Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај извештај, под датумом 31. јула године 1752, нађен је у венецијанској амбасади, после четрдесет година, кад је Венеција пропала и Аустрија у зграду ушла.
Поп га је посматрао замишљено. Ако је ишао, вели, није жив изишао! Ако је ишао и жив изишао, добро би било. Венеција има дугу и тајну руку. Венецијани је до Вијене пружају.
да су та грофовства, купљена од Рагузина, лажна, и да су та браћа, шпијуни које плаћа Данска, Шведска, Францеска, Венеција. Костјурин није сумњичио ничим сличним Павла.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
пошто су Србију (1459), Босну (1463), Херцеговину (1482) и Зету (1499) освојили Турци а приморску Далмацију заузела Венеција. Границе Турске и Венеције су се додиривале.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Штета! XИВ Шамика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре. Рад би у Милано, а рад би у Млетке. Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат плаисир.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бавио се и уметничким путописом, и у том правцу дао неколико књига (Венеција, 1891; У Латинима, 1894; Кроз Умбрију и Тоскану, 1895; Наше Приморје, 1910).
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Само, то нисам ја, ни Венеција што се плави, него неке рушевине, авети, и стећци, што остају за нама на земљи, и, у трави. Па кажу: „Ту лежи паша!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Не, то није моја Венеција, Невеста сјајна мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу,
Али зар не знах? Ил’ дужде није знао млетачки Суђење горко — Зету зетову? Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава?
Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!... И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо!
У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости! Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!...
У палачи му холо газила!... ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости! Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!...
— И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости.
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности. Несити шакал вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
лепоте, током тродневног излета по мору и објавио их у свом стиховном путопису Рибање и рибарско приговарање (Венеција, 1568).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Турци су убрзо заузели западну Славонију с Пожегом и читаву јужну Хрватску, осим градова у Приморју, које је добила Венеција још у првој половини XВ века. У току XВ века Турци су непрекидно наваљивали. Године 1566.