Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А после, вероватно је још и стога да је нешто на ту форму морало бити, јер што би то баш њему певали, кад прође, ону данас већ јако
орманом бестрага старога фазона, мало ће бити да кажем да је из времена блаженопочивше Марије Терезије, а врло вероватно да је запамтио и Сеобу Срба под патријархом Чарнојевићем; јер се приповедало за њ да је био наизменце час у рукама
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
у савести његовој: Већ идућег вечера лежао је он и мислио: ,,Не може бити да је све оно једна проста измишљотина и вероватно је да жене све знају једна о другој.
Африка
чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.
Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим становницима Дакара и Св. Луја дали право францускога грађанства.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То да ће она, свакако, идућих десет година у браку имати још шесторо, а вероватно, и десеторо, и то се Трифуну чинило природно. Није се осећао крив низашто.
А не на коњу, кришом, лудо, са пиштољима у пасу. Није вероватно да је до војених постова, до Беча, глас из Темишвара већ стигао – да је из локота побегао.
који прилази Дњепру, изашаље неколико пратећих хусара, да виде, не крије ли се нешто иза тог шумарка, али то није вероватно. Капетан има право. Решио се за ту шумицу, која је једино згодно место за заседу.
Трифун му онда рече да нема времена да много прича, хоће да му каже само да је чуо, из женских уста – али мисли да је вероватно – да му Вишњевски спрема превару, да би му скинуо, не само сабљу и образ, него и главу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло је вероватно, да се заједничке особине свих ових народа нису развиле после њихова настањивања на Полуострву. Оне су морале бити
Оне су морале бити донете из пређашње закарпатске домовине, где су Јужни Словени вероватно чинили једну етничку заједницу још тешњу него што је данашња.
Она је била делимице писана ћирилицом, вероватно да би протестантству привукла досељене Србе. Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом.
и Словенци као обласна имена једног истог народа и да би их избегао усвојио је за означења целога народа име „Илири“. Вероватно је да је у том погледу био од утицаја на њега назив „Илирија“, који су Наполеон и француски администратори били дали
Врло је вероватно да су задруге биле главни центри у којима су створене народне песме и фолклор уопште. У турско доба је задруга поред
Истакли смо утицај рељефа на ову друштвену организацију у селима ибарског типа. Вероватно је да је задруга врло стара. Она би била карактеристичан друштвени облик Јужних Словена у доба када су се они
Није била распрострањена у средњовековној српској држави вероватно због тога што се распала због фискалних мера, као ни у вардарским областима због продирања византијске цивилизације.
братства Дрекаловића и од „осталијех Куча“ сасвим другога порекла, који су у већини, најзад од групе католичких Куча, вероватно арбанашког порекла. Најмногобројније племе, Васојевићи је врло сложеног порекла.
Из тога произилазе многе последице. Босански су муслимани најревноснији привржници новој вери. Вероватно је, да се у почетку нису сасвим угодно осећали што су напустили хришћанску веру и у исто време народност, два
Вредно је истаћи да се је део старог становништва Боке Которске иселио у предео северно од Трогира, нпр. у село Убли. Вероватно је да су се у току ових сеоба турскога времена и Власи динарских планина населили по планинском делу Истре, северно од
Први дубровачки становници су били становници старог Епидаура, који је био у близини, вероватно у Цавтату (Цітта Веццкіа), и они који су избегли из Салоне.
— често се помињу почетком средњега века. Ова је организација ишчезла вероватно под утицајем византијске управе, јер су ови крајеви и слив Марице били под византијском управом дуже но остале
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени. Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Док је била сама, мучила се па хтела жена да збрине себе. И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства.
Уосталом, нама и не треба капитал, јер ми ћемо концесију, кад је добијемо, вероватно и продати, али оно што нам треба то су претходни трошкови и кауција.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
„Једина моја...” — замишљала је Татјана да јој Оњегин пише. Тако, вероватно, замишљају све жене. Сада сам знао почетак. Једина моја... - написах - „дуго сам мислио како да почнем.
Погледах Неду са стране, али њено лице било је мирно. Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши. Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво.
Рашиду више нисам видео, али сам по плачу детета који се нагло прекинуо знао да га је подигла, обрисала му нос и вероватно га угурала у кухињу да му одсече комад хлеба.
- рекао сам. - Бароница ми је обећала да ће ме увести у кућу. - Боже свети! - звизнуо је на прсте тргавши вероватно пола Каранова, а онда додао да ја знам чија је идеја то што се Баронице тиче и да пазим: све што се нађе дели се
- рекла је одједном, а онда подигавши руку окренула је моје лице к себи. Вероватно сам је гледао као неко ко је пао с Марса или неког сличног места. Схватио сам то по изразу Атамановог лица.
Да није било спуштања и дизања рампе, он би је вероватно стражарно доводио у школу. Овако ју је после часова сачекивао млађи брат.
да се са овим разредом завршава један значајан период нашег живота и школовања и да ћемо за две године бити матуранти. Вероватно су и Рашиди и Весни говорили нешто слично. То је уобичајена песма.
- рекао је седајући на столицу, а Станика је, као Архангел Михаило с мачем правде, стала иза њега. Весна је, вероватно, била негде код зечева. Иза зидова просто се осећало како расту суседске уши и њихов уздржан дах. - И све остало?
Гледао сам је и у том тренутку изгледала ми је лепа, онако како вам понекад известан пањ у шуми изгледа леп. Вероватно сам, ипак, луд. Станика читаво јутро тврди да сам луд, мада ни то није важно.
Багрицког је опет заменио директор, али је сада одушевљење оних који су пљескали било мање. Вероватно је у говор убацивао изреке Сенеке или Цицерона, јер је он пре него што се испилио у директора предавао латински и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— пунолетство у 30-ој години макао — врста хазардне карташке игре манданелу-мантинели — израз без смисла; овде вероватно значи: гурање и клаћење тамо-амо манипулисати (лат.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). Провлачење се користи и за осигурање зачећа. Оно симболизује улазак у ново стање, а у случају неплодности, вероватно, и сам чин порођаја. (Овде треба имати на уму да израз протну се /провуче се/ значи и „избавих се, спасох се“.
⁴⁴ Вероватно су се некада свадбе обављале у пролеће када се буди вегетација, а знамо да су се обреди за плодност обављали најчешће
на крштење, обује наопако чарапе и изврне рукав од кошуље, верујући да ће жена која има кћери убудуће рађати синове. Вероватно најпознатија басма за рађање синова јесте она која се изговара кад сватови уводе невесту у нови дом, и која гласи:
⁸⁶ Вероватно је и зато трудници забрањено да иде на погреб и да се препусти тузи. Она, кажу у Хомољу, не треба да жали за покојником
По веровању Врањанаца, суботњака не могу угрозити „неваљалштине“, јер га штити његов дан рођења. То вероватно долази отуд што је дете рођено у суботу у дослуху са нечистим силама, на га оне као „свог“ не нападају.
Магична, заштитна моћ кошуљици вероватно се приписује стога што је она обавијала и штитила дете док је било у утроби, па се верује да ову способност она
²⁶ Овако драстичне, сурове методе одбијања од сисе вероватно су повезане с веровањем да ће дете, које се после одбијања од дојке поново врати на њу, бити урокљивих очију, односно
³³ Ако дете не спава добро, ако се често буди, плаче и немирно је, то је онда знак да му није добро и да је вероватно уречено.
³⁷ Извесне успаванке које мајке певају деци пре спавања веома подсећају на басме, и вероватно су се развиле из њих, задржавајући своју основну функцију: да се детету поврати изгубљени сан.
О томе у етнографској литератури готово да уопште нема података. Ова шкртост у похвалама и награђивању уопште вероватно је у вези са основном филозофијом васпитања, владајућом у нашој традицијској култури, по којој болест у васпитању и
“³ Ова подељена, унутар себе расцепљена свест савременог члана сеоске заједнице вероватно се још понајбоље испољила у овом сажетом и типичном исказу: „Што бих се бојао вештице кад не постоје, а и носим бели
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Подморницу је, вероватно, оставио испред врата: само му је она недостајала па да буде комплетан. Заборавио сам да вам кажем — једна стара
Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене.
Изазива несносан свраб, а појављује се Обично у сиромаштву и у доба ратова… Питаћете се, вероватно, како је могуће играти се заразне болести? (На вашем језику та безазлена игра зове се исто тако безазлено: то плау таг!
носио неки важан историјски датум за његову земљу, а Американац име и презиме, да се случајно не изгуби у Европи. Вероватно је био гост неког конгреса или симпозијума. Били су то врло фини, учтиви људи.
Били су то врло фини, учтиви људи. Рус је стојећки пијуцкао вотку, Американац — томато-ђус. Вероватно су први пут у животу видели изблиза просечног Југословена, па су чекали да сазнају шта ћу ја поручити за пиће.
Када би јој поглед додирнуо било које од тих лоше обријаних лица, сва би се истог часа искесила удворички — вероватно, нико није смео да некажњено поквари ову уобичајену представу.
То је био страх од понижења; нека врста паралисаности дубином понора који се, вероватно, пред њима откривао када би сасвим изблиза угледали ове исте очи какве је имао и њен мучитељ, с одсутно свирепом
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Али, да је и нису прихватила, она би, као висина израза, сигурно постојала, вероватно у оквиру хумористичког корпуса. Са јачањем критичког и самокритичког односа према поезији било је потребно сачувати
Свет је оно што знамо и што видимо; он, вероватно, и нема никаквог циља. Све је у игри: ни осећања, ни речи, ни предмети, ни бића немају тежину која убија, ни значење
(Ово дође као опомена силницима, али је мало вероватно да ће је потомци доктора- Геусс-а разумети). Душко Дугоушко је понашени Биг Вунну; тако га зову и у другим
Ако се стално борави у том простору, медијум постаје обичан као и онај из којег смо дезертирали. Тиме се, вероватно, може објаснити чињеница да у повећој хрпи Лукићевих стихова нема ни пламена ни свежине.
Оца Вилијама; цела Воок оф Нонсенсе Едварда Лира јесте пародија; за Чуковског Шкловски каже да је „дечје стихове, вероватно, почео да пише као пародију и саградио је нови дечји стих”.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Та збирка, у којој има и песама из Караџићеве и Милутиновићеве збирке, и у којој има врло вероватно и Његошевих песама испеваних у народном духу, али тако да је тешко распознати их, има знатан фолклоран и
Религиозно осећање је врло оригинално и дубоко и ми ни до данас немамо ниједног тако високог религиозног спева. Вероватно под утицајем Пушкинова Бориса Годунова Његош је узео да драматизује српског самозванца Шћепана Малог.
Те приповетке су у своје доба доста читане, и да су се раније јавиле вероватно да би се и задржале у књижевности. Оне су биле сасвим у правцу и тону »Вукове школе« и њених фолклорно-филолошких
југозападних крајева, почињу писати источним наречјем, које је на путу да постане општа и владајуће наречје српске, а вероватно и хрватске књижевности.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Михаилове (не замерите, то говори злоба из мене), загрљени су, наравно, али он ме и поред тога гледа са благом мржњом. Вероватно, чак и на сунчаној страни улице некако осећа да сам помало заљубљен у његову Анчи, и сасвим сам сигуран да ме после
ја исправљам ту грешку, испуњавам болну празнину и, да онај тип на портирници Академије наука није непрекидно будан, вероватно бих већ одавно успела да утурам унутра за члана који се дописује дописницама.
пепељара које испадају са оног трицикла (одувек смо у фамилији обожавали да мажњавамо којекуда пепељаре, па данас вероватно имамо најбогатију збирку ових предмета у североисточном делу земље), поред зимских капута који извирују на све стране,
Зар не умеш чак ни да трчиш? — Пре свега, то није због трчања, већ због мириса! — покушах да се оправдам. — Ти вероватно знаш да не подносим мирис зноја (алергична сам на њега), а ту су онда и оне прашњаве патике, смрад паркета у сали коју
Мислим, ствар је управо у томе! Да им је оно ишло у животу од самог почетка, вероватно не би осећали потребу да то чине пред целим светом.
Веверица тада одговори: — Као што ти је вероватно познато, ми веверице обожавамо лешнике, а ти баш имаш очи боје лешника... Морам да те пратим — то је јаче од мене!
(Два нервозна трзаја главом улево.) И данас сматрам да су екстремитети код животиња ствар несавршености природе. Вероватно сте приметили, драги докторе, ако ме већ питате за моје мишљење, мислим, ви сте први потегли ту тему, вероватно сте
Вероватно сте приметили, драги докторе, ако ме већ питате за моје мишљење, мислим, ви сте први потегли ту тему, вероватно сте приметили да је живот сам по себи кориговао скулптуре старих Грка.
Остатак овог животног поглавља провела сам вежбајући ходање! Шта је било? Једна манекенка из моје улице, која вероватно има глисте јер делује сасвим лешко, то јест као леш, казала ми је да ходам погрбљено и бацам ноге према унутра.
Зашто се њихове плоче продају тако добро? Вероватно зато што то свет воли да слуша. А зашто воли? Зато што је највећи део човечанства састављен управо од сличних дама с
То сам укапирала након једно осам хиљада „дајмивасу.“ И ви вероватно знате за АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ, који је с великим пословним успехом продро на преко пет континената са својим
Сваких десет минута, каже, долази овамо у купатило и записује оно што чује. Замислите, то ће вероватно бити прва докторска теза написана на клозетској шољи! Историјски раритет!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Да, опет, — понови човек иронично. — Опет! — То може бити такође и девојче! — Апсолутно, и девојче. То је чак вероватно. — Кад би требало да се понова родим... Мислим на све то...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Иста је истина са собом. Истина овога света је да је истина могућа, и да вероватно постоји нешто различито од истине. Истинита је и различитост од истине.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Изгледа да су сви блиски род покојнику? АДВОКАТ: Да, вероватно, али ће после отварања тестамента бити то у сразмери према своти коју им је покојник оставио. (Чује се галама.) Ево их!
