Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Онда се све умири. Тако он то свакоме приповеда. Има те му неко и верује, а неко му се и подсмехне... А он, сиромах, шта ће,... Слегне раменима, па мисли у себи: лако се вама смејати!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу. Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под именем посештенија, издисањем лава своје очи
од себе даже до самих најодаљених граница прогнату и сакривену истину; који не иште да позна оне који га окружавају, и верује оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати — подобан је ове басне лаву, који
оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати — подобан је ове басне лаву, који верује све што му курјак каже. А кад дође лисац, само уме ли он боље слаткословити и лагати, нек се онда држи курјак!
Добронараван и правосердечан човек ласно верује, ал' се ласно и превари, пак ако је у маленој вешти, нек иде. Боље се кадгод и преварити него за сваку безделицу и
А зашто? Беда га знала. А расколник сиромах крепко верује да ко обрије браду сасвим изгуби образ и подобије божје, и не сумња нимало да бог не седи на небу с великом брадом.
Ово пролази јер има неки разлог. Али Турчин кад хоће да му се све верује што каже, зато што он носи браду, ту нам не торна конат.
Курјак верује и оде, а кад у уречено време дође, нема пса напољу; зове га ови кроз прошће, опомињући га о уговору. „Кад ме други пут
” Блажен народ гди се ово мисли и верује! Обичавајмо, дакле, јуност на добро; од тога све зависи. 61 Муха Муха упадне у лонац с масном чорбом.
Чуди се сељанин, и својим очима не верује. Кад ето ти домаћина с лова, загрми авлија од лупе коња и лајања паса. Ужасне се гост, бежи по буџаци, невешт месту,
Наш Абдул Ибраим мисли у себи: нисам ли ја како у рај дошао? Али опет неће да верује, зашто добро зна (јер је тако чуо) да је рај негде на другом месту.
Дође му један лукав дервиш, који се чињаше луд, знајући да Турци луде као свеце почитују, и запита га верује ли он у алкоран. „Јао, јао, каково је то питање?” — рече му султан. — „Јеси л' ти читав?
А у време мира кров чловеческу пролити и живота га лишити, — такови нити је кад веровао нити верује Христа, но самога дијавола, коме с такови дели служи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
до манастира и казивати сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад тко је Србин Немцу не верује.” — Михаљевић: „Ћути, Алекса, да од Бога нађеш, чуће Немци па ће те оловом залити.
— „То му — рече — кажи, да ни он и нико од моји одсада Турцима не верује.” Поведу и̓ на погубленије, и као што су ми после тога млоги и Срби и Турци казивали, мој је отац сасвим при себи био,
То Фочић верује и окнежи Пеју, који је код мога оца био буљубаша, и коме смо ми кумовали. Међутим Ваљевци измоле од Фочића и тело
осведочи, тај ону сву штету за коју је сведочио, да плати, штаповима да се каштигује, и да му се никада више ништа не верује, и да се за свагда лажом проглаша. 7.
но Срби сретну на Дубоком, побију; који ли пређе преко Колубаре, сирома, преко ваљевске нахије такођер изгинуло је; не верује се да је пола очло у Босну колико је са везиром дошло, но све скоро пропало.) Но сад што ће Јаков?!
А и мога су оца посекли, и на смрти је аманет оставио да му нико његов Турцима не верује, али сам ја његов аманет заборавио, но то из нужде и за народ жертва, и сваки час погледам кад ће џелат доћи да сече.
Ја кажем да су ово наши пријатељи, „њи̓ добро познајем, и овај Гача вас дан је с нама био и Турке тукао”; аја, не верује и не да. У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао! — рече му ћир Трпко готово љутито што му не верује. — Не разговарам више сос тебе. Веља слеже раменима, узе једну жишку на лулу, па изиђе рекав: — Ако, ако, ћир-Трпко!.
