Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Напослетку интимна веза с природом изражава се у многим топлим обичајима велике старине и дубине, у навикама, веровањима и врачањима, која се везују за смену годишњих времена, за небеске и климске појаве, за планине и врхове.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁹) Трудницама су многобројним веровањима табуисане многе активности и поступци. Циљ ових магијских забрана често је тај да се олакша порођај.
Поред тога, кад почиње да се мења традицијска култура, и они припадници заједнице који нису много склони веровањима и обичајима у неким другим областима живота, овде, када је у питању судбина тек рођеног детета, држе се „за сваки
¹⁷ Посебно је значајно и занимљиво уочити како народ у својим веровањима и обичајима везује поједине дане у недељи за судбину деце рођене тих дана.
²⁹) Посебно амбивалентно значење има среда. Према неким веровањима, она је срећан дан, односно улази у ред оних дана који су добри за почетак сваког посла, док према другим схватањима
је крајње тамна: жени се, по правилу, приписују негативни атрибути, односно негативан пол бинарних опозиција које су у веровањима, обичајима и предањима везани за однос мушко — женско.
и лукаво биће, мушки чланови заједнице имају презрив став који се изражава у свакодневном животу, али и у обичајима, веровањима, пословицама, причама итд.
У народним веровањима и обичајима, заправо, долази до изражаја противречна слика природе детета: оно је демонско, нечисто, с једне, али
Промене у веровањима, обичајима, народном стваралаштву и целокупној народној религији, међутим, нису тако очигледне и нагле.
). Најзад, у текућој етнолошкој продукцији веома много се пише о „великим“, „значајним“ променама у обичајима и веровањима, а да се при том нема на располагању ништа од података о томе каква је некада била заступљеност тих истих појава!
). 9. Познавање веровања, обичаја и обреда односи се искључиво на знање испитаника о традиционалним обичајима и веровањима који су везани за одрастање деце, без обзира на то да ли се он лично држи тих обичаја или их се не држи, односно да ли
олакшало да искрено изнесу своја стварна уверења, која нису увек и социјално пожељна, у упитнику о обичајима и веровањима избегавала се формулација „Да ли и Ви у то верујете?
, „Етнолошка проучавања психичких појава“, Етнолошке свеске, 2—3, Београд 1980, с. 26. ⁷ Ђорђевић, Т. Р., Деца у веровањима и обичајима нашега народа, Библиотека Централног хигијенског завода, Бсоград 1941, с. ИИИ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА Има казивања којима је првобитно порекло у митским и мистериозним веровањима, у првом реду паганског карактера, где нарочито место заузимају праотачки култ и антропоморфистичко замишљање
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
О свима који се огаздише шапутало се да су орући и копајући нашли ћупове злата. По веровањима и предањима, није било моравске макве, веће баре и газа на рекама где се Турци нису били подавили с бисагама пуним
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софка га није само видела, него ју је он при изласку кроз капију додирнуо по коси и лицу (у народним веровањима, свим, нарочито додир лошег знамења може бити кобан); и није тек замирисао, него ју је загушљиво задахнуо; још јој се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Реч је грчка (κυδώνια μήλα), позната и у другим словенским језицима. Г. у веровањима има често исти значај који и јабука.
, па је свети Сава благословио да се може јести, и од тада се к. једе. (СЕЗ, 32, 116). — Према веровањима у Далмацији, у к. се хоће да сакрије и вукодлак (ЗНЖОЈС, 23, 185). Гроб једног вукодлака налази се у к. (иб. 187).
младицама које су тога јутра пре сунца с водом донесене. И те младице зову се бадњак (Беговић, 89 и 96). Према веровањима нашег народа, л. је и дрво мудрости, знања. »Није три пута око л. састављен« (Вук, Посл.
Орах има хтонични карактер и у веровањима Грка, Јевреја, Римљана, Талијана, »и према томе може се само очекивати да његов плод служи за храну хтоничним
ПИРИНАЧ Реіѕ (орyза ѕатіва). Пиринач; ориз; риж; рижа, сараценско пшено (Шулек). У култу и веровањима, п. је углавном дошао на место пшенице, или се јавља с њом заједно.
Багрем. »Ако багрем много расцвета, родиће ситно жито« (СЕЗ, 70, 1958, 550, Лесковачка Морава). Бели лук. У веровањима објављеним после ИИ светског рата, као и у ранијим, б. л. има изванредно место.
У веровањима објављеним после ИИ светског рата, као и у ранијим, б. л. има изванредно место. Где год се говори о веровањима било у којој прилици, ту је и б. л.
« (Ігри та пісні, Українська акад. наук, Київ, 1963, 420 ид). Босиљак. У веровањима објављеним после ИИ светског рата има веома угледно место (као бели лук, јабука, пшеница) и исту улогу као у
У веровањима и обредима Источних Словена бреза има много већу улогу него у нашим: у руским пролећним обредима, као дрво које најрани
стабло — тело, а лишће — коса девојке која се утопила (ибід., 303, 390). Брест. И у касније објављеним веровањима б. је демонско, свето и лековито дрво.
, 208). Буква. Има необичну моћ (да учини добро или зло) и у касније објављеним веровањима. За међусобну борбу истржу букве здухачи (СЕЗ, 66, 1953, 245).
Врба. У многобројним веровањима објављеним после ИИ светског рата в. има улогу коју је Чајкановић описао, са ретким друкчијим појединостима у врачању