Јакшић, Ђура - ПРОЗА
То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре... Никада не би човек веровао да су то брат и сестра. А, овамо су једна крв и једно млеко!...
Ту нешто има!... Ђошина кућа беше некако баш испод једне стене смештена, а сва опала, не би човек веровао да у њој људи живе...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Јао, јао, каково је то питање?” — рече му султан. — „Јеси л' ти читав? Како ја не бих у њега веровао кад сам, хвала богу, Турчин?” — „А стоји ли у алкорану написано” — опет запита дервиш — „да су сви Турци браћа?
А у време мира кров чловеческу пролити и живота га лишити, — такови нити је кад веровао нити верује Христа, но самога дијавола, коме с такови дели служи.
происходи, нити би у испитивању вешти хитио, нити би себи воображавао да зна оно што не зна, нити би, на конац, ласно веровао све што наполак чује и што опстојателно не зна.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
РИБАРНИЦА Не само песничке тричарије, како је веровао и писао Катул; у овом веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у
ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 1. Молитвом сам се обратио шарану, богу Дунава, богу у дубини. Веровао сам да ће ме бог чути, И надао се да ће ме услишити. А он, упецан на зелену муву, немоћан лежи и зева на суву. 2.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
доказао, да нико мени на пут ништа дао није кроме стриц мој Јаков 50 дуката, а друго су моји сопствени, онда је веровао али је опет чек̓о да ја све а на сви̓ пет потрошим, па кад би баш нестало, и он би своје мор̓о трошити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мислиће да сам богзна каке паре накупио. — Е стало те! Кажи нема, па збогом! — Кад би он то веровао. — Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? — Ја шта ћу? — Па ти си болан, луд. Не дај!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Не бој се!... Лазар заколута очима. Он није веровао да те речи субаша говори. Да не беше још кога у соби?... И он поче зверати око себе... — Не бој се!... Не бој се!...
— Ама... то ти озбиљно велиш? — Озбиљно. — Је ли истина, побогу?!... — Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... — А колико оно рече да је било? — Равних две стотине дуката!...
Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: — Да су ми рекли: Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!... Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!...
Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?... Ујела ме је!... И боли!... Јуче... Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга. А од јуче?...
Остави ти то мени! Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!... Ја ти први нисам веровао!... Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај
Ја никад не верујем у добро од Турчина... И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао! Рекао бих: старе очи, па ме варају!... А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...
А после, и Крушка је добар човек... Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек... Мислио је, веровао да им он ништа зато неће... Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...
Иван сагао главу па се замислио... Маринкове речи урезиваше му се у срце. Он је осећао да су оне истините. Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... Па опет, опет!...
Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!... Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради. И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка. Већ се решио. — И зар не знаш...
Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се. Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван. И одобравао му је све што рекне.
Не прође много, а он се врати и седе на своје место. — О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. — Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући.
— А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. — Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. — Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи. Ево, сад ће доћи кмет Јово.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
у исте ноћи чекао је он да се пролије светлост тог непознатог поноћног сунца, које је слутио, и у које је само он веровао, и које ће проћи путем којим је досад прошла само његова узнемирена душа.
Локве у пољу биле су пуне звезда и жаба. ПЕСМА О БОГУ У тој земљи служио је Свештеник Сунца, јер је ту народ веровао да све добро и лепота долазе од светлости. Али је ту небо било тамно као чађ, а море сиво као пепео.
Јер није Бог за људе у постигнутој истини него у вечитом тражењу. Тебе ће сви напустити јер си веровао да си га нашао. Бог је страшан само у слутњи и неизмеран само у очекивању.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шаца је био љубоморан и љут; Јула му се исповедила све како је било. Али јој он није веровао; пребацивао јој је тако немилосрдно да је сирота Јула сва уплакана изашла тога дана из баште. — Но, шта ти је...
Ето ти сад! — вели поп Ћира. — Та није ваљда? — Та ти већ дабоме да ми ниси никад веровао! А откад ти говорим ја. — Шта ми говориш?... Па шта је то, даклем, било? Да се није каква несрећа догодила?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Искрено да кажем: ја нисам веровао ни у ону личну радост што ме чекала, јер се мој грозничави немир мисли никад. у мени није потпуно стишао и они тамни,
После се оженио јер је веровао y, после свих мука, попуно заслужен угодан, миран и радостан живот. И све је отпочело слатко и дивно. А сад шта?
Чекао је да буде враћен у батерију па је веровао да ће своју опасну одлуку одложити за доцније. Али, док је он. са дурбином на очима расејано осматрао она ућуткана
а и без њих се не може) и да ни они немају баш са свим покварену крв, као што је он некад погрешно и неоправдано веровао. И тако се Христић по некад расположио, заједно с њима смејао се слатко и све више оно заборављао.
Све се у њему било утишало и тако остављен на миру, недиран, он је веровао да је онај његов злочин остао његова најдубља тајна са којом ће он једнога дана и умрети.
А он је њу истински волео. Веровао је, јадни Христић, да ће она бити срећна кад га види, па се за ту њену срећу осрамотио.
Сурово сам одрицао закон, одбацивао Творца, и свемоћан волео сам живот и веровао у срећу... О како је бедно кратко трајала „смрт Бога,“ како сам се брзо као Фаетон нашао у своме Еридану и закукао: О
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је веровао, као што деца верују, да би све могло да се промени, на добро, само ако би он успео да стигне до росијског посланика у
Монтенуово има сестру, која је деведесет година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та баба и сад долази, свако јутро, у школу јахања грофа Пара, и јаше.
Ћерка воскара Деспотовича, који је веровао, искрено, да је пореклом од деспота, вукла је, за собом, невидљиву поворку људи, који су је били жељни, пре Исаковича,
Иако је сад већ веровао да је та жена несретна у браку и да је њена љубав према њему искрена, иако је тако изненадна, Исакович није хтео да се
Опипао је пиштоље које је имао у огртачу. Као и сви официри тог времена, у свим војскама, у Европи, и он је веровао у судбину. Знао је да ће од случаја да зависи хоће ли најзад ући у Беч, или ће остати мртав на друму.
Иако – као и већина просвећених људи у то доба, у Европи – није у Бога веровао, него је био атеист, он је шизматичку ствар, од папежника, бранио.
Чешља и царицу, и Вијену, и Божичку, и њега, и све њих, а лаже толики народ који је веровао у Христа. Те његове Бечлике уздишу, сузе плачу, шапућу заљубљено, тако да се љубав чини, за њих, питање живота, или
Ид’те ви с милим Богом, а мене пушчајте!“ Па хтеде да оде. Једва су га задржали. Ђурђе, који је још увек веровао да Трифуну сврака није попила мозак, поче да му попује да ће му се и хусари сирмијски и цео свет смејати.
Али, иако то није крила, нико то није веровао, у њеном друштву. Божич, међутим – тада већ и сам давно прешао педесету – са испалим зубима, са искричавим очима
Могла је рећи да је десет година млађа, него што је била. Сваки би јој то био веровао. Имала је неку, непролазну младост тела. А била је позната лепотица.
Национ њихов све је веровао. Гомиле, које су биле пошле у Аустрију и Европу, зато, што су се надале, да ће се тући са Турцима и вратити своју
Коме је била наденула име Павле. Иако Исакович није веровао у сне, а говорио, као и његови сународници, да је сан лаж, а Бог истина, Исакович се пробудио тешко, из тог сна.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
којешта... откуд то може бити? РИНА: И ја не могу да верујем. СПАСОЈЕ: Ко би још тако што веровао и ко је, молим вас, такву глупост могао измислити? РИНА: Мени је наш рођак, господин Анта, донео вест. СПАСОЈЕ: Ти?
ЉУБОМИР: Одиста, свему се другом човек пре могао надати. СПАСОЈЕ: Ја сам веровао у нашу победу, јер сам увек ценио ону народну мудрост, да правда мора на крају крајева победити.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Пазите шта вам кажем! Покушах да му очима телеграфишем да се чисти, али он се правио луд. Нисам веровао да је то било због Рашиде, он је Бог за женскице, али било је.
оно писмо имајући пред собом Рашидиног оца, а трајало је до једанаестог писма и Меланијиног часа о електромагнетима. Веровао сам да не пишем Меланији, већ Рашиди, и у писма сам уносио толико стрепњи, нежности и нестрпљења да је Меланија,
Био је врео од сунца, а испод оклопа њено срце куцало је брзо, брзо. Нисам веровао да корњаче имају срце, а своје шашаво осећао сам све време у грлу. Можда јој нису дали да изађе? Можда болесна?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Море, водени путеви, црне, брзе гондоле, силне цркве и палате учинише на Шамику неки фантастичан утисак. Није веровао сам себи. Кад ноћу заспи, а он снива канда једнако у какву панораму гледа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
прође, као и са другим женама, у незгодама и досадама, па чак и у патњама и ужасима, то никако није хтео да помисли. Веровао је да ће, овога пута, доживети нешто што оне друге нису могле да му даду и веровао је да мора постојати у његовом
Веровао је да ће, овога пута, доживети нешто што оне друге нису могле да му даду и веровао је да мора постојати у његовом животу неко доба у ком ће му бити пријатно и добро, лако, као на небесима, као што је
у његовом животу неко доба у ком ће му бити пријатно и добро, лако, као на небесима, као што је његов брат Вук веровао да мора негде бити нека добра и красна земља, куда сви треба да се иселе.
ипак родила дете, место да умре, што напитом Аранђелу Исаковичу, у том тренутку, не изгледаше нимало немогуће, он је веровао да би се сва та њина несрећа добро свршила и да би он, у том случају, био мио и драг и самом себи, и њој и брату, и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Читав живот! Наивно сам веровао да то нећу доживети, а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Хтео је да поучи, и није се плашио да своју музу потчини педагогији; веровао је да је васпитна функција један од часнијих социјалних смислова песниковања, и сматрао је узвишеном дужношћу да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он почиње сумњати у оно у што је слепо веровао. Затим, видик његова духа, који се почео ослобађати, ведри се и проширује.
Он је први српски писац који је видео историјску улогу Србије и који је веровао у њу. И пошто је у својим делима дао рационалан основ српском национализму, проширио га на све српске крајеве и на све
Он је веровао да је могућ један српско-мађарски патриотизам, мађарско »домољубље« спојено са српским национализмом, као што је педесе
Малетић је веровао у идеално Лепо, у вечне и сталне естетичке истине, у реторична правила и шаблоне и није хтео другу поезију до ону која
Иако сам лично није веровао у будућност Словена и своја дела писао на немачком језику, он је својим научним проучавањима дао Словенима једну идеју
Он, којега су назвали »етнографски приповедач равног Срема«, у ствари је био апологичар »старог доброг доба«, веровао у велике урођене особине српског народа, величао чисту душу сељака, зграњавао се од туђинске цивилизације која га
егзактних наука била је да се безобзирно стао прогонити идеализам, романтизам, сентиментализам, све оно што је волео и веровао ранији нараштај.
Он је веровао у разум и држао да револуција у духовима треба да претходи револуцијама политичким и социјалним. И зато је толико много
Ђак немачких филозофа, он је веровао у вечите естетичке истине и непроменљивост књижевног укуса, у оно што је он називао »опште норме лепога«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Свакога би дана отишао раније у пошту и читао указе у Српским новинама, јер се охладио и разочарао, и није веровао ниједним новинама више него само званичним.
А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову. Ако наиђе тако на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а
Шта? Јогуните се! Одмах! Деца се погледаше својим безазленим и мирољубивим очима. Чисто човек не би веровао да су то оне исте очи које су малочас онако крвнички једне у друге гледале.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тур' му с главе капетину, Да не има врашке роге? Ама народ веран, јао, Седој бради веровао. 12. Седа брадо, што засија Ка купина она света, Ма из тебе реч Божија Не заори, веруј, клета!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао? Пак ти одо(х) шетати се по граду на води; пак ти поарчи(х) све што имадо(х); пак ти се врати(х) го, наг као мали
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао. ПЕРСИДА: Зар ти ниси отишао, Стеване? СТЕВАН (крстећи се једнако): Овде човеку мора памет да стане.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да му неко тада каже, не би му веровао и уцмекао би га на лицином месту. Максимални су ти старци, на часну реч! Та ме сцена нарочито избезумљује, кад вам
Шта да му кажем, где сам? Шта да му причам о Лондону? Ионако ми не би веровао! — Била сам код тетке у Обреновцу... рекох, а госн Суле рече: „Аха“ и на том се сврши моје путовање.
