Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
је то ова јутрошња ведрина, ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да му запали кућу или одведе чилаше. Зато при поласку у пензију, мислим да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
уз сам бок планине, Замак је још задржавао у стаклима својих овалних прозора одблесак сунца што је тонуло иза западног венца.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а живота свога.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Перјаница звоникова затрепери у лепету изнад стреха земних зала. С кровног венца, уз брујеве, реч чамала у некрету низ Дунаво пусти ждрала.
Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања. о леден камен небеса тресну и с венца плану седма свитања. Казујем тајну, тајну чудесну, плачем радосним, знаком питања.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пропланку и други: вечерас настаје осека лепоте испод ногу се извлачи млаз за млазом од Ртња, Озрена и Западног Венца остаје голи гребен ноћ без петла лелек који се сам себи смеје и језик мучен у њему нада: неће морати да говори
гласу ти који си клео змијске трбушине за тебе ствари лоше не стоје памте се чак и неки цитати из твога венца. .. ...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А ово ти данас у најбољи!“ 82. Лепо ти је под ноћ погледати Где девојка седи код девера, Испод венца младожењу гледи! Њој говори млади младожења: “Што ме гледаш, драга душо моја?
“ 113. Смиљ Смиљана покрај воде брала, Набрала је недра и рукаве, Извила је три зелена венца: Једнога је себи оставила, Други својој другарици дала, А трећи је низ воду пустила, Па је њему тијо беседила:
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И као што личи згодној цурици, Настани се у Југ-Богдана улици, Крај Зеленог венца, на три корака Од Моста и од Манаковог конака.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Носе којекакво трње, аки би од Христова венца било. Што ћеш више? Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изишао је из забрана опијен влагом њеног млека. Долина између два венца, прорезана мутњикавом жилом Мораве, сва се утисну у раширене очи, а меке јагодице прстију пређоше по неуштрошеној
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, упита се наш младић, а онда погледа на онај део храма који се видео испод тога забата. Испод далеко избаченог венца, који је служио за подножје горње групе и ограничавао је одозго, опази он, између метопа, вајарски разрађене триглифе
Латински натпис испод њеног главног венца казује ми да ју је сачидао цар Фердинанд ИИ и предао је Језуитима. Поред ње, прислањајући се уз њу под правим углом,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За један миг разиђоше се сви на разне стране. Ђурица удари најгушћом шумом и, дохвативши се планинскога венца, одјури за три часа у Брезовац. Вујо га дочека у соби. — Свршисте ли?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Она беше слика девичности, Без свог венца, бела и невина, Лутала је кроз тај живот прости, Лепа, мила, као башта крина.
А из венца, а из снова, Мелодија и звукова Забрујаше песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па мирно гледај танке димове Где се кроз оџак твоје колибе Плавога неба мирно машају. На мекан колут венца њихова Никакав ветар неће духнути. ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!... Још нијесам видио Турчина да боље умије...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кроз смрт само ваља проћи, Па ћу с’ и ја с њима слити, Ако л’ тамо нема ништа?! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је песму Гробни цвет, која гласи: Ничи, ничи, ирине бели, И развијај диван цвет, Ја ћу тебе тужан плести У зелени венца сплет. Ничи, цвете, чело главе Запушћеног гроба тог. Где почива драга дева, Цело благо срца мог.
Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет. Уз ову песму, Подунавка је донела следећу белешку: „Ово је једна од они песама коју су Панчевци у даваном овде
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плачемо кад поноћ пред очи нам навре, Стид нас да без венца мремо у осами, И дижемо с муком горостасне лавре, Да бисмо их свесно сагорели сами.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ако, рецимо, пиљарев син не би знао лекцију а донео му је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би требало на њега да се угледаш.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Од пустиње Калахари до Северног поларног круга, од Плавог царства до Седмог небеског венца није било сликара који то није знао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао руке, нити би се наносила главе, ни на глави зеленога венца!“ 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Или грми, ил' се земља тресе?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Узалуд је камен мекшати и мртвоме што обрицати. Ко се заповеди боји, тај не пати и здрава су му леђа. Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза.