Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
једном спадају власи, другом испадају зуби, младост и лепота вене и ишчезава, дни наши пролазе и ми с њима, с телом к гробу се приближавамо, а с бесмертном душом к вечности која каква
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све... Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле.
тамном мору лепоте и коби, Цело моје биће то је трепет сене; О љубљена жено, силнија од мене — Ти струјиш кроз моје вене у све доби. Као мрачна тајна лежиш у дну мене, И мој глас је ехо твог ћутања.
И она нестаје пре веселе жетве, Увек неувела у свему што вене, Без свога завета и без своје клетве — У лепоти речи једном изречене.
НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА Знам за неизмерне и болне самоће, Кад сат мре нечујно, као цвет што вене, И кад срце празно престаје да хоће Ни венце победе ни љубави жене.
О Боже, Зар си сав у добру, у миру свих гнезда, Док негде злочинац оштри своје ноже? Знам из твоје вене да теку сва мора, Знам од твога даха да пролиста шума — А оста недозван на вапај свог створа: Срећа нашег срца и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И пуно магле, саме магле и варница. Варница!?... Милион, милијарда, трилион, пуне ми вене и очи и мозак и крв, све саме црвене варнице, варнице, варнице! Црвене варнице здраво! Хај, здраво црвене варнице!
Црњански, Милош - Сеобе 2
дан кад је Урош Нејаки заклан, а цео се Токај упалио у јесени, лишће, дрвеће, шумарци, околна брда, све је почело да вене и жути. Кестенови, под којима је Варвара била прошла, били су црвени.
храстова, букве, са испреплетаним грањем, са огромним, чворноватим, стаблима, са огромном кишом жутог лишћа, које вене и које је опадало. Прво га је зачудило Сунце, тог дана, тако огромно, светло, велико.
Све је било почело да вене, а спржено у врућем, дугом, лету. Чкаљ, читав жбун чкаља био је ижђикао из земље и улазио у сваку авлију.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере. Њено срце вене. Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.
Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела. Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на
Дакле, од удадбе нема ништа. Јуца, додуше, не лежи, увек је на ногама, али једнако вене; изгледа као сен, и опет је лепа, а памет изредна. Сви јој по вољи чине.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тада кроз њихове закречене вене проструји нешто налик слатком узбуђењу; мешавина језе, страха. освете и уживања због праведне казне, која, ето, најзад
славу, али зар овде ипак нису чули да је одевао прву даму Француске у Јелисејској палати и да је Верушка секла вене када ју је напустио? — Добро, реци ти Жики чиме се тамо, у ствари, бавиш? – пита га стари друг и сипа нову туру пића.
ПРИЈАТНО МЕСТО Хало! — позва млади човек келнера. — Хало, келнер! Келнер је имао проширене вене и био је веома стар. То се сасвим лепо могло видети када је из полутамне кухиње изишао на светло дана.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Рако се умијеша: — Не мисли то Крстиња, но једно, што је дјевојка одавно приспјела за удају и што, ето, на очи вене, и друго, Милије би јој било да то прође мирно и у весељу, но крваво и за причу! — Тако је, брајо!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У невољи Сима гради речи, нов језик; али тај језик слабо ко разуме. Симу убија његова снага, поезија му вене од унутрашње ватре.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене! пева домаћин и загрлио своју Пенелопу. »Деде, овде, овде пољуби твога ђиду, твога Јована!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Усред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак, Наоколо морске пене, Нема друга, па он вене. Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек скоро тренем.
Ти не беше онај расте силни Кога бура с уком доле руши, Веће цветак скрован и умилни Који цвета, вене, па с' осуши. Брате драги, цвете мојој души, Мало цвета, клону, па с' осуши!
