Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А ови, нимало не мислећи, намах ми одговори: „Вера ти бож'а, ако и то не знаш, баш си прави ћук! Најбоље ти је знати да имаш новаца у кеси, а најгоре да нејмаш!
Турци, док су тога закона, никада се неће с науком просветити, зашто им њихова вера не дâ, која будући силом и с оружјем раширена, на њима је и утверждена; ко се ту усуди најмање што рећи против онога
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва? Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва? Да ли ће нам ова друга вера трајати дуже него она прва?
Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва? Да ли ће нам ова друга вера трајати дуже него она прва? ТАМНИ ВИЛАЈЕТ У шта су нас ово утерали? У шта су нас ово затворили?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој стриц каже им, да он не сме међу Турке више ићи, и да неће кнез да буде. — Турци кажу: „Слободно, тврда је вера. Фочић хоће опет кнеза од вашег оџака, и неће да иде, докле из ваше родбине кога не окнежи”.
да људи искрено говоре, и да хоће да устају, само ако се ми око Ваљева кренемо, поверим се њима и кажем: „Је ли тврда вера, да вам кажем?” — „Јест, јест!” одговоре они.
Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда је вера: ти ћеш погинути”. Затим га запитам: „А где је Живан буљубаша, Раонић и Живко Дабић?” — „Отишли кућама”.
разговора рекнем ја: „Или Пореч-Алију из Ваљева истерајте, или се надајте: ето нас на Ваљево, па што ком Бог даде; а вера је тврда: за пет дана нећемо ударити, не би ли ви Пореч-Алију сами истерали.
Не криј се, не бој се, тврда је вера, пре ћу ја умрети него ви. Ова два брата не знам, али тебе познајем, и сад знам куда идете и шта носите, и ја ћу се на
Мој побра куне се: „Тврда је вера, не бој се ништа за тебе” итд. — У тој се ноћи не спава. Како зору опазише, сва се она спрема, да ја ђоја не видим,
Поче ми говорити: „Прото, чујем ја, да си се ти врло уплашио; али не бој се, попе: тврда је турска вера, тврђа од камена; ја сам алис (прави) Турчин Крајишник, а нисам ка̓ ови Бошњаци, који даду веру па погазе.
Шта ће онолико Турака око мога чадора?” — Капетан: „Не бој се, тврда је вера; оно је моја наредба, за твоју и моју фајду, а све ћу ти после казати шта је”.
Ужичани кажу да и̓ они истерати не могу, „нити и̓ вама у руке предати можемо, јербо то и наш дин (вера) не допушта”.
боље могу, које с политиком које с новци, нека се с Турци помирују; макар голи остали, само душе да се сачувају и вера. 25. јануара. Ишао сам г. Павковићу и дао ми она писма: од 7.
, шеф писарнице, писар ДИМНИЦА, порез за владику, који се узимао од сваке куће (по диму) ДИН, тур., вера ДЉА, рус., због, ради ДОРОГА, рус., пут ДРАМЛИЈА, тур., сачма ДУМЕНЏИЈА, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!... Али нека! Вера и бог, гледаћу да и ја теби зајам вратим у чем било — заиста! — Нећу да чујем! То је по атеру! То није право осечено!
— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих. — Ја, богме, не може боље бити... Алал вам вера и вашем дочеку! Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.
Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље. Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући.
— Је ли ту Пурко? — Викну опет чича Средоје озго. — Јест, море, јест! — одговори Пурко. — Упитајде га је ли вера да неће бити кавге? — Аха, боје се! — рече чича Мирко. — Имају и кога! — додаде Ћебо. — Ако неће, море...
— додаде Ћебо. — Ако неће, море... — виче чича Средоје — да му дођемо као пријатељи! — А је ли тврда вера, море, је ли? — упита га Пурко. — Јест, море, јест! — отеже чича Средоје. — Па кажи Живану нек дође! — викну Пурко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Надао сам се да ћеш ме звати. — А зар си знао? — упита Ногић. — Јавио ми је Срећко. Него, алал вам вера! Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. — То је овај! — рече Ногић и показа на Станка.
Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!... Право има, алал му вера!...” Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.
Овда-онда прекидали су причу узвицима. — Охо-хо! А кад сврши причу, Заврзан рече; — Алал ти вера!... Види ти се и по рукама, крваве су. — Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко.
Заврзан га диже увис: — Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!... Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... Ноћ се спустила мрачна... Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.
Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. — Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. — Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода
Алал ти вера, Јовица!... Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!... Удри, удри, Иванко!... Само нека се прави џумбус!... Ја волим само
Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: — Тако, децо, тако!... Алал вам вера!... А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија.
— рече Зека. — Ко ово овако лепо погради? — Војко и Петроније!... А... они тај посао знају!... — Алал им вера! Настаде веселе. Јело се и пило до миле воље. Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. — Шта је, Станко?
Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: — Алал ти вера!... Борцима овладало неко одушевљење за бојем.
бундева гида — жеља грм — храст далга — вал, таласање воде диван — врста кревета за седење или спавање дин — вера, закон долама — дуга горња халина преко које иде појас дувар — зид дупке — усправно, стојећи дурбиљ — поглед
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
О, та Највећа тајна што траје: Граница двеју лепота И двеју сујета! Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа!
Па како то ипак боли неизлечно Кад сврши сневање, и празно, и ташто... И обамре снага, и занеми вера, Док жеђ тамног срца постаје све већа; Тад видиш да често, колико и срећа, Вреди једна топла и лепа химера.
И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у литију дугу.
Твој нож не убија него блиста блистом... Јер ти беше тренут у мојој химери, Мој сан о доброти и вера о чистом. ПЕСМА Једним истим путем нестаћете обе — Ти и моја младост, лица невесела, И с печатом горког
Идеја у неми камен увајана; Вера сва у сузи што неће да кâпи; Та заклетва што је у незнан час дана; И највиши закон бола који вапи.
Стоји људско срце, та очајна мера Ствари у космосу. Крај је свих дилема, Конац свих питања и судба свих вера: Јеси ли ти само или тебе нема.
Друг и непријатељ, издаја и вера, Наш део и контраст; символ свега бола, И символ свих срећа; заблуда и мера Свих понора срца и нереда спола.
Господе, раба Оливера Деспоту Леснова и Овчега поља, И Ану-Марију, и децу; и воља Твоја буди блага као твоја вера.
— А ти ћеш одговорити сутонима и тишинама: „Има нешто што не умире за људско срце, а то је нерасудна али ненадмашна вера у нереално и немогућно.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Раније била је вера и та вера чинила га је мирним па је за њу радосно ишао у смрт и бранио је свом снагом. Али сад је дошло право на
Раније била је вера и та вера чинила га је мирним па је за њу радосно ишао у смрт и бранио је свом снагом. Али сад је дошло право на живот, оно
видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе.
на граници једнога друштва које пропада, и које са свих страна посмртна звона оглашују, и гледам оданде како се нова вера тражи и сам себе грозно мучим.
Јер је она стара, махнита вера сву моју крваву дедовину претворила у један велики гроб у коме мирно лежи она бујна, она дивна садржина и скромност.
Бојим се, јер, ето, пред мојим пренераженим духом руши се и последња вера у сигурно. О земљо, као и небо, тајно вечна, јел' близу доиста твој крај? Гледао сам те кад тријумфујеш.
Африка
И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.
Теодосије - ЖИТИЈА
А изнад свега украшаваше се милостињом, по Соломону: „Нека те не оставе милостиња и вера“. И због тога се још више подвизавао к Богу, и пошто га је Бог слушао јер га љубљаше, смело и без бојазни говораше:
“ Пророштва дар на мужу видим, и његов дар од Бога хвалим, а смелост његова и вера у Бога задивљава ме и ужасава. Знађаше да ће Бог извршити његову молитву, као када би син што молио у оца и узда се да
Чудесна је смелост и вера његова, као кад би неко држећи у рукама царев дар сазивао другове и суседе, говорећи им: „Ходите и видите на мени
А онима који су били у власти забрањено беше да вређају народ, одасвуд се простираше вера благочашћа, сви ништи били су храњени, а љубав између браће утврђиваше се поукама његовим.
— Као свима, и нама Бог жели спасење: отац мој и ја из земље народа нашег јерес зловерја одагнасмо, и православна вера расте и множи се. Једино нам недостаје што немамо свога архиепископа, да у нашој земљи освећује и учи у Господу.
Јер вера спасава када чини у Богу љубављу добра дела. Мир и благослов свима даде, и тако отпусти благочастивога краља Стефана
Јер ваша вера у мене грешнога и моје молитве Богу учинише да добијемо што смо молили. И сви заједнички, дакле, Бога похвалимо, и не
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова постојаност и апсолутна вера у национални идеал главни је факат у његовој историји. Себе сматра као Богом изабраног за извршење националног задатка.
Све Ере говоре јекавским или ијекавским дијалектом српско-хрватског језика (млијеко и вјера наместо млеко, вера и млико, вира осталих српско-хрватских дијалеката: екавског и икавског).
Над свима осталим преовлађују два осећања: племенска слава и част и национална мисао или „вера Обилића“, главног косовског јунака. Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову.
Црногорац се не устеже оженити девојком каквог арбанашког јунака. Разлика у вери, нарочито ако је у питању католичка вера, није препрека или се бар о њој не води рачуна, утолико пре што Арбанасе сматрају за рођаке црногорских племена.
За њих је „вера“, дата реч, чак и непријатељима, била светиња; они, који дату реч нису поштовали, били су људи без вере.
Код босанских сељака се све више развијала права вера у Србију. Под утицајем своје динарске маште замишљали су Србију као живо биће, као изванредну, добротворну снагу,
Преисламски остаци и утицај мухамеданске вере. — Можда ниједна вера не мења тако дубоко целокупан живот и карактер неког народа као ислам.
Изгледа да је ова вера у судбину утицала и на динарске хришћане и појачала код њих примитивне склоности тога смисла, које смо поменули.
Словени су се и погрчавали и поарбанашавали. Иста вера је, нарочито у варошима, олакшавала њихово погрчавање, које се извршивало на миран начин.
Друга је особина овога варошког становништва његово византијско или грчко-цинцарско православље. Вера је овде била од већег утицаја него у другим балканским областима.
За њих су Бог и вера управо страни свету; они су господари, готово непријатељи, који одређују казне и дају награде. И свеци су страшна
Динарцима вера није страна, већ је њихова. Они су са њом дубоко везани, јер их заступа, осим других домаћих светаца.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Па вера ту не смета ништа. Фрајла Лујза задржала би своју веру и код нас. — То ви кажете, а богзна како ваш отац мисли.
— Јесам ли ти казао. — Полачек је страшан католик. — Као ја православан. — Врло ме учтиво примио, ал’ смета му вера. — Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? — Не дâ. — А ја би’ то хтео. — Од чега је опет то?
— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? — Не дâ. — А ја би’ то хтео. — Од чега је опет то? — То је ред, једна вера у кући! — Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру? Зато се опет можемо слагати.
ми да моја кћи проводи свој век у кући, — иначе ма како поштованој — у кући где се једино-спасавајућа католичка вера не слави.
Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон. И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се развио у Динарским крајевима велики колективни циљеви потпуно потискују индивидуалистички мотив љубави“, запажа Вера Ерлих.
Из тога следи да су сви мушкарци рођени у задружној кући, а да су све жене „доведене“ у кућу као снахе, каже Вера Ерлих.⁶ Задружну породицу, дакле, сачињавају отац, ожењени синови и њихове породице.
Један корак у правцу истраживања ове „географије кажњавања“ већ је начинила Вера Ерлих у својој књизи Југословенска породица у трансформацији.
¹⁵ Ове разлике у распрострањености физичког кажњавања Вера Ерлих објашњава различитом историјском прошлошћу, као и различитим друштвеним устројством у појединим крајевима
ИИИ. ⁸ Ерлицх, Вера, Југославенска породица у трансформацији, Либер, Загреб 1971, с. 26—31. ⁹ Требјешанин, Ж., „Схватање детета и развоја
28. ³ Влајинац, М., Моба и позајмица, СЕЗ, XЛИВ, СКА, 1929, с. 32. ⁴ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб 1978, с. 212. ⁵ Цвијић, Ј.
, Етнологија народа Југославије, И, Научна књига, 1960, с. 85. ⁵ Цвијић, Ј., исто, с. 340—341. ⁶ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб, с. 218. ⁷ Марковић, С., Србија на Истоку, БИГЗ, 1973, с. 57. ⁸ Тројановић, С.
113. ¹⁹ Павловић, Ј., исто, с. 123; Филиповић, М. С., исто, с. 86. ²⁰ Караџић, В. С., исто, с. 123. ²¹ Ерлицх, Вера, Југословенска породица у трансформацији, Либер, Загреб 1971, с. 38. ²² Ђорђевић, Д., исто, с. 160. ²³ Петровић, П.
, „Народне празновјерице“, ГЗМ, 19, Сарајево 1907, с. 489. ⁸ Павловић, Ј., исто, с. 79. ⁹ Ерлицх, Вера, Југославенска породица у трансформацији, Либер, Загреб 1971, с. 71. ¹⁰ Јовичевић, А., исто, с. 50. ¹¹ Николић, В.
М., Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, СЕЗ, ЛXX, 1958, с. 159. ¹³ Николић, В., исто, с. 405. ¹⁴ Ерлицх, Вера, исто, с. 57—58; Караџић, В. С., Српске народне пословице, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 171; Влајинац, М.
213—214; Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, с 321. ¹⁵ Ерлицх, Вера, исто, с. 55 (Графикон 5). ¹⁶ Ерлицх, Вера, исто, с. 57. ¹⁷ Грбић, С. М., исто, с. 136; Ерлицх, Вера, исто, с.
213—214; Миодраговић, Ј., Народна педагогија у Срба, с 321. ¹⁵ Ерлицх, Вера, исто, с. 55 (Графикон 5). ¹⁶ Ерлицх, Вера, исто, с. 57. ¹⁷ Грбић, С. М., исто, с. 136; Ерлицх, Вера, исто, с. 57; Петровић, П. Ж.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Где у село дође да му се поклони вера, да му се као госту указују части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па
све што букти и тиња, похарају седам мајских шкриња; за седам глечера који следе седамдесет и седам раних вера, седамдесет седам заноса; за скамењених седам јава без усхита и без снова, без гејзера и без дуга, без колибара, без
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Једино што сам успео да сачувам својој деци била је вера у Деда-Мраза. Све остале бајке биле су сумњиве. Држао сам се за деда-Мраза као дављеник за сламку, када ме једнога
Наравно, чезнули смо за неким потпуно другим, недостижним девојкама које нас нису хтеле — Вера је ублажавала наш љубавни јад, а да се нико никада није запитао пати ли можда због тога што се не заљубљујемо у њу.
Свих тих дугих ноћи, док смо по ко зна који пут распредали причу о Европи, Вера је само ћутала и пушила. Последње вече августа ухватила ме је за руку и први пут затражила да је сам отпратим до куће.
— Није ни овде тако лоше... — закључи неко. Мислио сам све време на то како је Вера поверовала у наше приче да негде мора да постоји један други свет, са више смисла и радости, тако различит од наше
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су дошли у једну искључиву католичку државу, где се исповедало начело: цујуѕ регіо, ілліуѕ релігіо, чија влада, његова вера.
Они се налазе на ниском културном ступњу, огрезли су у незнању и празноверицама. Вера је за њих само форма, и они у години празнују и не раде сто шездесет дана.
Празноверице и луди и штетни обичаји царују: вера у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се окрећу у оргије које трају по неколико дана; појаве двоженства су
И та врло складна мешавина старинске нежности и осетљивости, а с друге стране ведар и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја Обрадовића једном од најсрећнијих и најуједначенијих природа.
Догме и обреди, цела форма разних вера нема везе са правом религијом, религијом људске савести, која једино почива на еванђелској истини.
Верске мржње међу људима, синовима једног истог небеског оца, распирују они за које је вера постала занат од кога живе: маги, брамини, бонзе, јерофанти, ламе, хоџе, фратри, попови и калуђери.
грчке цркве, толико и латинске сљедоватеље, не искључавајући ни саме Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада«.
Он прокламује да вера не опредељује народност, но језик и крв, и да су исто тако Срби и католици и муслимани. То је за оно доба била нова и
Историја за њега није била ни наука ни занат, но страст, поезија, вера и патриотизам, силно средство за јачање народне душе и подизање народне свести.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
густи, А ја пипни, па онамо крочи, Па протари, па избуљи очи, Па посрни, па пипни опета, Бечи очи, ао тамо клета! Вера и Бог, трајало је млого, Док сам само назирати могô, Но сад чу ли, неће т' бити жао, Кад прогледа што сам сагледао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Питах матер, она ми одобри. — Иди — рече. — Ионако овде ниси за вајду. Само пази да Циганке... јер се сад, та вера размилела, па... Пођох.
Поштен је и чист као огледало. Не говори много, не брза, не плете се. Природа јака, вера искрена, а душа неокаљана и чиста као извор планински. Жена му, моја тетка, добра. Нема под небом жене мекшег срца.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
тебе су очи, руке, »звезда има зраке, звуке; »ти су звуци, мили друже, »од славуја свецке руже, »реч начелна свију вера »први прозор неразмера, »рајски кротник дивљег звера, — »Армонија сфера«.
За носили' ће ићи родбина њена сва: Лепота, мати њена, и Вера, сестрица. А крај ње ће да иду све ситна сирочад, скорашњих пољубаца љубавни пород млад.
Спроведимо му пртљаг, браћо, тај. а дома је већ отпутовô сам. НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА Парастос опет: вера, љубав, смрт Од неко доба виле српске глас парастоса се не напараси. Парастос Вуку, умро нам је Вук. Па шта?
Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре! — Филишћанке нису верне, ал' неверу љубим њину, јер је вера у својину, у рођено, у матерње.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Стварно вас не масирам? Видите, једанпут ми је један Пера Алал Му Вера написао у писму да „жестоко нападам свет у коме живим, али да га ипак не напуштам!
“ Добро је то саставио момак Пера, на часну реч! Алал вера! Све из главе, све слободноручно! У ствари, једанпут сам хтела да као напустим тај свет и пођем тако са извесним деда
Довиђењце! Диван дан, данас, зар не? — и те системе, тако да тај новинар, алал му вера — то јест плајваз, распали чланчину ко чаршав по сиротом, излапелом, фином типу, па му тако одузму тачкице за
— Тако ти је то, моја Анчи — говорио је госн Суле — за мене нација, вера, боја коже и лова уопште не одигравају када је у питању другарство!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Стишан ромор: пуцка штица као суха котарица. Лепа старост: жижи вера с луталице калуђера. (Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Христос на Голготи, Кад га Јуде разапеше, Векове је Србин страд'о, Ал' на крсту није клон'о; Јер му вера тврда беше, Јер се Србин у спас над'о.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
100 КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО 105 НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ НИВАМА МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135 СЕЛА СУ ГОРЕЛА 142 У ИШЧЕКИВАЊУ СМРТИ 147 ПА ДОКЛЕ ЋЕМО?
— Јесте ли га видели? — трже ме смех Танасијев. — Ударило га посред груди. Алал му вера... Али нема ништа. Једва дођох к себи. — А шта нема? — Ја му опипах џепове. Али га већ претресли.
“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље! — и изгуби се иза шаторскога крила. АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА Легли смо обучени један поред другога и покрили се танким ћебетом. Потпоручник Алекса заспао је одмах.
Војници, расположени, весело прилазе Танасију. — Алал ти вера, тобџијо! — Ха... Шта мислите... да љубиш топ, бато!... — Оно јес...
Познаници су долазили. Још с врата би узвикивали: „Алал вам вера!... Нема шта, доказали смо да смо јунаци!“ Позадина је била нашим успесима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е положила си испит за домаћицу. Алал ти вера!... Још да видим како ћеш се показати на ручку. — Знаш да морам бити у школи до десет. Шта могу учинити за два часа?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац. Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све знам, слава, Слободо!
Ако су фељтони литература, онда модерна поезија постаје исповест нових вера. Иначе, сва та хрпа стихотворства, заната, не би била ништа друго до одвратно траћење времена.
Црној пашу да дочекамо па кад је проклетство наше крв и никад није још помого бог, ни плач, ни част, ни јунаштво, ни вера, помаже вечна нада рода мог и против брата и против звера. Нада у мајку, освету и крв.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. Један другоме ни бога не називају.
У послу сам, журити се морам! — А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера! Коџа време прође, сутра си имам послу. Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик!
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна вера хришћанске неоскудно стоји у отачаству ти, моли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си светлост моје радости и туге И молитва чиста срца у самоћи, Радост мојих снова у бојама дуге, Вера мога бића у дану и ноћи.
Историја славе, полета и пâда! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих балада.
Пред нама су биле вера и лепота У свом спасоносном, тајанственом сјају, И прешли смо стазу немирног живота У присном, и страсном, топлом
При налету дивљем нечастивих сила, Кад вера трне пред ликом расула, Ти си увек била моја добра вила Поноса и спаса, и светиља кула.
ДОСИТЕЈ И Вера Пнео је клицу свог живота плодног У жару својих раних идеала, С вером у други живот изван зáла, Кад је, к’о дете,
да се Нађе својим светим обманама близу, Да обуче црну калуђерску ризу, И да траје тешке, испосничке часе. Вера тражи жртве; и он јој се пред’о, Да испашта дане својих младих лêта; Он је сјајним оком у даљину глед’о Тражећи
Ипак није била залуд она вера Што је некад била водиља и мати. Видео је да га Време гробу тера. Али он је знао, и морао знати, Да ће му
Будућности, снови маште изаткани к’о на свили, Ташти понос, горде мисли и великих страсти клице, Љубав, мржња, вера, сплетке, твоје шале, твоје злобе, — Цео свемир недокучни и лепоте и ругобе. А сад? — Ништа!
— Све којèшта! — Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље је обрећи, него ријеч не држати. — Боље је сиротоват’, но срамотоват’. — Веру ко ломи, њега ће вера. — Образ пред образ. — Са образом није ништа помешано. — Ко хоће часно, не може (неће) ласно.
народног веровања, где највише уживају праведници и богоугодници детлан — детлић димличице — мале димлије дин — вера, закон дона — молитва догања — дућан додола — девојка која се у обичају додола — „свуче до кошуље сасвијем, па се
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.“ (Јак. 1, 27) „Да разумете да је вера без дела мртва.
2, 19) „јер вера ова јесте чиста и неоскврњена пред Богом и Оцем.“ (Јак. 1, 27) „Да разумете да је вера без дела мртва. Не оправда ли се Авраам, отац наш, делима приневши Исаака, сина свог, на жртвеник?
Не оправда ли се Авраам, отац наш, делима приневши Исаака, сина свог, на жртвеник? Видиш ли да вера поможе делима његовим и кроз дела испуни се вера?
Видиш ли да вера поможе делима његовим и кроз дела испуни се вера? И збише се књиге које веле: „Верова Авраам Богу и урачуна му се у правду и другом Божијим назва се.
И ово је победа која побеђује сав свет:“ (И Јн. 4, 18-21; 5, 1-4) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и
А милостиње и вера да не остављају вас, привежите их о свој врат и напишите на таблици срдаца својих, и наћи ћете благодат.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Је ли то нешто на јапанском? Све смо побркали, дај да се прво средимо! Мозак боље ради с пуним стомаком! Алал ти вера, војничино, тако и треба: кашику на готовс! Ви се договорите шта ћете за пиће, а ја одох да наручим шкембиће!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Ех, било то. ВЛАДИКА Ако је било. И нека је било. За тебе је, Јовчо, све, и алал ти вера! Не да кажеш да ти сад ово у очи ласкам, или ма шта...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
се — згрозити се задовлесостворен — задовољен закључавати — изводити, судити закљученије — завршетак, крај закон — вера законо — законито закосненије — закашњење заплетка — заплет запт — строгост, дисциплина зачињавати — почињати
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ту се истрошила његова вера. Знао је да ни сви чудотворци ни сви манастири на свету не могу Симки да помогну, а године га притисне уз неку другу
Ђорђе ми разбио гусле, а ја опет нове набавио. — Роза је бела као сир. И очи су јој беле. Кад се она, Швабица и туђа вера, петла око Симке, биће нешто горе од женског. А наопако је и радио Ђорђе. Је ли то лепо што је Толу натерао да ме бије?
