Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако и ја друга свога Немам овде миленога, Тако и ја тужим, венем, Па да завек скоро тренем. Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
О девојко! зашто ме убијаш?! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем. Кажем ти: убила си ме! Немој! тако ти душе, тако ти милоште материне, немој, девојко, не окрећи главе од мене!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук. „А ја се спремам, од бриге венем, кроз кућу нашу да море скренем, да пустим, тако, таласе веће, да збришу смеће!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и дигнувши руке, затуривши главу, запева тако силно, да амам као звоно одјекну: Да знаш, дико, да знаш, дико, Како венем за те.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме! При састанку тајно стењем, При растанку плачем, гинем, венем. Други кој' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал' ја љубим без Надежде, Драгу моју други сојуз веже.
Јер не видих возљубљене лице, Подражности несравними Шар, И не слушах моје љубимице Мамин смерног разговора чар. Венем како што цвет без росе вене, Ломим пак се како што цветак сув, Јер нешчастна љубов гони мене, Чезнем, тајем, молчим
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А кад сунце снова сине, 3амирише свет, Он спокојно опет лети Са цвета на цвет. Што ја тужим? Што ја венем? Што да плачем ја? Кад ми срце тако лепо Уживати зна!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
У Бању, у село, тамо је моје! Тамо, на мокру земљу, на голи камен да седим, да се сушим, да гинем, венем!... А код тебе! Нећу, не смем... СТОЈАН (занесено, испрекидано):... »На голи камен,... да седи, вене, гине... Не сме.
(Коштани): А ти? Кажи ми, да ли си ме бар кадгод волела, те да знам зашто ћу да венем? Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми!