Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И насред трга сад мери и дели, и у венац плете, плодове земаљске, и тим нас венцем венчава и храни. А севне ли сабља, да раскине тај венац, и, кроз све проткану, да пресече нит, да ту нит, тај венац
ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Прошле фашанге, Мица се удаде, Алка остаде. Алка је још млада, али тешко пада другарици кад другарицу под венцем види, а она остаје. Онда девојке постају суморне. Шта ћемо, кад све по срећи иде!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је штале у приземљу и гледалиште у мањежу, са венцем ложа, а ложа је било и на спрату. Ходници су служили за променад. Све је на струготину и коње мирисало.
Теодосије - ЖИТИЈА
му се преподобни Симеон чудесно, ходећи са некима светлим, преславно украшен неисказаним лепотама, и са пресветлим венцем светлијим од сунца, и њега као од унинија подижући и веселећи га рече: — Више не тугуј и не жалости се због мене,
великог жупана Стефана, молитвама и мољењем Богу благословивши га, багреницом и бисером опасавши га и украсивши, и венцем царства часну главу његову венчавши, и миром га помазавши, прогласи га за Богом самодржавна краља српког.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та ко ли је тако пушит знао? Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали! Ти си, аго, био турска дика, Ал' земљица теби неприлика, Зато Србин ватру ти
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А очајање пустило лале разних колора: мрквиног тена, трешње пред брање, некоју с венцем снега са гора, понеку црну, рујних је тушта Изворци њини њина су ушћа. Увелих врежа суши се гроза.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па звера око себе...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Заспаћу мирно под Истине велом Са венцем снова преко мртвих груди. СТАРИ МОТИВ Разнежена јесен: млаки дани неки, С мирисом давнине, пролећа и чежње, С
Нас ће тући огањ, снегови и кише. Отаџбини својој у пролећне дане Доћи ћемо с венцем победе на глави, Или никад више, или никад више! Врâне, нашој мајци да идемо јави.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче јата бела. Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна. Док негде у дну тек тиња У сетном сну златна куна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад буде, па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се миром, Српска деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли
А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним Коринтска Хетера седи; Она је подигла очи, и страсно Августа гледа; И пламен
В. Илић XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну сребрну лиру, Ја видим небеску слику.
Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили. Ја сам слуш'о речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмеј'о
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
облик стрмих зарубљених пирамида; њихове успонске ивице биле су украшене округлим ивичњацима, а оне горње масивним венцем. Пространи зидови тих кула били су прекривени релијефима и хијероглифима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Магаре, са венцем који додирује земљу, корача прописно, за репом последње мазге, жмирка и смеши се на питања што падају с разних страна:
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Из снова прошлих, пријатних к'о дýге Нисам видео овај живот груби, Већ моје небо, мој завичај туге И тебе с венцем што ти косу љуби. И тебе с венцем.
И тебе с венцем. А туга се сплела У тајну жељу, пуну нежне таме, Која ти скрива лице све до чела, Под којом мислиш, непомична, на ме.
1916. ПОСЛЕ АЛБАНИЈЕ Тако нас остави слобода и срећа, Сан великих дана и победе хор. Место главу с венцем, поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћути, Суљо!... Но, бабо, шта си видела?... СТАНА: Што никад нисам желела — Тврди је бедем венцем окићен...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
марта 1855. Твоје се друге купе, Ој, лепа дево ти, Рузмарин цвеће сваку Кити зелени. Под венцем и ти, млада, Дочека данас све, Али не као нева Свате кићене. А сваки сузе рони.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Дани, уставите свој демонски трк! Младост неће доћи више с венцем ружа, Гробар брзо блатна затегнуће ужа И кô предзнак пашће лист свео и мрк.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Потом метну венац на главу и кажу: »Зелени венче, ти ћеш се осушити ако не доведеш мог суђеника да те скине« и с тим венцем легну спавати, па ће у сну видети суђеника (Софрић, 53). Девојке мећу б. у ђурђевданске венце (СЕЗ, 19, 53).
(СЕЗ, 14, 115). Онај који позива у сватове носи чутуру вина и закићен је венцем од п. (Београд). »Војвода« о свадби носи око врата венац п., а за капом позната апотропаја, (опор. нпр.
и 32, 224; 86, 467). Славски к. се обавезно шара: венцем од теста, словима, листићима, цветићима итд. (СЕЗ, 19, 192; 50, 291; ГЗМ, н. с.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А сањив бршљан из траве се диже Ја страсно грлих њезин мили стас, А он јој благо до косице стиже, И венцем уви расплетену влас. 1883.
Са његове главе Шаренê се траве и мирише цвеће. И наивна радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот се гаси... 1883.
Ја видим да сам пијан, иако, зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. 1888. АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну лиру, Ја видим небеску слику.
Где, у сусрет дана бела, Уздишући Филомела Чека да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.
Ви сте моје бледо лице Росним венцем обвили, И о мојим боловима Са уздахом зборили. Ја сам слушô речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмејô
А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа, И пламен
су пред царским мачем, код Тапсе и Фарсале, Квиритске легије грозно са древном слободом пале, И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом свештене законе Рима Тада се насупрот њему подиже сенатор један.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
женик, која говориш хладно о смрти, док су по теби барбарства моја словенска и њини перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
кô да куком наврх мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар виче, а ја, бос и голих гњата, Преко плота с венцем распуклих граната. 1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука. Не знам шта је, срце с њима би ми хтело!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
син убијеног цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким. И шта је било потом?
син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И Соломоново појање о теби се испоја: Јерусалимске кћерке, излез'те из кућа напоље, те гледајте цара Соломона под венцем, с којим га је мати му венчала за женидбу! ...