У сред мора гле врлетак, Онде самцит један цветак; Наоколо морске пене — Нема друга он па вене. Тако и ја друга мога Немам овде миленога, Тако ја ћу увенути, Остаљена погинути.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На њеном, истина старом, али јаком врату виде се где брекћу и трепте вене. У соби тек што се сталожила прашина од чишћења после ручка.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
рекоше ми га млади ускоци, ту ми је драги, ох боже благи! Је л' му још љубав 'нако у снаги, је л' још онако, или већ вене, јер калуђером поста због мене!
Лепо лице све је блеђе вајаоца Минадира, а посете све су ређе Валадиле од Мисира. „Што ми вене дете моје?” стари краљу ћерку пита, — поносита Валадила само ћути, само снива.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Растрепти лептир молитвен цитат. Поднебљем вене тиква жутила. Капнувши тмурно у душин нитрат, црну је лампу вечер уждила... (Ни приснога ој нити ведрог еј.
Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица.
- Метеж у Добру: памук доброте гужва се. Вене душин интеграл. - Поскока, кобру увијаш у се, Круно од ума оркестре журни напрслих струна.
Увелих врежа суши се гроза. Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра. Одмиче пропаст с јабуком - тихо.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас.
Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас. Чуј! На школи разлеже се Нашег звона мили глас, К'о да вели:
Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мало расположити и угушити јој у души оне страшне црне мисли, од којих се живо срце леди, а снага се млада топи и вене...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.
182. Аљур, биљур дуге ноћи, Ко не љуби црне очи Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце! А од јада гора вене, Гора вене и усише, Зелена се гора нише: Нит’ од вјетра, нит’ од сунца, Већ од јада дјевојачког. 183.
А од јада гора вене, Гора вене и усише, Зелена се гора нише: Нит’ од вјетра, нит’ од сунца, Већ од јада дјевојачког. 183.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Вијај облаке пролетне, румене, питај их за рај. Не треба нам жена кад цвета, ни кад вене. Не бацамо децу у звездан бескрај. За наша срца ништа није доста. За наша срца ништа не оста.
А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене. Ах, нико нема части ни страсти, ни пламена доста да мене воли: Но само јабланови вити и борови пусти поносити.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
тугује она чекајући мене, И са својих гора од снега и леда Уздишући за мном болећиво гледа, И у слаткој чежњи неосетно вене...
Ил̓ туђе наде, туђе жуди? О, шта то мари, шта то мари! Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и која се састоји у бујности и набрекнутости снаге, него она друга, истинска, виша, јача, која се не рађа често, не вене брзо, све лепша и заноснија бива и од које се при ходу и покрету осећа мирис њен. Све се то тачно збило и испунило.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
грана, к’о сто црних руку, У шиби кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук капи које о прозоре туку.
да се лагано одваја Стари свет жеља и мисли од мене, Да су ми дани са све мање сјаја, И бледо цвеће спомена да вене.
А данас је јесен, издисаји кратки Цвећа које вене, лишћа које жути; Надама су бледим застрвени кути; И ишчезли давно сви путеви глатки, Бивше наде, жеље и часови
голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову на хладној тераси Вене цвеће прошлих и садашњих дана.
ни да си Један фантом света, један облик сèне, Док језива киша постељу ти кваси, Где се најзад лêже, и трули, и вене.
умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих открића, Ноћ страшне смрти у том врту рâном Младости, тужне младости што вене. Огрн’о сам покров среће убијене!
Да ми је опет заволети драгу! Јер свет је блуда и разврата дом, Где чедност вене као рâни цвет. Да ми је живот лепоте и здравља, Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм;
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кућни праг) 350 — Шта по ноћи цвати, а по дану вене? (Свећа) 351 — Шта се водом пали? (Креч) 352 — Шта се пече, а не може се испећи?
да укаже — у завитку је): Драга и медена, зашто меки твог џама не отвориш, да ја твоје лице видим, за којим ми срце вене. Нек не жалим што ми вене, кад те видим. Ал’ си била, ал’ румена, ал’ си ружна ил’ малена, па бар да ми срце не вене?!