И тај дан хтео је ћир Трпко из коже изићи што му нико неће да верује да у Космају има хајдука и курјака. Али он је остао тврд у свом првашњем уверењу, и кад би пред вече, рече свом
Имао је још и ту особину да верује у снове, враџбине, чини и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди читао »Сановник«; да пости, иде сваког празника
Затим упита Бошка шта он вели и може ли што бити од тог разговора. Бошко мало поћута, па рече да све верује попу, као свом познанику и добром пријатељу; да он не налази момку мане; да се могу баш и опријатељити — само ако и
Шта је оно сад? Погледа још боље, јер чисто не верује својим очима да је Вуја у ритама. Утом оба коњаника стигоше на вратнице. Поша потрча те им отвори.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И шта ће ми? Ја сам човек стар. А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима. Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... У том изидоше на пут. Лазар виде да су близу хана...
Као да је град потро... И сад јадају и кукају. Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. — Ох, Лазаре!... Лазаре!... Ваљда има жива бога!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је од старих људи! Он је јунак и верује у Бога! Иди, ако ћеш!... Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох, саслушах је оборене главе.
Ја почех да очајавам — шта да радим? Она се одриче имена, народности, језика! И то све само мене ради. Она тврдо верује да ћу се оженити њоме. А ја?
на жару ћурче — кратак огртач без рукава, постављен крзном фамилијаз — школски послужитељ фаталиста — човек који верује у судбину фириз — игра са обострано искошеним (засеченим) клисом кад се такав клис удари машком по искошеном крају,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Већ чисто човек да не верује! За једнога од ове двојице, и то баш, бога ми, биће за поп-Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну
Њега, кажеду, не можете те не можете подићи, — а коме све то шкоди, него опет вама!« А ја им кажем: »Нико не зна и не верује шта сам ја са шњим изгубила!« А оне кажеду: »Верујемо, слатка, и саме смо таке!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Већ све зна какав је и како му стоје акције. Многи су Љубу покудили, али он неће све да верује, па мисли: кад се Љуба једаред ожени, све ће то друкчије ићи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Уредном је жестоко изливала тугу и луд бол за њим, кад је после мобилизације, нагло отпутовао и питала се: да ли верује себи, да ли је могуће да он није више ту, покрај ње, уз њу, он са свом својом мушком снагом и лепотом, он, на чијим је
Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на коленима: ево овде је само сунце унутра, погледај, Наташице, самô сунце.
Треба бар три. Једну је имала, а другој јури у сусрет, сигурно, поуздано. Само што нико у то не верује и неће о томе да мисли.
Африка
Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе. Верује да, кад би се одмакао само, човек–пантер би га напао, пошто је истовремено и црнац и странац.
Ти су висови пуни плавих мајмуна, и онај који представља Сумангуру зове се такође Планина Мајмуна. Верује се да мајмуни, иако су исте врсте, не прелазе са брда које се зове Сумангуру на брдо које се зове Њама, жена
Њино веровање у фетише савршено је слепо. Десет пута понуди црнац неповерљивом белцу који не верује у моћ фетиша противу убода да покуша пробости његову руку.
Одвојити га од фетиша, у чију снагу верује, немогуће је. Има их за које он плаћа и до сто франака, што представља дуге недеље рада.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А не да толике добре и честите људе мами на клизави пут исељенички. Он верује да њима, сад кад су све то чули, и видели, није ни на крај памети апшит из војске просити.
Што, каже, верује да ће и убудуће, свагда, чинити! Али је то било па прошло. Кад су поштанска кола, која су возила и Павла, задржана,
Кад су требали да на Турке крену. Народ зато верује Василију! Кајзерлинг на то дрекну, љутито, да том човеку, обешењаку, није доста, што се потписује Митрополит
Брбља она којешта, што ни сама не верује. А брбља као крчмарица. Треба што пре да изиђу одатле. Кћи госпоже Божич, међутим – као и њена мати тврдоглава, и
Кћи госпоже Божич, међутим – као и њена мати тврдоглава, и бестидна – запита га, гласно, уозбиљивши се: Зар он верује да је у љубави, са удатом женом, срећа? Какву му срећу може донети удата жена? Какву му срећу може донети Евдокија?
Она, каже, много прича, али ни сама не верује у то што прича. Нема он шта да крије, што се њега и њене матере тиче, од света, нити од Божича.
Питао је млађег фратра, зар, збиља, верује да Бог има тако велико уво, да може чути у истом тренутку, толике, на целом свету, који молитве шапућу, мрмљају и вичу.
