Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Дај ми воде. Не може да је одбије. Она надушак испи чашу. Свануло је. Изнад њеног кревета по зидовима висе венчићи сувог смиља, жутог као восак. — Волим Адама више од живота. Више... не умем да ти кажем. И тебе.
Модрикасте усне. Отишла? Шаком поклапа леву дојку и благо је притиска да чује... Соба је шарена од сунца, венчићи сувог смиља упалили се и диме, под прозором занесено запева петао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
н. игре, 33). Занимљив је обичај, по свима српским земљама, да се венчићи од п. класја постављају под икону: чињеница да се п. меће у лараријум, где су некада стајала домаћа божанства (в.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Око икона ките сувог босиљака од шкропења светом, крштеном водом, и венчићи од духовских црквених трава. Под је застрт великим ћилимом са везеним Соломоновим словима.