Селачка мајка је он био. Трговао и радио, а све поштено. Па буну што је подигао... Алал ти вера што си његов унук! данас тргује све сам божји кривомерац. Штитио је сељака и сиромаха на сваком месту.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера. Таман је понешто и научио кад му дед и отац погину, у Кочиној крајини, у борби са Турцима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ - „Покушајте, милина је!“ „Шта си хтео? куд си пош'о?“ - „Тамо куд се стићи мора!“ „Зар је вера тако јака?“ - „Увек јача од злотвора!“ „Мало нас је кој' би смели!“ - „Ал' вас јака сила креће!
у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу.
А. Шантић ЦXXИИ ИСПОВЕСТ (1-5) 1 На трошном чуну, без крме и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа! Ил' боље рећи, ја верујем све...
згаз'те сумње змију, И бор'те се за успех без шићара. Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести! Вера у успех, успех је пола.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Оштећења која су нанешена нашим утврђењима нису велика, а ја сам их поправио колико год сам могао“. „Алал ти вера!“, повикаше већници.
А шта је за вас учинио?“ „Начинио ме издавачем трећег издања својих „Принципија“.“ „Алал му вера! - Ви сте, драги господине, сада, што но кажу, на коњу. Врата професуре стоје вам широм остворена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
То су паметни људи, неће тебе питати. — Ама они јесу паметни људи. Само знаш како је, ђавоља је то вера, подвалиће. Секула се напиње да нешто каже. — Ћути ти, Секула, не разумеш се ти, брате, у свачему. — ... Ђогате, а..
Интересантно је да тај звекан никад не помиње жену. Ама ниједанпут, ни у једној прилици та вера не рече: моја Лепосава, моја Аспазија, или Параскева или Ранђија, или како хоће, ћорава му страна, само да је спомене..
Али шта је то што је њој давало снаге да издржи? Откуд само истрајност оне наде? Откуд она вера да ће све оно проћи и да ће настати лепши дани? Шта је одржало њен разум?
визија, госпођа Леђенски угледа још једном сву прошлост са страхом који је каменио: оно блажено детињство, онда вера девојке, па сумња, па разочарања и резигнација која је испунила њене последње, најтеже године живота.
Никад! И као увек дотле ми се упутисмо оним уским сокачетом за Гранд хотел. Шта смо могли да радимо, уосталом? Та вера никад није хтела проћи Васином улицом од Народног позоришта до Класне лутрије.
Да знаш каква је то вера! Сутра да га позову букнуо би он старом ватром, оним великим бунтовничким ритмом заиграло би ово срце сутра само кад
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. — Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао. Старче, кажем ти, купи сватове!
Откада памти за себе, никада му још нико није тако отворено у душу загледао... И таква вера, такво поверење у њега, разбојника!... Човек говори пред њим оно, за што би могао изгубити главу...
светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Велики понос, моја вера труне — Трунуће зато док имају снаге; Црни облаци видик рада пуне, Моја прегнућа и часове благе.
Кроз моју душу, преко страха, рана, Прође победа, вера, нови зраци, Осмех и лице зоре доброг дана, И просто име: сељаци, сељаци.
Болесне, бледе, поспале тако Нада и вера, и бол утрн'о; У мраку овом види се пак'о, Човек у њему, живот у црно. И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли,
Небо мије твоја љубав, твоја соба, Вера ми је твоје лице без облака — Књиго моја свију снова, ево роба, Да те грли, да те воли из свог мрака. 1912.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
да променим своје погледе у односу на психичке и духовне феномене, јер за то апсолутно није било никаквих основа. Вера у њих је природна последица интелектуалног развоја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Само чврста вера у бога и уверење да ће услишити молитве моје мајке, дала ми је снаге да савладам страх и да се храбро суочим са
Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би
просветитеља, а у народним песмама свога народа тражи тумачења Светог писма, не може се очекивати да га загреје оваква вера какву је исповедао г. Браун.
одважност да се храбро издрже сви напади и неправде... оданост дужности без које се не може бавити научним радом... вера да су истина и племенитост нераздвојиви.
Некад сам наслућивао, а сада знам, да је ова вера била пробуђена и одржавана у срцима тих људи овде и у Британској империји, светлошћу живота и величанствених открића
сила, са необичним физичким моћима садржаним у притисцима и напетостима, остављале су такав утисак на мене да моја вера у нову доктрину није била нарочито велика. Вера без уверења је кућа саграђена од песка.
у притисцима и напетостима, остављале су такав утисак на мене да моја вера у нову доктрину није била нарочито велика. Вера без уверења је кућа саграђена од песка.
Бог је свуда, а где је он, тамо је све његова творевина.” Њена вера научила ју је како да схвати душу науке, и зато сам одувек веровао да нас наука може научити како да схватимо душу
одважност да се храбро издрже сви напади и неправде... оданост дужности без које се не може бавити научним радом... вера да су истина и племенитост нераздвојиви.
Сада знам... да је ова вера била пробуђена и одржавана... светлошћу живота и величанствених открића Мајкла Фарадеја...
“ Оно што тврдим је, дакле, да тежња за истином као таквом, да вера у добро која је увек везана за истину, та оданост дужности која је последица такве вере и тежњи, представља вероватно
Њихове тежње, њихова оданост, њихова вера, најбоља су упозорења против ниских политичких циљева, који се називају политичка корупција.
Ћипико, Иво - Приповетке
Овде је смештено величанство двеју вера једнога бога. Али што овде подсећа на бога који се у души јавља? мислио је Иво Полић.
Зажелио се поља и слободног простора. Ишао је без циља кроз пространа предграђа разних вера и народности. Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у основу је свеколике човекове културе: ту се учвршћују и канонизују, на пример, наше лево/десно, горе/доле, вера/невера, исток/запад.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И после тога готово да дигнем руке, кад једног дана – ти одскочи и ускочи у министарке. Алал јој вера, Живки, рекô сам мојој Кати. Кажем ја да неко из наше фамилије мора да оде високо.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин! Кад би се тај потурчио, вера и бог, брзо би Постао или велики везир, или шеих-уљ-ислам... Сломљен је већ Суљ-Капетан.
бекташ што је на самрти поделио својих последњих триста гроша текији, џамији и Дечанима: „пред Богом једна је вера права — ваљда ће која од ове три помоћи мени грешном пијаницу!...
Побожни су само кад Угледају ћивот Светога Петра, а божја вера, уштинуће какву снашу из другога села чим изиђе из цркве још на оном мостићу...
Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице како му вера прописује, покрили му лице шареним рупцем, који беше неко одвио са свога ћулава.
Јаблана неће смети нико ни попреко погледати. Вера божја; она тврда, арнаутска, јака као дин турски... Није лагао Арслан Кошутан.
са Касалом послао у отети млин, да тамо буду настојници и да се на тај начин сачува побратим кад му је већ дата вера. И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана...
Арнаути поустајаше и поникоше да је с пажњом пропусте, јер даље обичај не допушта да се иде. Друга је вера. Али Арнаутка коракну неколико корака, учини рукама по муслиманском обичају последњи поздрав покојнику, па се нагло
Одредили му неко село крај града и дали земље. Помогли и да се нешто куће подигне. У селу џамија, хоџа, држи се вера, клања се.
“ — упитали га — „Супруге“. – „Обе?“ — „Обадве“, — „Е, то наш закон не дозвољава!“ — „Па ја сам муслиман, вера ми даје“. — „Јок, не даје више, у здравље Гази-Паше“. — „Аман, ефендум!“ — „Ћути!
Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места. Неће га барем Анадолци, никаква вера на овом свету, спуштати у гроб својим скрнавним рукама.
самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и Македо– нији атаман — козачки војни старешина беса — арнаутска вера, задана реч бекташ — припадник дервишког реда којег је основао Хаџи–Бекташ бињиш — широк огртач од чохе буљу(г)баша
— суманут, сулуд, плах гоч — бубањ дерудеџија — најамник, плаће– ник деф – музички инструмент (сличан бубњу) дин — вера, верски закон домузовина – свињетина, крметина дерман — помоћ, спас, лек, решење излаз из какве тешке ситуације
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Родио се Христос, који ће да куша Је л’ нам вера тврда, п’ онда да спасава. Родио се Христос, кој’ се распет’ даје Али не уступа, нит’ се понижава.
Веруј у ту помоћ и у снагу своју, Ова вера нек’ те божански оружа! »Стармали« 1884. ХРИСТОС НА МОРУ (Уз слику) Возили се (тако књига пише) Апостоли с
Зар ћеш пустит’ ту да изгинемо! Свака сила у твојој је властн, Тврда ј’ вера — ти нас хоћеш спасти.“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево; Обе руке над њиме рашири —
Па кô онда тако и сад бива: Кад већ снага малакше нам жива, Одбије се ветрина од лађе — Тврда вера спаситеља нађе. »Невен« 1882. БОГАТАШ И УБОГИ ЛАЗАР (Уз слику) „Глад ме мори, дај ми јести, Ако ти је душа драга!
Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било. Да је óца у животу Не би дао — вера ту је — Да му ћерка овом свету Милостивом досађује. А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати?
Петровић, Растко - АФРИКА
И то нису били прошли дани који су ме усрећавали, већ, као и одувек, вера у бескрајну лепоту онога што тек има да дође: да дође са много радости и са много трпљења.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— А мислите ли да њино присуство и њине беседе распаљују одушевљење у војсци? — Распаљују, распаљују, вера много може, она фанатизира и челичи.
— Е, Турци, као Турци, одговара војник не разумев питање Комарова — погана вера, баш су неки баксуз људи. — Пита ђенерал Комаров има ли Турака овде пред нама — умешам се ја. — А? Има ли Турака?
Каква идеја њих креће напред? Је ли то горак и тежак живот који је за њих изгубио сваку драж? Или је можда вера?... Један Рус размахнуо руком колико игда може, па се тако енергично крсти, да му по челу, где удара са три прста,
Вредно је упамтити да тада у Србији није било ниједног независног листа. Ристићев »Исток« и »неверна вера сваког господара« »Видовдан« били су једини органи »јавног мњења« у Србији.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити, Чврста вера, којом-но ће Небо увек небо бити. XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно
ЛXИX Шалај, луче, Не од јуче, Већ луче од лане, Бог и вера — Срце ј’ мера — Ја ти не знам мане! Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се,
Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана?
Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана?
Нека пада над и вера, То ми љубав, не савлада — Ја те љубим, празна сенко, И без вере и без нада! XИ Бежећ’ некуд — дођох, стигох У
Чујеш вечност како бруји, На њеном се сунцу згреваш; Кроз душу ти вера струји — И ти не знаш да то сневаш. XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе лију, Ал’ ко пита за те ноћи,
Драги часи, — мили загрљаји — Речи песме, — уздисаји, нади, Љубав, вера — а вера се сјаји — Кад’јоница младости их кади.
Драги часи, — мили загрљаји — Речи песме, — уздисаји, нади, Љубав, вера — а вера се сјаји — Кад’јоница младости их кади.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Притрчали смо му. А он, сав уваљан у прашину, с тешком муком се придиже. „Фикус“ га лупи по рамену. — Алал ти вера!... Ти „ижлажиш“... као грогромовник Илија из... облака.
Али се они ипак надају и верују да ћемо се вратити, пошто су „деца Вера и Нада у одличном здрављу“... Бугари су почели да регрутују наше младиће, али они беже из војске.
— Џамићу, донеси посуђе за двојицу, и столице! — наредио је Радослав. — Алал вам вера — трљао руке Бора и окретао се по соби. — Солидни момци!... На вас двојицу се кези будућност. Нигде женских на зиду.
морално издигнут, и вратила ми се вера у самог себе. На улици се нисам снисходљиво склањао, већ сам се прсио пред сваким излогом...
Мали, шепав, сав срозан, трапуљао је за коњем држећи га за реп. — Алал ти вера, друже! — добацио сам му. — Тако Таса пегла! — одговорио је онај испод џака. Гле, Танасије!... И увек он.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чрез мене знате! Та вам је прадедни Језик и вера; свети и грађански Оцена стари обичаји: Стара без основа зла је новост!
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’
скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је вера, тко ли је невера!
Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане. Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну. Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем.
Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем. Мајке је вера света! — Никад се ваљда није у таквој Лаксембург слави Блистао. Никад она тако не бјаше мила.
Сам без разлога сласт ту сад укидаш себи! ...Кад сам рекао, што ћу! Ма саме стало ме главе, Српска ни данас вера неће код мене слагат. Ал’ се нећу више зарицат да нећу што могу, Кајао сам се увек, па се и данас кајем. 1857.
