Употреба речи венецијанске у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

— Пиће за младиће! Ох, Азра, да знаш колико сам мислио на тебе! Обукао је своје најлепше плишано одело боје венецијанске магле и погледао се са задовољством у великом огледалу док га је лифт спуштао ка рецепцији.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ђурђе те љуби... за љубав ће ти Лавова горских дати хиљаду Да као бедем, љутим челиком, Пред венецијанске стану зидове: Силу одбију — силног побију...“ Разумела сам све, — Леонардо, све!

Нећу штампару! Нећу дуждеве! Венецијанске нећу дарове!...“ Нека, нек виче, па да промукне, Овде му нико не мож’ чути глас... Само Станиша — Још он остаде?...

хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости самољубивој Хитрошћу змијском и нечувеном — Лаживих суза тужном бистрицом Гушећи силом осмех пакосни

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности