Црњански, Милош - Сеобе 2
су то били и други официри, из туђине, тога доба – ајлугџије: Венецијани, Ирци, Јакобите, Францези, Павле је, као и Венгри, остао чудноват човек и варварин, и за Аустрију, и ту, сладострасну, белу, Бечлику.
То јест – како по руски рече – има према њима сочувствије! Од Срба су му, каже, само Венгри још симпатичнији. Венгри су, каже, веселији!
То јест – како по руски рече – има према њима сочувствије! Од Срба су му, каже, само Венгри још симпатичнији. Венгри су, каже, веселији! Али, нека му дозволи Исакович да га и то упита: да није можда нека несретна љубав посреди?
А ко нам је кости прелио – је ли ко арестиране помиловао? Ето Бугаре само Турци кољу, а Венгри, господа, па само за Марију Терезију гину. А нас свако коље и ми бог те пита за кога све гинемо.
Павле је био занемео, а чуо је још, како Божич каже да је наш спас у Марије Терезије трону. И Венгри тако мисле. Павлови јолдаши, гологузи, слегли су се у Вијену, у Енгелбирту, па траже неко право, своје неке новце,
Он види њихову срећу у трону, у Вијени, у армији аустријској, као и Венгри, велику будућност национа у просвећеном свету – који ће царица предати свом сину.
Има да се саслуша! Исакович је онда изразио мишљење да сирмијски хусари, и Венгри, у Аустрији, нападају у гомили, као олуја. Не носе више копља, оружје им је сабља.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ево новци, амо квиту натраг. Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар. Одмах веселије лице.
Ми смо већ давнашњи камарати, па је он све то, и зло и добро, наредио. Живели Венгри! Сад су сви весели. Господар Софра гледа на Чамчу, смеши се, маше главом и прстом му прети.