на часну реч; човече, види се да му начисто верује, фолиранту, јер ко би нормалан с њим могао уопште да живи кад не би веровао свему што измисли док си реко — бритва! Осећам да сам ту сувишна и излазим из собе на врховима прстију.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина.. Ако он пристаје, довешћемо чамац до вас и поћи. Нисам веровао да ће син пристати; личило ми је више на уљудно одбијање.
; — ти си младић добар, исправан, а то се увек тражи. Успећеш. — Како сте ви прво успели? — Ја сам увек веровао да је наш рад велика ствар за народ и онда сам само видео да у покрајини Сарагосе омладина није организована.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Шта кажеш? — запита командир, готово пренеражен. — Јест, богами!... Нисам веровао својим очима. — А где је? — Код командира Свете.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Влајко, иначе велики женскарош, и ако то нико не би веровао судећи по његовој озбиљности, пристане уз кметовске шале, па се по цео дан вођаху разговори о љубавним аферама и
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све су то зрна песка у мору патње нашег народа. А сем тога, и да сам о томе рекао више, нико ми данас не би веровао. Хтео сам само да кажем да ову песму, ове патетичне стихове, нисам исисао из прста.
Нисам знао никаквог сем војничког заната, а знао сам да је и моја мати јако осиромашила. Нисам веровао да ћу моћи понова да нађем воље, и новца, за свршавање студија на универзитету.
Ја нисам делио то одушевљење Сибета. Ја никад нисам веровао у искран интерес богаташа према сиромасима. А кад ме је Андре Салмон звао на чај, ја сам то сматрао као комедију, која
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Читао сам и тај путопис, и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза није веровао ни да постоји чак нека земља Србија, а камоли оно што он пише о тој земљи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Међутим, ја сумњам да је коњ таквим ударом одмах убијен. Пре бих веровао да он од тога пређе у једно летаргично стање; не могући се одржати на ногама, он пада у воду и ишчезне под њеном
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
До речи није могао да дође. Као да никако још није веровао у све то. Колико је пута у потаји дрхтао и тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка,
Није хтео више ништа да слуша. Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио. — Ах, Ахмета! Ах, црни сине! Ах, псу!...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја сам совршено тада веровао да на мене бог попушта искушеније, да види [х]оћу ли ја у мом светом намеренију постојан бити.
од хиљаде само једну малену повест, које сам ја не читао како се чита, него са свим грлом гутао и прождирао, које сам веровао како год јевангелије и над којима сам тако горко плакао да сам вид очни покварио.
Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваких бас[а]на пуна су житија светих. Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао. Глупи и најсујевернији египетски дервиши би ли могли смешнију и луђу басну
надверовати, јер сам ја све што год кажу пролози, житија и отачници, слепо, без никаква двојеумија и размишљенија, веровао. Мени би се у то време смртни грех видио сврх чеса либо најмање и расуждавати, ја некамоли сумњати.
Но, шта не чини глупо и нерасудно сујеверије! Ја сам све то онда веровао, и ко би се најмање шго противрећи усудио, био би пред мојим очима јеретикос и хулитељ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па је веровао да ће он изменити живот и доћи памети после разговора с њим, овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица
Како је Вукашин некада паметно говорио! Ко му не би веровао, ко се у њега не би уздао! Све, све сам уложио у њега. Кроз ледени вез Аћим поново гледа на пут.
“ „А ако ти ја смрскам ту курвинску главу, а?“ Није је гледао. Говорио је врло тихо. „Лези ту и скамени се.“ Није веровао својим ушима.
Звао је и Вукашин. После мајка. Ако дођу, умреће, а није смео да устане, није, јер је веровао да га ноге неће држати. Крава је са њега јела сено. Тек кад је сено почело да мирише, успео је да устане.
Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и строго: „Не дирајте га. Нека га тако док се багрем не осуши.
Добро је што му то никад нисам рекао. „У жито ми се заклињао да памти оца, мајку и браћу. Нисам му веровао. У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти. ’Хоћеш ли да ти покажем место где су ме оставили?
Чуо сам да си стигао па те чекам.“ Неко је устао са столице и Аћим је сео до самих врата. Није веровао очима: са испруженом руком за поздрав, насмејан, ишао је к њему... Није ваљда он, није, о, памети! Његов противник на.
Она, сигурно, зна ко је он и што у нераду, као апсеник, сачекује ноћ у соби са шареном, поткорућеном таваницом. Веровао је да је то испричала некоме, зна се какве су собарице, ако није, испричаће, сазнаће се где се крије и како живи.
По Зори, од деце је сазнао собаричино име, слао им ратлука и шећерлема, које би она куповала, а он је веровао да му сваки пут закине по неки грош. Само се једном због тога наљутио.
Рекао му је да га је Симка истерала из кухиње. Николи је веровао, јер га је он сваког дана обавештавао с ким је разговарала, куд је одлазила и колико се задржала.
Монаха је отац награђивао торбом рибе за свако слово које би му син научио. Лука није веровао да толико слова има колико је он торби риба морао да улови Гаврилу.
А то што Симке и Адама није било неколико дана, веровао је да су га прежалили и оставили да цркне у овом смрдљаку. Баш их брига за њега.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Као и онај дечак, тако је и Сима терџуман веровао у снагу речи; као и онај дечак, знао је дејство унутарњег склада, ако се постигне.
Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао никоме, тај Црни Ђорђе, а ипак су га изневерили. Гледа Чарапић у своје бронзано лице и чуди се самоувереном новом добу.
Васа му је узмицао, да не буде стигнут пре времена, и то је било све. У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао.
Али са Ригом све је било друкчије: он се и сам, брже од кнеза, у исти мах и подсмехивао својој причи и веровао у њу. Уосталом, у Ригиној верзији, та вилинска бајка није била нимало безазлена: овај мађионичар из Фере већ је,
Тај тренутак могао је да се догоди и да се не догоди; могао је да промакне, непримећен. Рига је био стрпљив: веровао је да његова унутарња пријемчивост за сигнале који долазе из другога неће постати мања.
са линије број два пење или спушта поред Малог Калемегдана, Рига од Фере памти, са смешком, како је у почетку и сам веровао у разумност своје приче о устанку. Грчка је, свакако, и због своје прошлости заслуживала бољу садашњост.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Први од таквих филозофа био је Хикетас Сиракужанин, о коме Цицеро саопштаваше да је веровао да се Земља окреће. Коперник трагаше даље и нађе код Плутарха његов извештај о Аристарховом хелиоцентричном систему.
Када је врло заслужни енглески хемичар Кевендиш открио водоник, веровао је да је у њему нашао флогистон. Исто је тако, не мање заслужни Швеђанин Шеле, када је пронашао хлор, сматрао га за
Па и Енглез Пристли, славни проналазач кисеоника, „дефлогистонованог ваздуха“, како га је он звао, веровао је до своје смрти у непогрешивост теорије флогистона.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после: ја сам се разочарао, ужасно разочарао; немам више вере. У рату жртвовао сам се јер сам веровао да слобода вреди више од живота, борио сам се за боље друштво, то јест надао сам се да ће људи постати бољи. Зар не?
Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду? Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали?
Зар не? Сви смо тако. Ко није веровао да ће зло бити кажњено? Ко је сумњао у Правду? Ко није веровао у боље дане? А данас, шта смо дочекали? Онај мали део што је постао бољи заморио се.
свечаних тренутака церемоније, једне од највећих и најсвечанијих обавеза коју човек може примити, знам како сам онда веровао: да се она никад не може погазити, бар ради лепоте оне успомене, најмилије у животу, најсвечаније од свих, најчистије
Кад сам их оставио, удар је оно тако силан да сам био онесвешћен све до ове прве повољне вести. Остављајући их, веровао сам да је са њима свршено, да наша огњишта више не постоје и да су наши драги изгорели у земаљском паклу.
увести, и колико су стотина мојих врелих писама под заклетвом потврђивала ово моје обећање у које сам сâм најискреније веровао. А затим, сећам се како није било питања у коме се ми, у то време, не би сложили.
Зар си ти слеп кад си у питану ти?... Видиш, ти си веровао да ће те она схватити, ценити, заволети лудо, као ти њу. Ти си мислио да је то нека душа, нека дубина; ти си се варао.
Зауставила се и на теби, разуме се. Ама шта си ти мислио? Ти си наивно веровао да ће она ту и остати, и готов сместа да јој поклониш и живот, отворио си јој све из себе, из те ризнице чију дубину
Ја сам веровао да мртви мисле, и утешен тамо враћао сам се поново у живот. Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала,
И увек сам се решавао за ово последње, јер сам веровао: да ниједан онако писани опроштај, ма како сјајно сачињен, не може бити раван утиску који оставља тајанствена смрт
А како се програм већ ближио крају, то сам све више веровао да она и неће доћи, па сам се чудио како сам се и могао заносити оном надом.
Али у оној забуни као да ми је било остало нешто мало наде: ја сам веровао да ће ме жена, коју сам успео да упознам на оном балу, једина моћи спасти.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ух, пос' јој женски, ђе ме орезили! Њему сад беше тешко да вређа ову бабу, која му је, како је он тврдо веровао, дете излечила враџбином, али га још више обузе срамота од писара. — Шта ћеш, господин-Мито, простота!...
Рекô бих ни песница му не би могла овуд’ проћи. — Ја, море. Да нису ови људи прегледали апсу, чисто не бих веровао да је изишао. — Шта ћеш је прегледати сад — одговори Радисав. Он је већ у другом округу.
Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи. У крајњем случају веровао је, да се механџија неће ни кренути на пут, или ће бар окренути преким путом, преко села.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Грчевито сам се борио за живот, али нисам веровао да ћу се опоравити. Може ли ико поверовати да се тако безнадежна телесна олупина може преобразити у човека запањујуће
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али ја сам тада веровао да носим Америци такве вредности да ће ми се дозволити усељавање, па сам се прилично изненадио када сам приметио да на
И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо. Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве.
” Веровао сам такође да је и Давид, чије сам неке псалме, захваљујући својој мајци, знао напамет, а који је у свом детињству тако
а навелико сам писао и о паралели између светог Саве и Јана Хуса на кога ми је обратио пажњу Палацки, а што сам веровао да ће интересовати моју мајку.
То ме је ослободило и охрабрило па сам говорио без страха и искрено, јер сам веровао да говорим људским бићима чија срца нису окована гвозденим калупима које су измислили њихови претпостављени.
Радо сам прихватио ову понуду јер сам веровао да знам све што је потребно о теглећој марви, премда никад нисам видео мазгу у Идвору.
Кристијанови погледи на свет били су право откриће за мене. Он је веровао да сваки момчић, ако покуша, може све брзо научити и зарадити довољно за свој живот.
Када сам га посматрао у његовој малој радионици намештаја у Хобокену, искрено сам веровао да је он способан за сваки посао.
да сам једнак младим Американцима који могу да испуне све постављене захтеве за улаз на Колумбија колеџ, зато што сам веровао да уз пријемни испит треба испунити још неке услове о којима нигде ништа није било записано.
Дубоко сам веровао да Бичер проповеда ново јеванђеље, америчко јеванђеље човекољубља; исто оно што је проповедала његова велика сестра.
Мој заштитник Ратерфорд, познавалац класике, научник и члан старатељског одбора Колумбија колеџа, није веровао, као неки други, да ће атлетика претворити наш Колеџ у гладијаторску школу.
њима, нестали су сви трагови магле и тада сам у свом сјају њиховог учења видео целовиту слику онога што сам веровао да је америчка цивилизација: дивна ћерка једне дивне мајке која се зове англо-саксонска цивилизација.
Ћипико, Иво - Приповетке
Бунио се, није им више веровао. Још се по навици молио, али све ређе и ређе похађао олтар Пречисте девице. Једнога дана побеже у варош да потражи
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
прозне синтаксе, ваља одговорити на питање шта је Црњански стварно напустио из традиционалне метрике, за коју је веровао да ју је „разбио”. На то питање у основи и није тако тешко одворити.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Истражиће се до жене чувена кућа Хаџића а њега неће оставити, тврдо је он веровао кад се на ово одлучивао... Међутим, он се брзо ожегао. Непријатељски планински пукови нису га затекли код куће.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је да сунце каже колико је сати; Време је да цвет проговори, а уста занеме; Ко лоше живи зар може јасно запевати! Веровао сам у сан и у непогоду, У две ноћи био заљубљен ноћу, Док југ и север у истоме плоду Сазревају и цвокоћу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Он је пољубио разнежен малог пекиншког пса у његову мекану длаку. Душко је веровао да је то што осећа чежња за боровима и смрекама изнад којих излећу језици дима, а испод којих увек понеко погине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Можда бих га тиме поколебао, и невољно му улио уверење о блиској смрти. Они су досад били спокојни и сваки је веровао да ће избећи опасност.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
испао, да су се иноверци, који су на овом балу били, нашој слоги чудили и да је један велики господин рекао: „Не би веровао да су Србљи и сами по себи у стању овако лепо друштво саставити.” Дописник из Сегедина (Народне новине, ч. 18. од 8.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јању су неко време задржали на Кули, тобож као служавку, а у ствари Лауш је веровао да ће му још који пут поћи за руком да са Јањом буде мушкарац.
Одмах да кажем: није ми се допадао. Волео сам Ћирјака и дивио сам му се као човеку, мада сам све време веровао да је лош живописац и да његово дело не вреди ништа. Не знам поуздано зашто, али та вера ме није напуштала.
Грчио сам се од страха да неко не продре у моје грешне мисли, веровао сам да сви одреда знају за моје тајне болове, одакле потиче мој неспокој и куд тежи мој немир. Грдне ли заблуде!
Поново ме у сну посетио Црни Стеван. Зовем га Стеван јер сам тако навикао из млађих дана кад сам веровао да ћу га, ако му наденем људско име, умилостивити да узме и људско обличје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Колико их је? Не би човек веровао да оне које види својим очима може пребројати. Али, заиста, најоштрије око не види их на целој небеској кугли више од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отац Миланов, који је само годину дана раније веровао да сва срећа зависи од стипендије, гледао је сад шта се за час начинило од те стипендије.
Несрећни отац Миланов је могао. Укочено је гледао у постељу, како не би промашио час кад ће Милан дићи руке — тако је веровао старац — или још једаред отворити очи и нешто казати оцу. Није стога приметио да је и болничар изишао.
Волео је учитељ Лесковац да се радује, он, и да се радују други људи; и докле год је игда могао, веровао је у срећу људи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
приликом мога рођења, а да би се што више прилагодио збрци коју средњи род прави у половима, ја сам тада дуго времена веровао да сам женско. Из те заблуде ме је извело једно створење које смо звали Лулу.
Сутрадан, пошто је било утврђено да је криза већ прошла, сви смо били задовољни. Доктор је веровао да су то прашкови који су донели успех, а тетка Наста је веровала да је то њено гашење угљевља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Је л’?... А сад, браћо!... Душан крив, а ви ми сви калаузи... — Ја сам до последњег момента веровао да ти и Лука говорите истину — вели ветеринар. — А-ха!... Кипислцауф!... А ко је први покренуо?
— вели љутито ветеринар. — Пази га сад: „Господин свештеник!“ — шапну нам Лука. — И веровао сам да је истина — додаје благајник. — А што сте збијали шалу са свештеним лицем... Ко вас је на то навео?...
“ — Ово ставио под знаком навода... ... Веровао сам да је истина. Знајући праведност команданта пука... — Пази, стока једна, ала подваљује! ...
— Море, прогутао би он и то, да се овај амза није смејао вели готово љутито Лука. — Ко веровао? — брани се сада Средоје. — Видео сам ја одмах.
Шлемови на главама светлуцали. Командант рече: — Војници!... Баш онда, када је непријатељ веровао да је уништена српска војска, рађа се нова, још снажнија и силнија армија...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— упитно се унесе дечаку у лице. — Дуго, предуго. — А ја сам ти поруке слала, огледалом, али ти их ниси разумео! — Веровао сам да су то сунчани зраци. Падали су ми на образе и будили ме зором. — То сам те ја будила!
Док дланом о длан растури се мишје коло. Чак ни најмлађи мишић није веровао у столичине приче о боровима и брези. А био је таква дундулица да су успевали месец уместо колута сира да му подметну!
Али, његова Звезда не дође. Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али тај бог говорили су попови и народ је веровао може да буде и милостив. Ето, на пример, он је како казује једна песма поморио деветоро браће, поморио их без
Иако је ропство било дуготрајно и тешко, народ је упорно веровао у ослобођење и борио се за њега. Та вера се преносила од оца на сина, са поколења на поколење, и из века у век бивала