И дигô се, узвио се Око главе песникове.
Али ту је веће био Један венац, много већи, Тако исто уздисајни — Можда га је Српство цело Од уздаха својих сплело.
Он ће примит’ трнов венац Зарад мисли своје свете, Он ће испит’ горку чашу — Да се греси Бога сете. Видећеш га на Голготи Како мирно,
маџарат, маџарско вино. мирта, мирча, зимзелено дрво белога цвета; венац од мирте и данас краси невесту при венчању.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ВИИ Месечина, — ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Пак се мало у сну насмијала, — Од тога се поноћ засијала.
На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд
! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
То су исто учинили Сергије, Фјодор и Сима, и тако су табанали босим ногама по прашини. Брана прави венац од маслачка да преда победнику. „Фикус“ држи говор Пери „Ђевреку“ и Сими „Јаребици“. — У вас је „утпрла“ очи армија...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Штеди за њу силе тела: Взајмном помоћ’ју ум и тело Свагда су венац славе добијали. У жару лета храбро Улису дај Следуј! „Претерпи, уздержи се!“ Те су на мудрости дверма речи.
Октобра 1842. Васа Живковић МЛАДОЈ НЕВЕСТИ Радуј се, млада нево! Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.
Та два места су следећа: 1) ст. 5 строфе ИИ код Орфелина гласи: венац з цвећа на јеј глави; Владисављевић је изоставио оно з; 2) ст.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!... Ал’ онај што је венац трнови За спасеније људи носио, У мрак је вргô силу сатанску.
Да нису гробови?... Гробови нису. Погажени су! Гадне туђинке нога погана Искршила је венац ловоров, Што су ми деди са вековима На споменику свога имена Витешким радом верно низали... Освето, селе!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
би хтео, Но залуд божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео. — Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи.
Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се венац слаже И тужна врба вечност сања. Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И
Окружена плавим висовима, слушаш Шумор снажних река, јер су твоје чело Браздале године и време је плело Златан венац којим невернике кушаш. Снио сам те лепу, али данас, јао! Разривена зјапе твоја горда недра.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
других тадашњих наших писаца), што је дошло до израза у неколико његових раних, за живота необјављених дела (Ижица, Венац од алфавита, Христоитија и др.).
Горски вијенац почиње као песничка визија, наставља се као политичко-историјска драма, прелази даље у венац епских слика из народног живота, а завршава се призорима заснованим на паралелизму историјских збивања и философске
Затим Петријин венац (1975) води у унутрашњост Србије, у рурални и приградски живот. Два млађа аутора, Видосав Стевановић (1942) и Милисав
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Где ја певат мнијем, Ту ћу у плач пасти; Где на друга бројим, Ту крвника имам; Где ја лавор својим, Трнов венац примам... Скори свећа крају, Данак црној ноћи — Ал’ крај моме вају Никад неће доћи! 1856. ЈОШ...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Туђе испиле усне твоје вино. За гутљај по локва блуда. Прости за блуд. Знам, на истини је ово, и плеле би се у венац душе. Ал’ гњилу моју, ево, расточила пут. Из три што зададох ране, прозрем, већ лопиш у мир.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
сви се мажу ‹њиме› или га једу, од вештица (ЗНЖОЈС, 7, 139; 23, 315); пред спавање за препоруку (је› метнути око врата венац б. л., такође од вештица (ЗНЖОЈС, 6, 300); божићни б. л.
Као сталан апотропајон држи се он више кућних врата (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 386), и уплиће се у ивањдански венац који се оставља више врата (обичај у Београду и свуда). Нарочито је б. л.
Отуда је природна ствар да је нпр. нарочито лековит онај лук који је био уплетен у венац од ивањског цвећа, о Ивањдану (ЖСС, 133), или који је проникао кроз змијину главу (Караџић, 4, 1903, 194; СЕЗ 32, 41),
Овакво схватање, по свој прилици, дало је повода за извесне свадбене обичаје у којима је битно гледање кроз б. или б. венац. У Призрену кад прстенџије улазе у вереничину кућу, она треба да их кришом погледа кроз б. (ТРЂ, ННЖ, 3, 111).
, 3, 123). »У Темнићу уочи свадбе млада исплете венац од б. и у њега метне два парчета шећера, намењујући једно себи а једно младожењи, па кад ујутру угледа сватове, треба
намењујући једно себи а једно младожењи, па кад ујутру угледа сватове, треба младожењу и њих да погледа кроз тај венац« (іб., 12). Понекад се приликом таквог гледања исказује жеља за добијањем порода (іб., 92).
Девојке уочи младе недеље или петка откину грану од бршљана на који је пао последњи зрак сунца, савију је у венац и кажу: »Сунашце на заходу... дај да у сну видим свога суђеника«.
дај да у сну видим свога суђеника«. Потом метну венац на главу и кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника да те скине« и с тим венцем легну
се и ките лазарице, о Лазаревој суботи (СЕЗ, 7, 302; 14, 47), и додоле (Караџић, з, 1901, 203; 204; СЕЗ, 16, 157; Венац, 14, 738. Да врба у дочаравању кише има известан значај приметио је још Маннхардт, WФК, 1, 283; в. и Фехрле, о. с.
