Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А она, смеје се, боже, смеје, па забацила главу, па све баца ноге и шора ногама по земљи, па дигла нос у небо, мислиш: Венус је, нико к’о она! Ху!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — Мађар; Венгерска, Венгрија — Мађарска венгерски шљахтец — мађарски племић Венера, Венус (лат. Венус) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова венецијанер — врста
) — Мађар; Венгерска, Венгрија — Мађарска венгерски шљахтец — мађарски племић Венера, Венус (лат. Венус) — у римској митологији богиња љупкости и љубави, жена Вулканова, мати Купидонова венецијанер — врста лаког дугачког
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Гледа свуда.) Гле, гле! Шта ће то голишаво девојче на дувару? ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња?
(Гледа свуда.) Гле, гле! Шта ће то голишаво девојче на дувару? ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица. Кад је богиња Венус, или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостојећи ружа, и ружицу, која је бела донде била, у
Од туда моје име корен свој водит. Као што је пјенородна Венус царица олимпијски богиња, тако је ружа царица пољских цвјетова, тако је и име „Ружичић“ цар на верху Парнаса, а
РУЖИЧИЋ: А кад аморети дођу на посјешченије, и кад усхтем Венус појати, и кад ми грације воображеније обузму, гди је оригинал?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Как' древо исдше, утроба више писати дуже не дају сузе молитву. Услиши једну, Венус, последњу чашу и муку: на њени руку скончати! и при постељи сице зацвели: „Уви мње сама, што без Адама остају!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја сам срећан био, те јој се ово дело допало, и моја уста почела су ме већ сврбити мислећи да ћу (нека Венус зна) бар један пољубац као награду за мој труд добити.
Сама Венус лице своје сакрива поред зрачности стаса вашег. Ваша божествена красота ум свакога у изумленије доводи. О, оће ли ме