Црњански, Милош - Сеобе 2
страну, у скели пуној неких калуђерица из Боемије, које су пратиле огроман крст, од дрвета, увијен искованим трновитим венцима, од гвожђа. Гомила је клечала куд прођоше.
Теодосије - ЖИТИЈА
И као што си се у животу земаљског царства апостолских дарова удостојио, и у пустињи украсићеш се испосничким венцима смернога монашког живота.
Украшен двоструким венцима испосништва и учитељства, и удостојивши се заједно бесмртнога блаженства, наслађујући се још јасније и још чистије
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И песма ће да се хори, И фрулице слатка јека, И косе ће да се вију Под венцима кукурека. ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна зора руди; Дижите се, децо, дижите се, људи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рат је онда личио на олимпијаду, људи били епски јунаци, окићени венцима славе... А овде, људи се распадају ширећи страшан задах. Или их сурово бацају у јаме, као мрцине. Ни име им се не зна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по којима се јуре и чаврљају врапци, осам дрвених свећарница и цвећарница плехом покривених и природним и вештачким венцима начичканих, радиле су од јутра до мрака.
размиле, па застану око неједнаких споменика од црног и белог мрамора, и целивају избелеле крстаче обгрљене спарушеним венцима, који ће се заменити.
За то време, редовно у исти час, одлазио је он на гробље, да тамо крај крстаче, обавијене већ спарушеним венцима, остане све дотле докле га нека унутрашња опомена не би пренула и тргла из заборавности, као напомињући му да се од
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Младенци смо, што су дошли на венчање! И невеста наша, Слава Победника, Са венцима рајским свежим и опојним Чека драгог свога крвавога лика, Чека га са стегом и трубама бојним.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад се поођани испраћају, ките их венцима од п. (СЕЗ, 19, 186). Ко се први пут усељава у своју нову кућу, поред хлеба и соли уноси и венац п. (иб., 276).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима пролетњег цвећа невине китећи груди!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пролетала су испод ње брда са снежним кабаницама пребаченим преко леђа, шуштале степске траве, венцима светиљки искрили градови, текле реке. А какво је тек море било!