Варвара на то саже главу. Ваљда да би са себе скренула пажњу, и очи, које је гледају, она рече да она не верује да су се Кумрија и Трифун разишли, тако далеко.
Павле јој онда исприча, како та млада жена, са Зековичем, деце није имала, а верује, зато, што је проклета. Зекович је оставио стару мајку и отишао са Ђинђом у Потиски округ, кад је Ђинђа, за њега,
Он, каже, ових дана, заувек, из Вијене одлази, па ће онда све бити свршено; жели јој сваку срећу, а не верује да ће је у животу, икад видети. Он се сели у Росију. А његови су путеви недоходи.
Кад год, међутим, предложи, некога, они га одбију. Кажу, тај не би био, персона грата. Да је Павле пристао, он верује да би успео. Према папирима Волкова судећи, Исакович би био врло погодан, за шефа мисије у Токају.
Нека их несрећа, од тада, свуда прати. Она не верује у чини, али Петар, иако то крије, не може клетву да заборави. Она га чује, ноћу, како се буди и уздише.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ходећи бос, по манастирима и по пустињи раздаваше, зидајући палату, која се не види али верује, цару оцу, на небесима, где се сада заједно с њим настањује.
Али цве ово чини реч господа мојега Исуса Христа: „Ко верује у мене, дела која ја чиним и он ће учинити, и већа од ових ће учинити.
У старини и у садашњици, онима који Бога љубе све иде на добро. Јер „све је могуће ономе који верује“ — рече Господ. После представљења благочастивог Стефана и првога краља, свети архиепископ венча краљевством
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Динарски човек не верује да има тешкоћа које не би могао савладати. Његова је мера непомућена, поуздање безгранично. Поред овог јаког
Динарски сељак пази на небеске појаве, на птичији лет, на зујање пчела, на животињске гласове и верује да по томе може предсказати догађаје.
пијаћу воду у село и почео уређивати запарложено средсело; пошто је радио у америчким рудницима тражи и скупља руде и верује да је у рударству будућност његова краја.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
А она то не би хтела без вас, она тако верује у ваш укус да не би хтела без вас. РИНА (нестрпљиво): Да, само сада не, данас не; имам преча посла, заједничких брига
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и
Због тога морам одмах и да видим Рашиду. - Боже мој! Због тога? - насмејао се и било ми је јасно како ми не верује. - Само због тога? Човече, нађи негде огледало и погледај се: изгледаш као заљубљени ћуран!
Бар се чинило да верује. Нисам могао да одвојим очи од његовог и Нединог лица, све док Рашида није рекла да је за данас доста. - Чега доста?
” Није прозвао. Нагињући се, напред, руку испружених као да благосиље, а он је рекао да ми верује, али да молодој человјек у мојим годинама још много тога не схвата.
Нешто слично тврди и господин твој отац. Професоре не бројим: они за сваког другог свог ђака то тврде. Твоја мајка верује да ћеш већ нешто бити. То, уосталом, верују све мајке. А ти? Шта ти верујеш? — Забога, Рашида!
— држећи ме за руке и ноге, газдарица и Сима Бифеџија убацише ме унутра. Отац је још гледао као да не верује, а онда је израз запањености на његовом лицу, сменио израз беса.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика добије писмо и чита. При читању побледи, падне му писмо из руке; дигне га, опет га чита, сам себи не верује. Оцу још неће да каже; иде код Чамче, да се мало разабере. Пред вече дође кући. Не може да вечера.
Већ зуца по вароши да Шамика Кирић узима Јуцу Соколовића. Кад о том говоре, једно на друго гледа, нико не верује. Како би се тако болесна девојка могла удати? Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну.
Шамики се такође чуде; као млад, здраве девојке није узео, а сад болесну. Нико не верује. Чуде се, питају се. Како би Шамика на ту мисао дошао, како болесна Јуца?! Па опет није чудо.
Господар Свирак није код куће. Само госпођа. Лупне, уђе. Госпођа Лујза устане, гледа, не верује својим очима. — Та јесте л’ ви, Херр вон Кирић? Давно се нисмо видели. Ал’ смо се обоје променили!
