Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Вратио сам се у хотел да пакујем ствари. Воз за Ђенову и Вентимиљу полазио је после подне... Лука упаде: — Чекај... Ти малопре, ако се не варам, помену неку Палмиру... — Не, Елвиру.
А за то време римским улицама шетало је хиљадама официра и младих људи безбрижно. После подне стигао сам у Вентимиљу, на француској граници. Чим сам закорачио, осећао сам се некако угодније. „Цамараде“ чуло се на свима странама.