У околини Ђевђелије тога дана од в. гранчица у цркви добијених плете се венац, и веша поред иконе. Стари венац (од прошле године) чува се док се не замени новим, па се онда иситни и са мекињама
У околини Ђевђелије тога дана од в. гранчица у цркви добијених плете се венац, и веша поред иконе. Стари венац (од прошле године) чува се док се не замени новим, па се онда иситни и са мекињама даје воловима (СЕЗ, 40, 56).
о главном змијском дану, Јеремијином дану, избола је змија очи »на два трна глогова, на четири шипова« (ЖСС, 124; Венац, 14, 1929, 528. Упор. Тхеоцр. 24, 88, где је г. такође употребљен за уништење змија).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Обале твоје шаренило краси, Кô љупки венац невестинске власи, Ал' твој се талас равнодушно креће, Оставља росно цвеће. Таласи мили!
Кроз овај мили пољски свет Лахора бледо крило, Ширећи неми, благи лет, Лелуја цвеће мило. Гле, већ је свенô венац мој, Што кити моје власи, И тужно сипа мирис свој, И гордо чело краси.
О, још се сећам на тај дан, Кад ми је венац дала, Па први поздрав, први сан, Минерва моја мала. И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао
У Корнелијином двору, На златној колесници, окружен светином Рима; Он тогу трибуна римског и венац од мирте прима. А сенатори подли и страшни ликтори ћуте, Лукаво, у збору своме, тражећи к победи путе.
Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове лила је најдраже сузе. И помињући прошлост, венац је од њега плела, И он је мирисô благо са светлог њезиног чела.
Кô црне њихове власи, тако се и жеље њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијући из златне чаше невине љубавне
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
страну првог броја Радована ставио песму „Поздрав деци“ чиме је допринео афирмисању Змаја као песника за децу (и Венац песама из 1872. садржи чак деветнаест Змајевих песама). У последњим деценијама 19.
Своје радове за децу (своје песме објавио је у збиркама Венац песама, Слике и прилике и Полаженик) често није потписивао или их је објављивао под псеудонимом (Браца Радован или
Објављене збирке: Венац песама 1872, Слике и прилике 1872, Божићни дар 1872, Радованов дар 1876, Божић, дар доброј деци 1873-77, Дан и ноћ
Милићевић: Ђачка радост (проза) 1872. Стеван В. Поповић: Венац песама (антологија) Стеван В. Поповић: Слике и прилике Стеван В.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прича се, при повратку је скинула венац с главе и носила га у руци; и Тодор је младу држао за рукав, јер више није хтела да се води испод руке.
Препричавала се ситница: да је гос-Тоша дао урамити венац младин, и хтео га обесити о зид у спаваћој соби; а госпа Нола узела венац и затворила га у велики орман за зимницу.
се ситница: да је гос-Тоша дао урамити венац младин, и хтео га обесити о зид у спаваћој соби; а госпа Нола узела венац и затворила га у велики орман за зимницу. Паланка није сазнала за пријатну сцену том приликом.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи венац цвета. ПРЕДГОВОР Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом навести да је ово
Мени је комшиница моја обећала један пољубац ако у овај, као што она каже, леп роман и љубов, која је у роману круна и венац, принесем, а за један моје комшинице пољубац ја би се разрешио и више што учинити неголи само навести оно што сви,
Ах, дакле, мене неће мати кад умрем лепо накитити, неће бити параде и црвене пантлике? Неће девојке венац носити, неће ми нико читати орацију? То сам ја заслужила?
расужденије), и будући да је, као што смо опоменули, имала црвену косу, претвори се овај феномен у злато, и то је онај венац што је Либер отац у звезде преместио.
Креіѕѕлауф) КУР ПРАВИТИ (нем. дие Цоур мацхен, из франц. фаіре ла цоур) — удварати се ЛАВР — ловор; победнички венац ЛЕВЧА — крива, угнута полуга с ослонцем на осовини спољне стране колског точка, која подупире бочне лесе колског
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
којему се они који га опкољују стално диве — како ономе што је написао тако и ономе што ће написати, над којим виси венац славе и пред којим су пантеонска врата широм отворена.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једва да је метлица и прошапутала своје упозорење, а нечија се рука испружи и извуче метлицу из дечакове руке. Венац окупљених људи узрујано се заталаса. — Дај ми је, дај! — повика неколико гласова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Царска је виђена, а поповска потајна. Свештеник духовни пусат у језику оштар носи. Који надбори, ономе се и венац даје. Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити. Мисао је у туги горка и незауставна.
радуј се обрадована, обвадовевшему миру нескврное невестничаство, радуј се благодатна, исткавшија нерукоплетени венац всеј твари, радуј, благодатна, огњу божаставному бивши жилиште, радуј се благодатна, свету неприступному обиталиште,