Нек не жалим што ми вене, кад те видим. Ал’ си била, ал’ румена, ал’ си ружна ил’ малена, па бар да ми срце не вене?!
Нек не жалим што ми вене, кад те видим. Ал’ си била, ал’ румена, ал’ си ружна ил’ малена, па бар да ми срце не вене?!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Вихори снежног праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
Попа, Васко - КОРА
ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и столове Изломљених костију Подне на руке нам пало И смркнуло се Отворена рака на лицу
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чинило се као да је свакоме срце пуно, и вене, нерви некако разиграни, и да је један од првих пролећних дана успео да подигне заморене капке одагна ону убиствену
нагло и силовито од почетка наступио, и јер све више пада у ватру и напиње се, вратне му жиле набрекле као проширене вене на ногама, па је већ упола промукао, те уместо: „Здраво, здраво, здраво, здраво“, чује се само четворократно: ав, ав,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Волим облак, цвеће, кад цвета и вене, Ал' никако људе што ропћу и пиште: Што другога боли, не боли и мене; Мене туђи јади нимало не тиште.
НА ОЧЕВОМ ГРОБУ Госпођици Р. Г. Оче, ево опет мене. Твоја цура тражи тебе: Сад је болна, нагло вене: Не познаје данас себе. Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде.
Откад нисам била овде! Светло цвеће већ мраз дене! Ја сам једва дошла довде. Твоја цура нагло вене. Хтела сам ти рећи само... Ах, ал' суза гуши, дави! Како ти је, оче, тамо? Твоју цуру што остави?
Ах, вечно бих била с тобом! Је л' да и сад тражиш мене? Срећа ми је с твојим гробом; Твоја цура нагло вене. ОГЛЕДАЛО Кроз свест и нерве чујем да корача Сенка тишине и нејасна мира, И густа магла лагано се збира У покров
пределима оним, Где су ми младост, сан и успомене, Код негда својих да је да се склоним С лепотом њеном што к'о мирис вене.
За муке, грехе, невољу, мене, Они су знанци одавно стари; У друштву с њима гаси се, вене Понос и полет, младост и чари.
моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, За чиј' одмор још сазнала није пратња, Иако јој лице мртво мирно вене.
снага, моја патња: Ја је гледам као тело хладне жене, Чији одмор уклониће моја пратња, Јер сад њено лице мртво само вене. 1912.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Говорећи о многобројној Фредовој деци, Џим је завршио умовање, поредећи Фреда са стаблом кукуруза које је почело да вене, али на коме се налазе многи клипови.
Имао је тада шездесет и четири године, али је изгледао старији. дубоке боре на лицу и истурене вене на високим челу давале су му изглед мислиоца дубоко повученог у себе, док су његове љубопитљиве и истурене очи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер није Софки дата само телесна лепота за коју се каже да је „она друга, истинска, виша, која се не рађа често, не вене брзо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ И ја лебдим око флаше, Јер ми за њом срце вене; Доћ’ ће време, па гле нема Ни флаше ми, па ни мене — Само суме неплаћене. »Стармали« 1884. НЕБАЛАДА (по „Фл. Бл.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Већа све бива сенка моја далеко од хуке где ћутећи док остали су мртви уснух. Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Они исти птични гласи умилни С којима се сваки срећан весели Нису већ за мене; јер ми серце вене За мојом љубезном. На первом степену мога живота Жалост ме посети, и баш до гроба Хоће да ме прати, док не преда
некњижне отвергни црне Које нам власе рано посребрише И лака крила свезаше мислима, Под којим' серпски лавр нам вене. Истини другови наши туже, За гласом чезну серпскога варвита! Више се пењи славе на лествицу.
Венем како што цвет без росе вене, Ломим пак се како што цветак сув, Јер нешчастна љубов гони мене, Чезнем, тајем, молчим нем и глув.