Ви ми их, вероватно, неби могли дати, али госпођа тетка... Молим вас, дакле, да пређемо на тај разговор. АГАТОН: Најбоље је да пређемо на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ала смо се згуснули — добаци неко. — Нема ту „али“ — говорио је један од оних који су сада ушли, настављајући, вероватно, започети разговор. — Спартанци су све оне са физичким недостацима убијали, да би сачували расу.
— А-ха!... Наравно, сасвим други човек. Развукао сам усне у смех, вероватно исто онако као онај средњи возар из прве батерије.
Не можда, већ сигурно... Сутра, можда баш у ово доба, лежаће исколачених очију и крвавих уста. А он сада мисли вероватно на своју жену и дете. Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири.
Батерија застаде. Зачу се оштра команда: — Батерија... спремна за паљбу! Низ кичму проструја хладан жмарац. Вероватно под мучним утисцима, људи се колебали неколико тренутака, а када се прибраше, журно приђоше оруђима и почеше скидати
У другога једна рука подавијена испод груди, а друга обухватила, вероватно у самртним мукама, струк траве, где је и беличаста главица детелине, коју ветар њише.
Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше. Вероватно осматрају. Центар замаче иза онога шљивара... — Овде нема непријатеља? — запитах командира.
— исто као на броду који тоне: појаси за спасавање. Људи су свесни да смо напуштени. Пешадија је вероватно заобишла село да би избегла убиствену ватру непријатељске артиљерије, и ми смо сада препуштени сами себи.
Поздравих и пођох, а у ушима ми непрестано бруји: „Да га пронађеш и да га уништиш.“ А то исто вели и мој командант а вероватно и сви они виши. Већ сам почео да се плашим величине и важности задатка.
— То лево је трпезарија, која води све до Митровице, а десно салон, дугачак до Шапца. Изгледао сам вероватно забезекнут, те ми наново објасни: — Ово је стрељачки строј... — Како... ништа више напред нема!?
А нас двојица гурали смо се главама, као овнови, око једног прореза. Вероватно смо шушкали те Александар крвнички погледа у правцу врата, мичући уснама као да нам нешто псује.
— Диши јаче... накашљи се — зановетао је Александар, док су дојке подрхтавале. Али зна он, вероватно са комисијских прегледа, и за другу оскултацију, па јој стави главу на десно плеће, и руком је обухвати, држећи је за
У току целога дана било је неко напрегнуто стање, изазвано вероватно оном непрекидном паљбом негде лево и позади нас. Пред вече командант батаљона одазва командире чета.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Можда је у Глостеровом замку! СИМКА: Где? ВАСИЛИЈЕ: Није време за шалу! Ту је, крај реке, вероватно увежбана улогу! СИМКА: Зашто га не зовнете? ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други!
” СОФИЈА: Је ли то све? ВАСИЛИЈЕ: Све. ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећни Филип! СОФИЈА: Зна ли се где је сахрањен? СИМКА: Вероватно негде у Крчагову. Данас све бацају у масовне гробнице, полију кречом и утабају!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Нисам јој, наравно, рекао да сам је управо опевао. Данас је превалила четрдесету, и вероватно не зна да је песма о њеном закашњењу ушла у више антологија новије дечје поезије.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Тај роман, са својим за обичног посматрача несхватљивим фазама, сценама и мистеријама које се вероватно још за дуги низ деценија неће моћи у свима својим појединостима схватити и потпуно расветлити, од вајкада је привлачио
Зна се само то да се мрестење врши на дубини која износи најмање 1000 метара, а вероватно и знатно више. Температура воде на тим местима је 20˚ С.
Ако она после мрестења угине, вероватно је да бива прогутана од прождрљивих морских створова, каквих има у изобиљу у морским дубинама; она тада не оставља
XВИИ. Нерасветљене мистерије јегуљиног романа Роман јегуље пун је мистерија, од којих ће неке вероватно кроз неко време бити расветљене а неке ће можда још за дуги низ деценија остати неразјашњене и људским схватањима
материјалне препреке, и које се распростиру брзином од три стотине хиљада километара на секунду, зашто да јегуља, вероватно врло осетљива за једну врсту таквих радијација, не би могла бити њима оријентисана ка циљу према коме је при океанском
Било је очевидно да је мрежа запела за неки јак, а непокретљив предмет вероватно какав стари потопљен једрењак зароњен у муљ) и да је то нагло зауставило брод.
Ма да је и данас потпуно неразјашњен узрок стремлења јегуља ка заједничком плодишту у Атлантском Океану, ипак је вероватно да у томе морају играти улоге хидролошки услови за мрестење и расплођавање.
без икаквих напора и напрезања, као да удобно седите у својој наслоњачи мирно посматрати оно што поред вас пролази. Вероватно је да је изнад тога дна, на које ћете ви сад сићи, прелазио пре нека четири века и Колумбо тражећи нове путеве«.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
цремонисање — снебивање чадо — чедо, дете чадољубив — који воли децу чајаније — чекање, очекивање чајателно — вероватно часловац — црквена књига с молитвама по часовима часнејши — најчаснији част — део части слова — врсте говора
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури.
Поглед на њу засмеја Ђаволка до суза. Била је хрома и грбава. »Вероватно је пошла по храну?« помисли Ђаволак и загледа се у њу.
— Краба заћута, али и дечак није могао да изусти ма и једну једину реч. »Вероватно сањам!« — помисли и уштину се за мишицу, али огромна Златна краба и даље је стајала пред њим, смејући се: — Зар си
»Вероватно се поруб опарао?« —помисли и, вративши се кући, замоли мајку да га ушије. — Замало данас нисам пао због њега!
Када је отворио очи, око њега је све блештало. Чинило се да у сваком комадићу леда гори по једна мала свећа. »Вероватно сањам?« — помисли принц угледавши у коцки леда црвену жабу, и због нечег се сети црвене звезде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вило је то у мају 1839, када је Тома Вучић Перишић изводио своју прву буну против кнеза Милоша. Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост и уживање у злу, имао и много глумачког дара.
Као и увек, Пашић се и сада прво заклања ћутањем, затим се, вероватно, опомене свог искуства са другим једним Обреновићем, унуком овога Господара, одмахне руком, можда каже а можда и не
О Господар-Јевремовом необичном понашању Јован је вероватно био обавештен и пре Милоша, али није предузимао ништа и није питао ништа, ки једног ки другог.
Одговор, вероватно, не би добио. Ћутљив и ћудљив, бронзани кнез остао би загледан у сметове измешаних прошлости а Васа би, улицом која
новембра. Историчари би, вероватно, могли да кажу како је наука којом се баве утврдила да се неки датуми понављају, истина без нарочитог реда.
Онда му кажу да ће пензију, вероватно, добити. Узун Мирко се опет спушта у гунгулу Велике пијаце коју сад и не примећује, па пође Цариградским путем, према
У други мах, подсмехнуо се себи: све је то била бесмислица. Тај човек пред њим није видео ништа и, вероватно, ни знао ништа. Био је, напросто, онај библијски пламтећи грм, несвестан свога плама.
Често се пита да ли Кнегиња, која у свакодневну шетњу вероватно полази из свог Конака на падини према Сави па се, са почетка своје некадашње улице, упућује Кнез-Михаиловој и Васиној,
Милош мора да схвати да ће га уставност која се сад захтева вероватно ограничити у власти али да ће му, баш зато, помоћи и да је сачува.
предео који му је био преостао: у запуштено турско гробље, све у блату, под облацима кабастим од пролећних расветљења. Вероватно да би се и из тог призора могао искамчити смисао неког склада, али је Доситеј већ био одвише уморан.
У том се одсеву, као машкара којој је отпала глава, труп, већ мртав, још жив батргао пред непостојањем. Вероватно да је баш ово очигледно претварање живог у неживо, то исцртавање непојамне међе ишчезавања, било оно што је гледаоце
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево што он о томе каже. „Разговори тих двају природњака били су, вероватно, доста занимљиви да би заслужили саопштење. Али би нас они сувише удаљили од самих абдерићана који су главни предмет
Номофилакс ћуташе, размишљајући, вероватно, о процедури своје нове мисије, али кад стигоше на пијацу зеља, он се обрати Хипократу овим речима: „Пошто си ми,
Два атенска грађанина прођоше поред њега и упутише се косом рампом Пропилеја горе у град. То беху, вероватно, неки трговци, јер разговараху о пазару и ценама, потпомажући свој говор цифара раскреченим прстима својих руку.
Они не удостојише велелепно зданије ниједним догледом - нису га, у живом разговору, вероватно, ни приметили. Наш младић пође, устручавајући се још увек, полагано за њима.
помрачење Сунца траје, по причању очевидаца, само минут два; није се, дакле дуже задржао на овој чињеници, која му је вероватно изгледала безначајна.
александријског Музеја у којој би Аристарх одржао предавање о свом премеравању отстојања Сунца и Месеца, како је то вероватно некад и учинио. Тој седници требало је да присуствује и сам краљ, велики покровитељ александријског Музеја.
који је као Птолемајос ИИИ Евергетес био достојан наследник свог оца, имао је Филаделфос две ћерке; старија од њих, вероватно из првог брака очевог, звала се Береника. Потражих и њену слику и нађох је после дугог тражења.
Коперник трагаше даље и нађе код Плутарха његов извештај о Аристарховом хелиоцентричном систему. Врло је вероватно да је Коперник наишао и на сличан извештај Архимедов, јер дела великог Сиракужанина налазила су се у оно доба у
о кружним кретањима. Тај наслов преузет је вероватно из Проклусових астрономских хипотеза. Коперников систем света сваком је добро познат, па зато није потребно да га овде
да се кретање Сунца и Месеца може растумачити ако замишљамо земљу непомичном, то није случај са осталим планетама. Вероватно да је због тога Филолаос претпоставио да се Земља креће, какву је претпоставку учинио и Аристархос са Самоса, како нас
Они би ме, вероватно, омели да на друга једна врата но Торичели уђем у област својих испитивања. То ћете, у осталом, моћи и сами најбоље да
Она се угасила још пре но што је цео ваздух био потрошен, вероватно због тога што су продукти сагоревања загадили тај ваздух“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и њихове беле, велике као јаје, беоњаче скакале су по црном лицу, час по бради, час по образима, час по челу. Вероватно, опомињали су ме да их не заборавим. Чудим се, части ми, како сам могао бити тако непажљив.
„Непријатељ у земљи, бога му, шири се као у својој рођеној кући: понижава, пљачка, господари, бешчасти Башкари се, вероватно, у нашим сопственим креветима и... и наше га жене служе.
Са овим изразом он је погледао, и збунио се. Онда је хтео сакрити ту непријатну забуну, и то вероватно покретом који му се чинио нарочито смео и мушки.
И руке су им нешто живо махале. Вероватно да је то била истражна комисија, која је тражила да испита тачан узрок паду, као и постоји ли каква кривица до
ЈАГЊЕ Вероватно је да се већ слегла твоја хумка. Не распознаје се, можда, ни твоје име на малом дрвеном крстићу којим су твоји другови
А кад он питање понови, она одговори место мене, па ми се, после тога, зачуђена вероватно наглом променом мога расположења, обрати: — Је л’ те, је л’ Вама опет зима?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Али, уколико се рад схвата као одређено деловање у одређено време према строгим правилима, онда сам ја вероватно један од највећих доколичара. Сваки напор под принудом захтева жртвовање енергије. Никада нисам платио ту цену.
Изгледа да су они били јединствени у свом ставу, мада сам ја вероватно био предодређен за то, пошто сам знао да је и мој брат имао слична искуства.
Они су вероватно моје најчудније и необјашњиво искуство. Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када
Слична запажања вероватно могу постојати и у градовима у којима се прекомерно пије чај. Тај укусни напитак веома узбуђује и постепено исцрпљује
Била су то прва дела Марка Твена (Марк Тwаин) којима вероватно дугујем чудесно опорављање које је уследило. Двадесет пет година доцније, када сам упознао господина Клеменса
краће од два месеца разрадио сам готово све типове мотора и модификације система који се данас везују за моје име. Вероватно је то провиђење било, што су потребе егзистенције командовале да се привремено заустави ова исцрпљујућа активност ума.
Несумњиво бих платио већу цену касније и врло вероватно да би моја каријера била пре времена окончана, да ме провиђење није снабдело одбрамбеним механизмом који је постајао
Усуђујем се да ову теорију објасним са свога становишта - у телу се вероватно, мало-помало нагомилава одређена количина неког отрова и ја тонем у готово летаргично стање, које траје тачно пола
Он је усавршен, он постоји и једино је потребно да се пусти у рад. Још увек страшан сукоб обузима духове и вероватно ће највећу важност имати високонапонски предајник као уређај за напад и одбрану, посебно у вези са телеаутоматиком.
Један од његових најспособнијих и најречитијих експонената је вероватно Феликс Леданте (Фелиx Ле Дантец), који је претходно био асистент Пастеру (Лоуис Пастеур).
без великих и малих крила, без пропелера и осталих спољњих додатака, које ће развијати страховито велике брзине и вероватно у блиској будућности пружити убедљив аргумент у корист мира.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А да сам донео и пет стотина долара, требало би ми само мало више времена да их утрошим, вероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста.
Очигледно ништа. А да су пре четрдесет осам година постојали ови садашњи прописи о усељавању, ја бих вероватно био враћен натраг.
Била је то врло пријатна сељанка која је вероватно посматрала мој дирљиви растанак са оцем и мајком на пристаништу. Послушао сам њен савет и остатак пута сам увек пазио
Сава вероватно посетио места слична Прагу, када је напустио своје краљевске родитеље и отишао на крај света у потрагу за новим сазнањи
Није ме понудио ни кафом ни колачима, вероватно зато што му слабо здравље није дозвољавало да једе између оброка, али ми је обећао да ће ми помоћи кад год ми то буде
Да није било топлог бродског димњака, вероватно бих умро од хладноће. У почетку сам се морао борити да бих обезбедио себи место поред димњака, али када су исељеници
Четрнаестог дана, рано изјутра, указала се ниска обала Лонг Ајленда. У шареној гомили узбуђених исељеника вероватно није било срећнијег човека од мене када сам угледао обећану земљу.
“Истина је,” - говорио сам у себи, ”да они имају неке занате, да имају вероватно нешто новаца и да, судећи по одећи, изгледају боље од мене.
Мора да нешто грешим у свом суду” - размишљао сам и приписао сам то чињеници да сам још ”жутокљунац” и да вероватно због тога још нисам схватио америчког фармера.
Онда су дошле две жене и распремиле сто за ручавање. Говориле су енглески и нису обраћале пажњу на мене. Вероватно су мислиле да патим због одласка од куће и нису хтеле да ми сметају.
сам добио на исељеничком броду, свако у Америци мора служити свој шегртски рок као ”жутокљунац”, казао ми је да је то вероватно рекао неки европски ”жутокљунац”. додао је немарно да ћу бити ”жутокљунац” дотле док мислим на то.
Он је тада вероватно много личио на оног симпатичног младића који ми је показао пут до станице. У јесен, исте те године, на овај Универзитет
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кад се ови дубљи интереси изнесу на видело, разумевање се само по себи појављује. И још једну би појединост овде, вероватно, требало поменути.
У српској култури вероватно нема другог мита који би је колико косовски могао да затвори у себе саму, а Васко Попа је управо са њим желео песнички
Слично би вероватно било и кад би се разговор повео о такозваноме динарском културном комплексу. Из језичкога и књижевног угла писало се
Оно што је вероватно најтеже за разумевање Настасијевићеве песме – спајање Мајке Земље и Богородице – мислим да неће бити тешко за књижевне
године објављена под бројем 254. За разлику од претходне, Вук је ову песму сврстао међу митолошке, вероватно зато што је народни песник опис пастирке проширио небеским телима из репертоара митолошких песама: Расла трава
Али се у црквеној традицији, међутим, све до данас, као основно узима једно од најстаријих, које вероватно потиче из 5. века, а сачинио га је Андреј Кесаријски.
Милош Црњански је, вероватно, „Преиначења“ сматрао најтежом песмом зато што се управо за ову врсту слика није налазило објашњење.
ћемо од онога што је у четири наведена примера из збирке Муњевити мир већ на први поглед уочљиво и заједничко, али се вероватно баш зато што је очигледно обично не примећује: у обе варијанте примера (1) први стих на почетку и на крају има исту
Стога, вероватно, не греше критичари који истичу фрагментарност његове поезије у целини узете, чак и ако се не узму у обзир знатни
великој поезији, долази се до самих граница природнојезичкога система, ствара се на самим његовим рубовима; песници вероватно више но било ко други имају право да кажу како сам природни језик уме да лаже.
најдубља преокупација Зорана Мишића, коме је овај текст и посвећен; није ли ту било садржано оно питање на које је он вероватно највећим и сигурно најбољим делом својих текстова покушавао да одговори?
Мишић је, међутим, негирао посебно издвајање звучнога ефекта речи бојећи се, вероватно, онога темељног раскола људскога говора (који он, додуше, нигде изричито не спомиње, али га готово свуда подразумева)
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” ЖИВКА: Па јес', тако ће да се шапуће. НИНКОВИЋ: Али, врло је вероватно, госпођо, да ће бити и таквих који ће вас бранити.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Није речено како је и зашто изгубио памет, и вероватно није зато што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је значајна само по
да почини крупну погрешку, толику да је, мислимо, имала удела у његовоме наглом одустајању да продужи објављивање, а вероватно и писање прве верзије.
45 Да су сви они грешили у просуђивању, а наведени су само неки критичари, мало је вероватно. И заиста, ако Станковић нешто није био, онда није био писац од дисциплине; писац који би неговао језик не жалећи
48 Вероватно није случајно што се у српској књижевности управо у то време, на прелазу векова, формирао колико значајан толико и тешк
инверзије као разнолика одступања од уобичајеног реда речи, и уопште инвертовани синтаксички пореци; на крају - а вероватно је она и најчешћа - метабола схваћена као општи назив за разноврсна понављања у виду сувишних (на изглед
Тај је страх вероватно повезан са већ доживљеним губитком оца, ефенди-Митиним бекством у Турску; додуше, не потпуним, него привременим.
У целини узев, премда је опис пчињског одевања мање-више веродостојан, па вероватно и понашања, у роману је он стилизован тако, и тако употребљен, да га јунакиња доживљава пре као преокренуту слику коју
тело прожевши га моралним нормама; она је пак, кад дадне маха своме телу, стално на ивици да те норме погази. Вероватно је и због тога Јован Дучић лоше мислио о Софкином лику, приметивши узгред да она не може представљати расни тип наше
Аници се у Покојниковој жени приповеда као о удовици, а то је значајно зато што се у ограничењима удовичиног понашања вероватно најјасније испољавају латентно присутне забране.
При томе су свакако имали на уму - вероватно више него ми данас - да је ове романе написао у то време најизразитији српски лиричар.
Прво, у Дневнику је Црњански сну доделио кључно композиционо место. Мало је вероватно да му и у следећем свом роману, кад га је већ увео, није дао неку важнију улогу.
Мало је, међутим, вероватно да је та лакоћа случајна. Заснива се она, по свему судећи, на некој заједничкој подлози коју је Црњански израдио за
Петровић, Растко - АФРИКА
чакшира; његова ланена кошуља раздрљена је на грудима; на босим ногама су урођеничке сандале, а каск на глави вероватно да је још пре осамнаест година, када је полазио за Африку, био бео.
Идући за неком заблудом, због које се сад вероватно кају, Французи су оваквим становницима Дакара и Св. Луја дали право францускога грађанства.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место. „Чегањ“ — рече ми он. — А, дабоме — упаде капетан Радојчић.
„Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“... Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом. Из наших ровова разлеже се такође жива паљба.
— Могуће. Али топови су били демонтирани, а послуга побијена. Вероватно су се спремили да беже, а уто су налетели Бугари. Ниједан војник није убијен куршумом, већ су били избодени бајонетима.
Други батаљон је одређен као резерва. Пред нашим рововима налазиле су се неке испреплетане жице, заостале вероватно још од борби из прошлих дана. Командант ме позва и нареди... — Откуда тебе да зове командант?...
Али када паде мрак отпоче паљба, те не могах да се извучем. Један од мојих јекну, и сломата се низ камење. Скочио је вероватно у бесвесном стању.
Куршум га стиже и он паде. Ниједан покрет више не учини. Однекуда појави се један бугарски војник и притрча ономе, вероватно официру. Али онај мој исти редов опали и на њега, те и овај паде.
— Ми чусмо кад припуцаше пушке, и угледасмо двојицу горе код камена. Али наиђе магла. Онај је вероватно настрадао. Бугари имају нарочите стрелце, који вребају. Ја се дигох да тражим Грују. — Наћи ће га она двојица.
На извесним одстојањима налазиле су се у бочним зидовима дубоке јаме, као јазбине. Ту су се вероватно скривали пролазници, у случају изненадног бомбардовања.
Телефонирали су ми сада из пука да се ноћашњи јуриш одложи. Они ће наредити кад треба да буде. Вероватно сутра на ноћ. Све припреме које смо досад извршили остају.
Уморни војници седе поред топова и дремају. Командир је у земуници поред телефона и пије каву. Љут је, вероватно, што су га узнемиравали и замишља како он ноћас обавља неко херојско дело.
У његовом тону било је помало и злурадости, вероватно што и он није могао да добије дозволу за Француску. Море ми је изгледало подмукло, па чак и мрско.
— Зашто ме мучите? Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу! — гледао сам је вероватно узбуђено. Она ми такође стеже руку. Питао сам је полако: Је ли то истина? — Истина је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Из свих тих разлога ће вероватно будућа размишљања у вези са Бранком Радичевићем морати много подробније и продубљеније, са много више присне
састављена са нарочитим обзиром на Бранка не би могла не донети у целини ону папрену песмицу забележену, а вероватно и насталу, у Карловцима, баш у Бранковим Карловцима, тачно у годинама Бранкова ђаковања у њима, а од које овде бележим
И њима се вероватно без нарочитих тешкоћа, можда и врло прецизно, могу редиговати разна стручна — рецимо математика, хемијска, астрономска
певале разне соблазнителне песне, и како су их ипак, ауторитетом школе и цркве, с успехом истиснуле песне церковне. Вероватно само привремено, или само у атару Руњанинова Кузмина: биће да је од свега тога Вук још стигао да забележи што-шта, или
дакле захтевали да у Антологију уђу само текстови потпуно исправни по данашњим нашим схватањима о језику, најпре је вероватно да овакве Антологије не би уопште било. Да ли би се смела саставити антологија старије српске поезије без Пачића?
Најранији превод ове Хорацијеве оде вероватно је онај који је, као додатак к ч. 15. Новина серпских за 1821, штампао неки А. О. М.
Како се вероватно певала Орфелинова песма може читалац видети из следећих нота: ГОРЕСТНИ ПЛАЧ — Захарија Орфелина — Ф. Ф.
октобра 1881. год. (стр. 233б) заједљиво спомињао ону Новаковићеву омашку из год. 1867, обавештен о њој вероватно од Рајковића. Сасвим слично је поступно и Л.
и у Србији средином XИX века: њу пева једна личност у непотписаном кратком драмском тексту Домаћи театр (који је вероватно писао сам Љуб. П. Ненадовић) у Шумадинци ИВ, 25. фебруара 1855, бр. 17, стр. 66а. Стога не зачуђује нимало што Ј.
због његовог наизменичног служења језиком час српским час руским, па и правописом час традиционалним час фонетским. Вероватно је баш у барокно и разметљиво несрпском језику Трлајићева писма, којим пропраћа своју песму, најбољи доказ да је њу,
њеној транскрипцији, није међутим повео за додуше привлачним али ипак насилним усклађивањем оних онако изразитих али вероватно и сасвим механички прихватаних савремених писарских и књишких традиција са језиком упадљиво и дражесно народним.
са неколико очевидних штампарских погрешака, које су у овоме препису исправљене; један непотпун стих је овде попуњен, вероватно сасвим добро, али је исправка стављена у угласте заграде.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” КАПЕТАН: Ех, на здравље! ЖИКА (наставља читање): Лице које сте ви ухватили, вероватно је једно од таквих, стога га спроведите у Београд под строгом стражом, заједно са свима списима при њему нађеним”.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У раном средњем веку разлике међу словенским језицима биле су релативно незнатне, вероватно мање од оних између данашњих немачких дијалеката у Швајцарској. У седмој деценији 9.
Основ Доментијановог виђења светог Саве јесте однос човека и његове отаџбине, вероватно јединствен у европској књижевности средином 13. века.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тројановић, Ватра, 165). Дрветом од д. шара се чесница (ЖСС, 173, Поцерина). У једној песми, која је вероватно обредна (јер је певају »краљице«, и јер се у њој јавља рефрен Љељо), куне се девојка »дрену на корену« (ЖСС, 126, Црна
О ј. која се носи као дар приликом просидбе в. мало доцније. У неким случајевима ј. се вероватно има схватити као жртва, на пример: ј. која се меће у уста божићној печеници (свуда! упор. нпр.
нар. пріп., Загреб, 1923› ј, 46; в. Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169). У вези са магичном снагом ј. постао је вероватно и пропис да, кад се детету први пут облачи кошуљица, треба кроз њу пропустити ј.
Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор. Фелдахорн или Маѕѕхолдер (ацер цампеѕтре). Клен. Обе речи су заједничке словенске, вероватно и индогерманске (упор. Хехн, Културпфл7.
(ТРЂ, Остаци обожавања дрвета у нас, Караџић, 3, 1901, 146): вероватно је то жртва извору а не јавору. Један свети јавор налази се у рушевинама напуштеног рударског насеља код Новог Брда у
Аен. 2, 16). Ј. има извесне везе и са мртвачким култом и култом предака. Мртвачки сандук често се прави од ј., вероватно због његове апотропајске моћи, и то се осећа као отмено (Вук, Пјесме, 1, 368; БВ, 9, 170; 10, 316; 11, 293).
је стан, и елеменат, горске виле; са своје јеле вила дозива другу вилу (у народној песми, Софрић, 131). Софрић мисли, вероватно и с правом, да слика из народних песама, где се хајдук моли Богу под ј.
Овакав циљ изгледа мало вероватан, јер је мало вероватно да ће неко појести опогањену к. нађену на улици. Вероватно је овде к.
Овакав циљ изгледа мало вероватан, јер је мало вероватно да ће неко појести опогањену к. нађену на улици. Вероватно је овде к. жртва демону болести (уз жртву враћа се демону болести болест): ми знамо да се к.
РЈА›). Многа су постала, очевидно, по једној извесној крушки; вероватно је да су у извесном броју од тих случајева у питању демонске, »сеновите« крушке.
И овај начин лечења био је познат још Римљанима (‹Верг. Георг. З, 451 идд›), и од њих је вероватно, индиректно и кроз литературу, дошао и нама. КУКУРУЗ Маіѕ (зеа мауѕ). Кукуруз, урметин (тал.
XИ с. к.›) приноси се к. на жртву »мечки« (атрибут Светога Андрије — животиња на којој он јаше, и, вероватно, његов териоморфни претходник), и то на крову или на дрвљанику (СЕЗ, 14, 1909, 75; 16, 143; 19, 1913, 67): ми,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
није могао сачувати, јер је тај окачењак, тај успаљени клипан нашао пута и начина да допре до ње и да је заскочи. Вероватно је народ, на основу оног ршума који је Дадара касније по Вратимљу чинио, у причу о њему закачио и ову ситну али
У тренутку кад су га ухватили, он је вероватно брао цветове камилице, ослушкивао зујање пчела или је просто лежао потрбушке и посматрао мраве у трави.
Да сам и сам био снажан или макар обичан човек, да ме Свевишњи није овако унаказио још у мајчиној утроби, вероватно би моје занимање за војску и моје дивљење према војницима и њиховим ратним пустоловинама било мање.
Не занимају је битке и ови људи који падају као снопље, штитећи њу и њен посед. Вероватно лежи на својој меканој постељи од перја, у финим чаршавима и стрепи над судбином свога видарчића.
Хајде, свети Ђорђе, аждајино срце те чека. Дадара Ко ли ме је издао овој пиши? Богдан, вероватно. Нико други се не би усудио. Позвала ме је. Стајала је на средини одаје, господствена и надута. „Гађао си га?
Шта се у ствари десило? Ништа нарочито. Момак је набасао на некакву давалицу која га је вероватно подстакла, пришао јој је, и пошто је место било згодно и заклонито, дигао јој ноге и обавио посао.
Не сећам се тачно како је све то почело. Вероватно неком његовом осорном псовком због воде. Наравно, ја сам био тај кривац због кога су каце биле празне с мало устајале
А кад ја нисам одао свога мучитеља, вероватно је да су и остали љубоморно скривали своје пауке; можда је свима нама људима судбина да ноћи проводимо под страшном
Пратио сам пажљиво њихово понашање на Саборишту, сабирао сваки глас који о њима довде допре, раздвајао оно што је вероватно од онога што је злобна измишљотина или пуко претеривање, слао и сам уходе, тобоже болеснике да онде испитају ово или
Они нису поцрвенели од стида. Руменило на њиховим лицима, ако га је било, потицало је од другог нечега, вероватно од ватрице коју је заждио црни ђаво, ко други, од ове млаке моравске воде коју је сунце цели дан грејало, која не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ератостен није, вероватно, ни видео онај бунар који му је помогао, при његовом мерењу Земље, нити је, лично, нашао његово отстојање од
Па како је тај календар, који у самоме Египту вероватно ни ступио није у живот, дошао до нас, и како је добио име Јулијанског календара?
Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу. Да ли он има и реп, то још нисам могао да докучим. И ја имам, вероватно, таквог сприа у глави, иначе ваљда не бих био професор Универзитета и члан Академије, а то доказује и овај догађај.
Први текст цариградског рукописа, вероватно је млађег датума, али како нам он дословце саопштава садржине Архимедових списа, он није ништа друго но веран препис
Ту се, вероватно, Миланко по свом доласку настанио, судећи и по ономе што се у породици препричавало о његовој смрти. Близу тог места,
говоре јужним наречјем, а Миланковићи говораху и писаху, доклегод сам их пратити узмогао, екавским дијалектом но вероватно само због тога што су уз писменост примили и наш књижевни језик.
Тодор врло поштовао, о чему сведочи и један велики леп портрет, Митрополитов који се у нашој породици до данас очувао. Вероватно је да је просветна атмосфера коју је Стратимировић свуда око себе стварао, определила мог прадеду да и своје
А и одакле му их? Он вероватно није у стању ни да преводи стагирског филозофа, а камо ли да га употребљава и коментарише.
Шта се збива на површинама охлађених небеских тела која лебде изван граница нашег планетског система, то наука вероватно неће никада моћи докучити.
сребрнасти светитељски сјај који је облио тамну Месечеву плочу зове се у науци Сунчева корона; она је тајанствене, вероватно електричне природе. Висине до којих се пењу Сунчеве протуберанције огромне су; оне иду у стотине хиљада километара.
Брик је без срџбе и поговора увек мирно причекао док се та процедура не сврши па да тек онда своје предавање продужи; вероватно је мислио да сам негде запослен те нисам у стању доћи раније.
Толико њихових врста познајемо до сада, а вероватно, било их је више. Оне су проживеле неколико стотина милиона година, а изумрле су давно, још у палеозоикуму.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Он се вероватно мирно одмарао, и вероватно био у рају. С тим се слагао и господин Јоксим. — Рај, то је оно што Бог најмање има да учини
Он се вероватно мирно одмарао, и вероватно био у рају. С тим се слагао и господин Јоксим. — Рај, то је оно што Бог најмање има да учини у овом случају, где му је
Сав занесен. Челик сичи, вода капље, хладовина сиге мирише, сечива се обнављају и светле. Кроз плавило наочари, вероватно у плавој светлости, види оштрач кад жупник улази у сакристију, за вечерњу молитву.
Тај Јова је мислио бити и остати активни наредник и фуражни надзорник. Дошла је коб. Његов дуги брк, вероватно, замочио се био једном приликом у мастионицу, и искварио или дописао једну бројку на обрачуну који је Јова састављао.
Увек чист и лепо обучен, и увек при новцу. Ово последње је уливало респект буквално целој гимназији и професорима вероватно; а послужитељи су говорили да је то први и последњи пут ђак који нема ништа на креди.
Тачно у то време кад се Павле спремао да напусти варошицу, сазнало се да се Милан вероватно више неће жив вратити у њу. Ситног здравља одувек, остао је преко ферија у Алпима, да се одмори, јер је своју медицину
Овде ме сви сматрају за Јеврејина, тамо нађоше да сам Славен. Вероватно ћу имати несрећу да оправдам обоје: знаш да сам одувек имао осећање да не достижем, да не домашам.
Да је Сока остала жива, вероватно би постала писац — нека извине приповедачи. Сокина реч, било да поставља питање, било да саопштава шта мисли, или шта
Зашто је Мија остао у туђем разреду после звона, нико није знао, па вероватно ни он сам. Кад дечко почиње, или мисли да почиње прелазити у одраслост, он се ужасно збуњује у манирима.
Малу собицу на крају куће изда двојици аласа: једном матором, дрском, који се сећао куће вероватно из других времена и једном млађем. Почела Ната да пише признанице и да прима кирију.
Трговина, као увек на границама, нечиста, прикривана, већином транситна. Стоји ли: памук, вероватно је дуван. Стоји ли: стакло, пази! вероватно су драгоцености и важне хатије.
Стоји ли: памук, вероватно је дуван. Стоји ли: стакло, пази! вероватно су драгоцености и важне хатије. Запљусне мало у тихој ноћи река, чун примили обали, искоче два човека и извуку сандук
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
аqуа Тофана) — злогласни отров, вероватно на бази арсеника, чијих је неколико капи убијало споро али сигурно. Назван је по Теофанији ди Адамо, италијанској
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Полазећи од тога факта, ја се нисам упуштао у ствари које су претходиле моме рођењу, пошто о томе вероватно и нема никаквих података. Аутобиографију сам завршио женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије.
Из благодарности према тој пажњи, он је израдио портрет кројачев и његове жене. Вероватно том приликом, настало је и мало ближе познанство између њих, те му је од тога доба кројачева жена служила као модел.
Како сам данас плодан писац, вероватно бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их овако као
Тако, на пример, ја сам морао поставити питање јесу ли сунце и месец муж и жена, вероватно, на основу тога што сам запазио да муж — сунце — није никад ноћу код куће, а жена — месец — није опет никад дању код
Ја сам наравно у томе, да уопште личим на тетку, гледао читаву трагедију и вероватно хтео сам да скинем сукњу како би и тај траг сличности отклонио.
је нарочито у својој речи наглашавао како сад треба да му осветлим образ, и ја сам то врло свесрдно примио к срцу и вероватно бих и испунио очеве жеље да су само и професори на то били пристали.
ХРИШЋАНСКА НАУКА Хчећи хришћанску науку мени је необично омилела незнабожачка вера. То долази вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако нехришћански тукао да се ја и дан-данас у цркви, кад
Било је и лекција које ми нису правиле тешкоће. Тако, на пример, Адам и Ева били су ми врло симпатични, вероватно са своје наивности, а можда и стога што је први грех једне жене уопште симпатична ствар.
Да смо питали професора, он би нам вероватно рекао: — Пође Воз из Београда за Ниш, али код Сталаћа се деси судар возова, три мртва и једанаест рањених, и воз не
— И ја сам се увек то питао, али, знате, у историји се мора рачунати са тим необјашњивим појавама, које ће историчари вероватно објаснити. — То значи, ви не признајете велико дело Колумбово? — Ах, како да не!
— Зашто? — Па зато, вероватно, што смо ми Американци врло разочарани проналаском Америке. — Разочарани? — Да, јер све више долазимо до уверења да
Све остале науке, као: математика, историја, земљопис, хришћанска наука, спадају вероватно у неприродне науке. Што се минералогије тиче, свима су нам се допадале оне преграђене кутије, са лепо поређаним и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене. Грана ме нека ошину преко лица, и заплашен од нове могућности да ударим главом о дрво, затегох
Примицали смо се лагано и обазриво друму. Сваки јачи клопот топа или каре појачавао је моју узнемиреност, вероватно из страха да непријатељи не чују. Кад наиђосмо најзад на друм, мучно стање ишчекивања је врхнуло.
Да се мало одморе, а и да понесу, ако што нађу. Стари воденичар, вероватно глув, као и многи који се тим послом баве, није чуо њихову лупу, те војници развалише врата, силом уђоше и разбудише
Сломљен годинама, седи старац се вероватно и није занимао за рат и његови појмови нису од мицали далеко од трошне дашчаре у којој су се махнито окретали
Тек издужи лице, напући усне и издигне обрве. Мучио се да изгледа достојанствен, и, да би и вероватно доказао господство своје, викну: — Ђуро! — на вратима се појави онај служитељ. — Припалидер ми цигарету.
Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама. Промакосмо поред неких тамних прилика. Вероватно су преморени војници.
Обукли су им неке старе копоране, да им се руке и не виде, и деца млатарају дугачким рукавима, што их, вероватно, још и више замара. Једно је плакало, те командант нареди да га ставе на коња једног нашег ордонанса.
Ту је и нека тамна пруга... сигурно је ров. Али у њему никога нема. Вероватно је нека прихватница. Близу подножја опажамо неко кретање. Иду сасвим комотно.
Стигао сам на време. Али испред мене грмеле су експлозије разорних зрна. Вероватно туку батерију. Како ли ће се извући!... А још кад наиђу предњаци...
Они онда треба да се чисте пред нама. И већ смо замишљали како се крећемо напред. До зиме бићемо вероватно код својих кућа. Потпуковник Петар нареди да се отворе флаше вина „кијанти“. Лука изнесе свој вермут.
— Сумњам, богами! — одговара мој командант. — Они су вероватно, не, у то верујем сигурно, они су знали да ми долазимо и дочекали су нас спремни.
Нас пребаци, затим поче да шара лево и десно, и онда навали и она на трећу батерију, која се вероватно откривала блеском. Али наша трећа је и поред тог дејствовала.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— младић стисну шаку, али када је, након неколико тренутака, отвори — виде да је празна. »Вероватно сам све то сањао!« помисли младић, кад му нога о нешто запе. Погледа младић и виде Старчеву кабаницу.
када су реке одлазиле у небо и постајале шарене небеске дуге, Царица Плавог царства била је најсрећнија на свету. Вероватно би таква остала и до краја свог живота да није било њене несавладиве жеље да свуда камо се окрене види свој лик.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у вези с маричком битком помиње се само Вукашин; иначе, и Вукашин и Угљеша представљени су као негативни ликови (вероватно, због тога што су се држали као самостални владари за Урошева живота).
У њима је, вјероватно, често имала и своје ствараоце“, што значи да је, вероватно, бар ретко имала своје ствараоце и на другој страни.
Али ову песму Зоговић не узима у обзир, вероватно због тога што противречи његовој идеализацији: „чак око племенског племства све је још крилато“ (тако крилато да
На Косову заповедао је босанском војском. Потом је био намесник у Далмацији. Умро је (вероватно) 1392. Вукосава није позната историји. Мара је Лазарева кћи, жена Вука Бранковића. 21 Милутин је песничко име.
Када будеш вису на планину, тј. када дођеш на вис планински. А кад Марко лице огледао, вероватно је видео исто оно што и дахије у тепсији у песми Почетак буне против дахија.
Петар Шекуларац је, по предању, живео у доба кнеза Лазара или Јанка Сибињанина. Иван-бего је (вероватно) Иван Црнојевић, господар Зете од 1465. до 1490.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане би рекао: „Други сокак, друга девојка“, а што би рекао, то би и урадио, јер би свуд дочекан био, и прича би се, вероватно, наставила са другом неком јунакињом приповетке.