Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А добри бог, видиш, како лепо даде!... Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао... Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв
Црњански, Милош - Сеобе 2
у изобиљу, то јест, у прженим тиквама, и бундевама, у куваној овчетини, и талирима, исплаћеним те године, за бившу, верну, војену службу, у рату.
Чисто му је жао, што му није запросио ћер, Теклу. Добио би добру и верну жену, а капетан би је ваљда заволео. Текла би га волела као што би требало да супруга воли мужа свог – као што
Црњански, Милош - Сеобе 1
где је много удобније и пријатније, или у Беч, где ће она провести зиму, или у Виртемберг, где би му се захвалила за верну службу уз њенога мужа. Смешећи се при томе, изненада, тако раскалашно да се њему одсекоше ноге.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И на ноге он поскочи, Тамо-амо баца очи, Па опази верну другу, Та баш ону пушку дугу, А поред ње те мале, Што му никад не слагале, И поред њи ножа веља Сад му сасвим
Са Миланом је баште тако било, Он није могô сили тој одолет, Потонуо је у том мору слади. На верну своју он је стиска груд, Небеском слађу веће опијену — Но је ли и њој као што је њему?
Да л' њено срце ћути исту слад? На своју верну он је стиска груд, Не ћутећ де јој свака дркће уд, Он жарко љуби њена уста мала И не види одунда руже бежућ.
Тамо ума ватру наложио, Покуснуо, лулу попушио, Пружио се низ ту пусту струку, А под главу подметнуо руку; Другу верну, ону пушку дугу. Ту је једна, другом грли другу; Спава јунак, здраво се умори, — Није шала ваздан држ' по гори.
Да ли нешто заиста га дави? Да л' је медвед мамен и на јави? Скаче јунак, сав у смртном зноју, Па довати верну шару своју, Те на једну страну ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Знаш да све за тим стоји. Кад братија наша познаду једанпут чистоту нашега намеренија и нашу верну к њима љубов, добровољно наша представљенија и совете примају; и, што је више, ако у чему као људи и погрешимо, радо
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет'
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Исто тако сам се обрадовао када пронађох верну слику куће у којој се родио Исак Њутн, а у њој му синуле прве замисли његових трију епохалних проналазака.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
се тамо одакле треба да се појаве два црвена ока воза који и не зна да носи једну љубав тако одлучну, необичну и верну. Па се црвене тачке појавише, срца нам залупаше, а мало после ала што је бректала стаде.
Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио! — онда он пева тако као да је она Анђа његова рођена, и као да ће он за њу да погине; онда се његове
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Скидоше ми моју добровољачку блузу, моје опанке, моју црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати),
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.
Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну сестрицу чека Цвет лотов у загрљај. На звезда јато се сјајно Смешка љубица цвет; А руже шапућу тајно Мирисних
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На замагљено поље слетала је смрт, крвљу су плинули и Лаб и Ситница. Само смрт могла је да растави верну браћу. Тако Милутин и извештава Милицу: Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један
— оне које обележавају њихов различит однос према њој (један ће јој бити кум, други девер, трећи ће је узети за „верну љубовцу“), и има се утисак да се три побратима — спремна за борбу и погибију, уједињена најдубљим пријатељством — само
кнеза; моли бога, моја душо драга, да ти с' здраво из табора вратим, тебе, душо, добра срећа нађе: узећу те за верну љубовцу“. И одоше три војводе бојне: њи ја данас по разбоју тражим“.
Мене твоја жена не требује, у нас није кано у Турака, — снашица је кано и сестрица; ја на дому имам љубу верну, племениту Јелицу госпођу; а све би ти, брате, опростио, али си ми издр'о доламу, већ дај мене три товара блага, да
гвожђе; друго добро — ждрала коња твога, који коњиц може прелетити засобице и по два бедена; треће добро — твоју љубу верну“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те бунцаш с ходом ти ка обајан, вртоглави звиздан и мућак! На своју добропоштену радину и честиту другу ти верну за цела живота мразиш цангризајући је, наједаш пецајући с многом маном и с досадом, с поднашањем се с прекором и