Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су клали У
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, лепо би, лепо било тако, Али срећа тела је инако; Ти и видиш како оба вену, Па се бојиш да ти не увену. Неће, неће, ох, не бој се, оче, Ваљда срећа сву већ злобу доче, Ваљда неће тако
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У страсти очију плавих, и жилица јако љубичастих, и груди ко цветови што вену, цветови бели први... Маркизом, што бледа од уживања безбожна, иронична кад се зора јави одлази испод грана.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Хоће да јој покажу како она није сама, како ето и међ њима има које су исто тако несрећне, туже, вену. А Софка је знала да то код ње није. И зато јој теже падало.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нека стареју и бељеју кô старе планине, нека цветају кô пролет, нек' вену кô јесен. Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
толико карактеристичног за наглашени Драинчев еготизам, наслућујемо туђу сенку: „Госпођице, откуцајте једну моју вену на писаћој машини.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Дозови утве с гора у предање. Састави чула песмом да не вену У ноћи тела. Нек буде све мање Видљивог да оствариш успомену.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чека га и чезне. И у смртном трену, У немоћи вришти и мре у горчини. Шкрипе трошне кости и уди што вену. Модре, црне нокте у песак зарива. Из уста просипа крв и жуч и пену.
Ћипико, Иво - Пауци
Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.