Откад с тобом се опростих, Одрекох се све радости, Празан ми је цео свет, Јер без тебе нема мене, Ка’но што без росе вене У ливади млади цвет. Кад ће опет данак доћи Да ће моји јади проћи, Скопнит мога срца лед!
окреће и скаче Што ко игда може и не може јаче; Ноћ се у дан створи, дан у ноћ окрене, Да невина младеж не види гди вене, Премда доста пута пријатељ јој јавља Да ће, ах!
даљина сродног стана, Сећај мајке, муке њене, Пропаст брата — све га једе, Удваја му пута беде, Ал’ он иде, ал’ и вене!...
Оних истих птицах жомбори мили, С којима се сваки срећан весели, Нису већ за мене, јер ми серце вене За мом љувезном.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
У мозак мој је дах твој био уткан. И зато данас нећу часе јада И болни уздах цвета који вене, Јер још си лепа, пуна магле снене, Мада у мени крик страсти је сћуткан.
XXВИИИ О, јадни моји кринови и лале, Спустите главе, треба да се вене, Нећете више у јутарње смене Осмехе чути и клике и шале.
А сад је тужно свуд куд око трене. О, јадни моји љиљани и лале, Немамо сунца. Треба да се вене. XXИX Ходите опет, моје ноћи миле, Ноћи лутања и винскога дима, Презрео сам вас, кô боце од лима Кад њене руке о
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, други у огањ, трећи у татулу: »н. вене, ти за мене да венеш; огањ гори, ти за мене да гориш; татула пуца, ти за мене да пуцаш« (БВ, 10, 364).
Каранфила — да се не карамо, Чубра цвећа — да ме добро чува, Босиока — да м̓ не смеће с ока, А невена — да му срце вене, Самдокаса и околочепа«.
Ћипико, Иво - Пауци
немају посла ни добити , па, спустивши руке ходају амотамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. МОМЕ МИЛОРАДУ Увенуће младо доба, Кô што вене росно цвеће; Али овај цветак мали Увенути никад неће. Вечно ће ти мирисати Са мирисом прошлих дана, Сећаће те свију
Вихори снежнога праха По пустом вију се пољу, и цела природа ћути, И листак последњи вене од зимског студеног даха. Весело пуцкара пламен у скромној избици нашој, И мачак на банку дрема.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Видиш, Ташану, јединче, у какву ће се лепоту развити, па зашто овде, у селу, да вене и суши се?« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Зар се небо на моје уздисаје неће умилостивити? Погледајте, небесна господична, како лице моје вас ради сваки дан вене. Живот мој о длачици једне ваше речи виси, и ја без вас по три дана не једем (овде се разумева »јер немам шта«).
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сам једини коме је Сунце у сну лежало на грудима, Притежалошћу тешком својом уносило му у сан мучења, Имађах отворене вене, засечене дубоко на рукама; На кључ је била крв ...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’... Још ми за лепотињу и убавињу срце гине и вене! Аха!... Пој Коштана, како к’д се од Каракуле на Билачу, Прешево и Скопље удари. Ноћ летња.
А код тебе! Нећу, не смем... СТОЈАН (занесено, испрекидано):... »На голи камен,... да седи, вене, гине... Не сме... Неће... Не може«... КОШТАНА Нећу! Не могу! Код тебе! Зар само код тебе?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било једно тужно море Вода доле небо горе А у води испод пене У самоћи чами вене Једна мала бела шкољка Једна ружа без пупољка Био један тужни алас Мрачан као мрачни талас Срце му је хтело пући
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
красоте, каде има човек у себи добар разум духовни и врлу памет, и држи се гранастога слатка књижнога учења, којено не вене ни труне, него све се повише у глави човеку грана и расцветава се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах“...
Рече ми јоште да ти рекнем: да прочетиш из њег’... „Како је, рече, овој цвеће бледо и вене, такој, рече, бледи и вене и њојно лице од карасевдах“...