Неима руга нама тога Док је љубав, док је слога, Док је вера, док је Бог; Док нам царска милост даје Да Данице румен сјаје, Да се илирски диже род.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах оче! Оче! Отвори очи, па нас погледај! На тужном пољу шта нам пропаде, А шта остаде?... ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује. РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола!
Брат крвник!... Слобода име!... Народ превара!... А вера, закон олтара нема!... Или је оно где подлост клања С метанијама лажи притворне Призивајући име Христово, Да
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— благослов, опроштај; са срећом, благословено (ти било) алалити (халалити) — благословити, опростити аман — милост; вера, задата реч; као узвик значи преклињање; баш, управо ардовић — буренце аршин — стара мера за дужину (између 65 и 75
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ЖЕНИ 32 ГРИФОС 34 ХИМНА 37 ПОЉУБАЦ 38 МОЛИТВА 40 РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ 42 ХЕРОСТРАТИ 44 ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ 46 ЗЕМЉА ОЛУЈЕ 48 ВЕРА 50 ДЕУС ДЕОРУМ 52 СВАКИДАШЊА ПЕСМА 56 СТРАХ 57 СЕВЕРНИ БОГОВИ 59 ЈЕСЕН НА ВАРДАРУ 61 ХИМНА ПОКОЛЕЊА 63 ПОСЛЕДЊИ
Ево су дошли стари господари. Јеси ли сита крви што спасава? Ти ћутиш. Ветар кости развејава. (1912) ВЕРА Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери Вашој нека вам буде. — И отворише им се очи.
А под њом сазрева Вера и понос. Но свемоћ не трубе. Славе пут што га Вечни Закон дубе И грме рођај сахрањених днева, Кад расклапа се
А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена. И једне ноћи чу се дух Познања.
У кланцима сам и реч моја трне И моја вера и понос се гаси; Нада мном лете облачине црне. Срам тешки пада на још младе власи.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће вековима Подлу чету калуђера!... — 1877.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Уклетог оца душом ту сав син, спаси, кад клону све, и у срцу још, самотноме мом, камени вера у спас!... Јер није на Косову задњи чин; и кобни где народа глас, издајом већ име ти оцрни, јадни оче мој, син ја
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам поуздано зашто, али та вера ме није напуштала. Док је радио овде, упознао се с Јањом, курвом, коју су држали на Кули Лаушеви војници.
Добро је то што он, Никанор, сања анђеле, јер је то доказ да је у њега вера постојана, али је зло што сам, на своју руку, преправља древне обичаје своје Матере Цркве и што то чини на пагански
Згурене прилике су промицале бедемом и сужених очију посматрале белу гору на истоку. Вера је била помало спласла. И они најнеумеренији хвалитељи беху умукли по овом мразу, јер је било сувише блештаво и видно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ИСПОВЕСТ И На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера губи се и мре; Ја ништа више не верујем, ништа! Ил' боље рећи: ја верујем све.
На трошном чуну, без крма и наде, У мени вера туби се и мре; Ја ништа више не признајем, ништа! Ил' боле рећи: ја признајем све.
У крв огрезну, трупином се покри, И цирк, и форум, и поље, и град, И снова вера из крви се диже, И снова светли заблиста се над.
Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост Душу ми прожме сву. 1890.
И све је пропало редом: завичај, љубав И друзи, Па и топлина жеља, и вера, па и над; И ја сам остао самац. О појте песму о тузи! Смртно је моје тело разорен, празан град.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Нисам био мало зачуђен када сам испод тога грба прочитао наслов Министарство вера, са којим у животу нисам имао посла; а тек колико је било моје изненађење када сам у писму прочитао да ме господин
Нисам више сумњао: десило се нешто велико на лицу Земљином, кад Министарство вера ступа у официјелни контакт са небеском механиком. Одјурио сам у Министарство.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Сви тежамо поље, Знамо још за мобу, Не знамо за злобу Сви смо крепке воље, Мило моје село, Буди ми весело! У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда. Мило моје село, Буди ми весело!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Али он се једнако снебива. »Ама, бојим се«, вели, »да ја, као туђа вера, па да ви после, некако рђаво не узмете а нарочито ти, дедо, да не замериш?
Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе. да вама, живима, живот олакша: да што вас снађе у животу, особито смрт, верујући
А што вам вера и Бог наређују да покојницима одлазите на гроб, износите јела, пића и то делите сиротињи, то је опет за вас живе.
! ТАШАНА (с подсмехом): А теби криво? САРОШ Мени не. Па чак и да ми је криво, шта сам ја, ко сам ја? Туђин, туђа вера! Пропали Сарош. И онда, откуда ја смем... ТАШАНА (прекида га с љутњом и иронијом): Гле! Гле!
Не само ти, већ нико од мене нема да се стиди и боји. Јер шта сам ја, који? За вас, Хришћане — Турчин, туђа вера; а опет за моје, нисам прави Турчин, јер не могу да вас мрзим онако као што вас они мрзе.
Ја сам дете овога краја. За мене нема Србин и Турчин, наше и ваше... (Одсечно): А ако ме вера одваја, вера ме неће одвојити! ЏАФЕР БЕГ Ти си наш.
Ја сам дете овога краја. За мене нема Србин и Турчин, наше и ваше... (Одсечно): А ако ме вера одваја, вера ме неће одвојити! ЏАФЕР БЕГ Ти си наш. ЈУСУФ БЕГ (Сарошу, да би га развеселио): Сароше, ни ја несам Анадолац.
ХАЏИ РИСТА Па нешто мора да се сачува... вера и Бог. МИРОН Зар је Бог и вера за крв? Зар Бог хоће крв на земљи, а не животе? Чујте ме: проклећу вас.
ХАЏИ РИСТА Па нешто мора да се сачува... вера и Бог. МИРОН Зар је Бог и вера за крв? Зар Бог хоће крв на земљи, а не животе? Чујте ме: проклећу вас. СВИ Не проклетство!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једно Тотица, друго Талијанка, треће Шваба; а оно што је моја вера, канда неће ваљати... Еј, смрти! Али пре тога да ми је још планину видети... Јосо!
Овамо-онамо, најсигурнији је Шваба. Кажу у овом крају: солидан к'о Шваба. Е, баш се та швапска вера мени поткопала солидно. Ја га и волим и не волим, али шта ћеш, кад њега воли Бог.
У кући, Шваба је напредан, а моја вера кривуда, а ја се држим, и најгоре заборављам... Себична нисам; један Бог зна да нисам.
Не воли их нико! Они су свет као и други свет, а опет изван света... Страховити су то напори, и ужасна вера у себе, и, ја не знам шта још и још! ... Е, видиш, и наша фрау Роза је у тој драми један од добрих глумаца.
Суботом увече, ако је вечера мало боља, па вера у живот порасте, Сава и његова жена разговарају, много желе неки комшилук, маштају да некада дозидају још једну
Овде, у Новом Саду, у Вршцу, нити се понемчујемо, нити помађарујемо, него се посрбљујемо, а нисмо Словени! Заједничка вера, литургија и гробље, то нас усисава! А да нас не би усисало, негуј веру, религију, гробље!...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Хајдемо дакле у гимназију! ХРИШЋАНСКА НАУКА Хчећи хришћанску науку мени је необично омилела незнабожачка вера. То долази вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако нехришћански тукао да се ја и
Средњи век: вера у једнога бога и стални ратови и покољи због тога једнога бога. Обожавање жена и стална борба и убиства због жена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
КЛИСУРА 24 ЛИХВАРИ САХРАЊУЈУ ДРЖАВУ 32 МОЈА, ПЕТА БАТЕРИЈА 35 НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ 45 КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА 50 КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА 54 ГОЛГОТА 65 У ПЛАНИНАМА 71 УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА 79 БЕСПУЋЕ...
По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе. КО ЈЕ ВЕРА, А КО НЕВЕРА Последње уточиште наше.
Никад!... Никада, другови! Ја вас не задржавам. Ко хоће нека иде. Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!“ Ветар је дувао из Руговске клисуре.
Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“... Издајник. Тешка је то реч — издајник... Јер Краљ је са војском, њихове старешине... другови...
Морал и вера наново се увлачи у наше душе. 10. август Увидела се потреба да се изврши прегруписавање артиљерије. Мој командант,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оне су ту више као некакав украс. Мало се полаже, кад је победа у питању, на помоћ од бога, вила, змајева итд. Цела вера у победу заснива се на људском хероизму. У томе је и изузетна снага реализма наше народне епике.
То што Марко натерује на послушност опаке виле и што је помаган од вила посестрима, то је — у ствари — вера у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада небом и земљом и да стане у први ред као умни и дивни градитељ
Иако је ропство било дуготрајно и тешко, народ је упорно веровао у ослобођење и борио се за њега. Та вера се преносила од оца на сина, са поколења на поколење, и из века у век бивала све снажнија, ведрија и стварнија.
У хајдучким — и ускочким — борбама прекаљивале су се народне снаге. У тим борбама расла је народна вера у победу над вековним душманима. Из тих борби сиротиња раја ушла је у велику буну из 1804.
је њојзи тијо беседио: „Срећа твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао руке, нити би се наносила главе, ни на глави зеленога венца!
“ Ал' беседи Краљевићу Марко: „Поочиме, царе Сулемане, ако пијем уз рамазан вино, ако лијем, вера ми доноси. Ак' нагоним оџе и аџије, не може ми та образ поднети да ја пијем, они да гледају, — нек не иду мени у меану.
Е, 1 вилајет — завичај, људи, народ Вилиндар (Хиландар) — манастир у Св. гори, задужбина Стефана Немање вира — вера Високи Стеван — деспот Стефан Лазаревић, син Лазарев, владао од 1389. до 1427.
(в. бел. Е, б) зазор — стид заклоњати — заклањати закон — вера, обичај: На кумство се иде по закону замандалити — превући мандал или засовницу преко врата заметати (кавгу) —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати? Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи.
како су се уједно благочастиво држале ове две цркве, до лета Христова рожденија 640-га у миру је вилајет и вера била. Друге јеретике једнако су прогонили и проклињали их.
папи осамдесет четврттом Сергију Сирјанину, како се коначно цркве разделише, те источна се црква прозва грчкога закона вера, а западна римска названа би — саборно папишка вера.
коначно цркве разделише, те источна се црква прозва грчкога закона вера, а западна римска названа би — саборно папишка вера. Од то доби поста вика и хула: они хулећи нас, и ми пак горе и ружније њих.
Или на путу коб мотрити, на млад месец, на Ђурђевдан, на велике годове, код куће, у пољу о свачем чарати. Еда је то вера? И хришћански завичај, је ли? Које но се ни у других вера такви послови не находе, то се међ' нама находи.
Еда је то вера? И хришћански завичај, је ли? Које но се ни у других вера такви послови не находе, то се међ' нама находи.
Те то ви је вера и закон и Бога спомињање. Неће ни да се прекрсти, него првипут врага спомене, пак хајде кудгод у поље, или на пут и за
Ка свиње од испирања у блато. Пролази ка вода кроз бадањ. У зло доби вишега се зла ваља бојати. Ако и јест вера једна, али крозазнање сваком своје. По својој вољи неваљалој ходи, те му и траг злим гласом смрди.
А што ли је то у чувењу? То јест у правом веровању. Зашто вера је оно што се право чује и разбере се да је истина. Што ли је пак у веровању, то није у наслађивању ни руком
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узнем, ете, за мојега Халила!...“ И истин’ збореше жена!
Нов адет да видиш! Саг младожење, ете, спремају бошчалуке, а девојке јок!... Каква је ово вера, викам? Ела овамке да видиш твојега јевропејског „галантериста“! — Лелее, тугоо! — узвикну Јевда сва преплашена.
— Е, лошо ли сам зборила? — брани се Дока. — Што да неје прилика кад смо, ете, једна вера... Стари Замфир је умирује, и све би се мирно свршило да Дока није дирнула у сталеж.
Од татка ми остаде, а он гу добија у дамно време оди владику Мелентија, онога што га у грчку буну обеси пшешка вера туј на нишавску ћуприју... Па зар за тој ми може да је кеиф да чурим на њума.
— Сараф и банкер... — Е, сараф! Како може сараф девер да бидне?! Нећу сарафина! — Ама де, није Чифут... наша си је вера!... Ем, млад, убав, богат... сарафче и банћерче... у наш варош нем’ га, ете, јоште један потакав!...