Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
јуче је та рука била путоказ у победе од којих се очекује да ослобађају и уједињују градове, кланце и планинске венце, сливове река, жетве, виногорја, беле раде, овце и облаке, све до грчких и албанских села!
Вреди ли по ту цену ући у рај? КОШАВА Кошава разноси са кровова дим, преко тргова котрља венце трња! Тако дува, да дивљу патку, у лету, посувраћа као рукавицу!
у вреће и воденице; слажу се у каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да се сутра с
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Знам за неизмерне и болне самоће, Кад сат мре нечујно, као цвет што вене, И кад срце празно престаје да хоће Ни венце победе ни љубави жене.
Теодосије - ЖИТИЈА
Али сада није дозвољено похвалама венце плести Стефану. Да наставимо причање. Када су свеноћно стојање и молитве били свршени, ученик светога, послан из
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Заручник умре. Катица, као негда Исауре Цлеменце, иде на гробље на ружичало, дели цвеће, венце, и поклоне чини љубећим се, да им свези њиховој припомогне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Обично се детету пожели да буде живо и здраво и да „дочека зелене венце“.⁷⁴ Главни догађај на ручку јесте казивање имена.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
високу траву само због тога да ми се допадну: доносили воду у војничкој чутурици излажући се опасностима, куповали венце сувих смокава (једна смоква, један ловоров лист — боже, како је то мирисало!
И гле, нас двоје почињемо да престижемо остале аутомобиле, грчке зечеве, смрт, све — а затим, дуж пута, венце онима што су најдаље стигли, и крхотине скупоценог лима и лака из којега већ ђикља вечно шибље, маqуис...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ти кажем тио: Иди збогом, прођ' се посла тога, Веруј, красни, то је за другога; Ал' кад жито вежу у снопове, И у венце кад свију цветове, Онда дођи нек те осамаре, Па понеси народне товаре: Та Бог вели што је свет саздао, Што за
19. И цвеће јоште брали смо шарено, На траву доле па смо после сели Под дрво какво које лади сено, И венце затим од њега смо плели; И проводећи време ту милено, Од уста пољуб пили смо ми врели: И опет мало рука нам је
Ил' сунце моје одонуд узети, На небо моје амо то пренети, Живота мога да обасја дане, Плетући златне у њи своје венце, Ил' моје сунце одонуд донети, Размрскан падом илити умрети.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Деца хлебац у јајца умачу И с јагањци по травици скачу. Српске кћери младе на удају, Цвеће беру, венце сплетавају: Са ружицом прси своје красе И веселе узвишују гласе; На похвалу РИМСКОГА ЦЕСАРА, Аустријског двора
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И на круне и на венце и на митре од обреда, и на старце и младенце, на румена и на бледа. И на злато и на свилу, и на песме од весела, на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
лично кева Незнаног јунака, која живи у потпуној, али потпуној, беди, мада делегације сваки дан бацају огромну лову на венце и церемонијал на гробу њеног сина ... Одлучила сам се ипак за свој сопствени стил зарађивања.
класе и, таман када је некако сакупе, састану се да се договоре који ће погребни маршеви бити ин тонирани, какве ће венце да купе и ко ће шта да тркељише над отвореним гробом, као и све остало што уз то фура, док неко од њих обично (ја све
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
обећања од којих се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке преци су враћали венце једино добро беху метле које снажно расту на свакој њиви.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
тамо хеј, где се савија свод небесни, видите, у густој магли дугачке планинске венце... од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. Под њима тече моја шумна Морава... — А, ви сте Моравац?
— Па.. требало би... рече он, смешећи се и гледајући у далеке планинске венце. — Гледаћемо да добијете... Ја ћу вам бити на услузи свакад, кад ви зажелите. — Хвала вам унапред.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце, Младом барјактару Свилену кошуљу, А белој дворкињи Бурму позлаћену.“ 37.
Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце, Младом барјактару Свилену кошуљу, А белој дворкињи Бурму позлаћену.“ 37.
За рана ми снау прстенујете. Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не гледај јој венце ни обоце, Не гледај јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље
Не гледај јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.
Погледај, мори девојко! Јели ти слика прилика; Ако ти није прилика, Узметни венце, па бежи, До после да не говориш: Превара што ме превари Јоште у двору мајчином. 52. Ао коно, нама другарице!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А Ева би их брала, брала, задевала их у косу, плела од њих венце и њима обвијала главу и врат и бедра своја па их давала и мужу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Идеала кратких утрнули зраци, И знамење тужно носталгије трајне За напуштеним завичајем душе, Хумкама, по којим венце, некад свеже, Мирисавих снова ветрови расуше, А листови суви ту и тамо леже. Све је то прошло.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(— и ту преломи сламку). Дабогда не дочекала зелене венце! (заклетва девојке). Онако ми живјело што је од мога срца пало! Сутрашњи дан не дочекао!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
желећи, за слатким и добрим пастиром и учитељем Христом хитају, страдају њега ради и многе муке трпе како би савршене венце примили на небесима, распињући се живи, одричући се своје воље, кољући се ножем својевољним, ономе који се заклао нас
као што код многих искорењујемо неситост и учимо вас да малим и потребним будете задовољни, а уједно вам овде плетем венце уздржаности. Него одвраћамо вас и од тајног тамног дела и непознатог, да не кажем и украденог.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја сам се пео, уздизао горе, Мислио сам да си на највећем вису, И да плетеш венце, доносиш бокоре, Да си сва у цвећу и самом мирису.
После јесен дошла на сарану маја. На сарани маја била је и она; Саранила дане цвећа и младости И са њима венце, и своје радости, И све што је била њена васиона.
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Ал' дуго срећна занела се она Уз мирис жеља! И дођоше луди; Сад плете венце, нико је не буди; Осмехом дише, ударају звона; Разгледа небо, спушта се опело; Сад броји звезде, узимају тело: Живи
Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај гробнице славе, Да плетем венце, да их носи туга, Док црне тице дан лешева плаве.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Повремено би се река изливала и у куће доводила војску пацова који су прождирали све, чак и венце љутих паприка. Мени су ове штеточине биле добродошла забава.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То је оно од чег’ подли бледе! Страх им шапће шта те жртве вреде. Данас врве, венце ти носећи, И најмањи ка’но и највећи Из низина (где се само нада) И с висина (где се само влада), Многи верно,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим храни човека По урвинама света срушеног, ’Ваке би венце господ метао... То је страхота!... ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тај ретки јунак ког’ ми песма слави, Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’
Око свог обраслог са невеном гроба, Око славе вије с’ дух му свако доба. Равне коцке дуси ту с његовим брује; Венце славе њине све земске олује Нигда спирит неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће им вити Док последње траје
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан плах. (1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!
Дочекујте нас, челични јунаци, Дочекујте нас, невесте скрхане, Старице, пред нас венце ружа баци, Да каде ране деце изабране.
Бацајте пред нас венце сунцокрета, Кличите пород што за славом плови, Кличите бајке, понос младих чета! Господе, нове нараштаје зови,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојке мећу б. у ђурђевданске венце (СЕЗ, 19, 53). Њиме се ките сватови (СЕЗ, 16, 204; 19, 143; ЗНЖОЈС, 11, 114; 117).
ради оријентације, М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в. младица, п кроз њих се љубе и побратимљују (Вук, Рјечн., ѕ. в. дружичало; ЖСС, 108; Караџић, 1, 1899, 271).
Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.), рано ујутру девојке и жене беру и. ц., плету од њега венце, и мећу их на куће, на зграде, у њиве, у лукове, на торове, итд. У венце уплићу и бели лук, који је после лековит.
ц., плету од њега венце, и мећу их на куће, на зграде, у њиве, у лукове, на торове, итд. У венце уплићу и бели лук, који је после лековит.
У венце уплићу и бели лук, који је после лековит. Плетући те венце, певају овако: »Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере, Мајци га меће у крило, А мајка Петру на главу« (ЖСС,
281); код Поповаца »бивало је случајева да су се вјенчавали и у својим кућама«, око синије, пошто би на главу ставили венце »на колут (округ) од лозова прућа«, обавијене црвеном свилом (СЕЗ, 65, 1952, 194); у Кратову помоћу в. л.
уочи Ђурђевдана са осталим »ђурђевским цвећем« и »ђурђевским травама«, па се с њима и врбовим гранчицама плете у венце, који се стављају на кровове зграда и на вратнице (СЕЗ, 58, 1948, 241, Гружа; в.
) и продужи даље (СЕЗ, 70, 1958, 389). К. се на Пресвету (први дан Духова) уплиће у венце у цркви и затим употребљава за лечење гушобоље, сугреба и несанице, а и против мољаца у рубљу (ибид., 388).
цела заоре у бразду (»жетвени венац«, ГЕМ, 33, 120 ид); кукуруз за семе »обично одаберу још при брању, сплету корење у венце и обесе га« »обично под стреху, у димњаке« (где бораве душе предака), па пред сејање »скину венце и расплету их, а не
сплету корење у венце и обесе га« »обично под стреху, у димњаке« (где бораве душе предака), па пред сејање »скину венце и расплету их, а не кидају, да не би ветар ломио и кидао струкове на њиви«, затим »корење окруне само из средине« за
да роди мушко или женско (СЕЗ, 19, 84), носи се на капи ради заштите од злих духова (СЕЗ, 84, 164), бере се и плете у венце о Ђурђевдану (ГЕМ, 20, 17 ид) и у многим другим приликама, меће се на бадњак (ЗНЖОЈС, 40, 494), њиме се причешћује на
априла плету венце од гранчица са девет дрвета (Оеліцхерчíк, Словенѕкý фолклóр, 57), и Немци, код којих такође у врачању имају своју
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и Бајрона, Сплетоше безбројне венце међ венце победа своји'. Где, у сусрет дана бела, Уздишући Филомела Чека да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где
И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и Бајрона, Сплетоше безбројне венце међ венце победа своји'. Где, у сусрет дана бела, Уздишући Филомела Чека да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где пастир,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кроз њихов нестални вео, ми видимо покаткад делове планетске површине, високе планинске венце са дубоко урезаним долинама. Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Добро да ме разумеш, Тодоре. И ми волимо успомене из младости, само, знаш, у нашем крају остављају венчане венце тако само католици, Швабе, а ја ти, брат си ми, не волим Швабе...