Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ XXВИИИ Вода пљусну, ње нестаде, Нешто с' бели, сад престаде, Бели с' опет, али саде Би ањина и нестаде, И венчића неколика Вијући се нада њоме, Као урес, као дика На венчању јађаноме.