Сад, вели, долази му то као сан, скоро ни сам не верује да је то истина била. Свирак каже да му жена све то и колико пута приповедала, па се слатко смеје.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Била је провела ноћ са девером. У први мах реши се да то ни сама себи не верује. Ништа од свега тога што јој се у памети јави, није осећала; није била уморна, није била сана, чак није била ни
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ујутру исто потражи орахе, па на којој их страни нађе највише, с те ће стране доћи просиоци“, верује се на Тимоку.³ Другим средствима девојке у Поповцу постижу исти циљ: „Дјевојке уочи Ђурђевдана посаде струк коприве
Већ ти кажи мог суђеног’ те траве и корјење остави под јастук и на њима преноћи па који јој се ту ноћ момак усније, верује да ће бити њен.
) мора постићи свој тако снажно жељени циљ — пробудити његову љубав. Тачним изговарањем бираних речи она верује да ће отерати равнодушност и пробудити љубав код изабраника свог срца.
за плотом клечи, од срца јечи, црко пуко док к мени не дошао.“ Ове снажне речи, које девојка са страшћу изговара, верује се, не могу остати без ефекта — драги који за њу не мари мора дојурити ма где се налазио.
Онај ко упражњава љубавне чини, верује народ, лако може да „ограише“. Заправо, ко се усуди да изазива љубавне чини, хтео то он или не, склапа неку врсту
нема дјеце узме гујин свлак (кошуљицу), од јежа длаке и љуске од јаја, па све то ситно изреже и у јелу поједе, па, верује, одмах понесе дјете“.
¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј. када се копањем бунара дође до воде, тада „треба
класу предмета улази и штап најстаријег ловца на вукове, који треба украсти и дати комад од њега нероткињи па ће, верује се у околини Бања Луке, убрзо затруднети.
Делотворан је, верује се у околини Пожеге, и овај поступак: кад се нека жена порађа, нероткиња треба прва да прихвати новорођенче и да га
У прилог овом објашњењу говори и један табу који се односи на трудницу. Наиме, у Зети се верује да не ваља ударити трудницу преслицом, јер ће родити женско дете.
Када прође тај број година, она посеје тај бој, а кад он роди, поједе његов плод, па ће онда, верује, зачети. Иста логика огледа се и у следећем поступку забележеном у копаоничким селима у Ибру: Млада пре венчања прође
У истом овом крају верује се и то да колико се дана од порођаја жена не чешља, толико година неће имати порода.⁶⁹ После порођаја, у неким
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
онако занесени, свако са веома високим мишљењем о себи, без иједног доказа да смо изузетни, без чега вам свет не верује на реч.
Уосталом, остаје још и освајање неких лепотица, што такође није безначајан циљ! Средовечни мушкарац више не верује ни у то да ће му израсти трећи зуби.
Пристао је на делимичну протезу и често се теши да чак и холивудски глумци имају лажне зубе. Више не верује у чудотворне лосионе и препарате против опадања косе, па појављивање зализака прима са филозофским миром.
За све. он је озбиљан и поуздан, неко ко стоји са обе ноге на земљи! Његово друштво не верује много онима што лете (сем ако нису пилоти или признати уметници).
Рећи ће да сте их сами изазивали. — Ја их изазивала? — Знате, у овим крајевима још се верује да ниједна жена не може бити силована против своје воље. А и тужилац и судије су из овог краја, знате.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Гаетано Кало верује да је добра васпитна књига могућа : „Јасно је да уметничко дело тежи да напрема својим унутрашњим законима и у складу
Прва бежи од причања, избегава фабулу; друга је брбљива, и верује у вредност непосредног увида и тумачења. Онамо је опис стегнут, овамо се не зазире од лепе опширности.
- Ми се договорили! - свечано објављује старац. - Каже да је задовољан. (Ти си коњ) Дете верује у таква чудеса, у сашаптавања дивних самарџија и паметних коњића, у свеопшти, охрабрујући ред, који је несумњив, иако
Човека у кога верује знао је преобратити у помагача, у сарадника и саучесника. Подстицао је, убеђивао, упућивао. „Није то за мене, не умем
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
супруге и матере. Он верује да ће просвећене, моралне и вредне жене моћи више но ико радити на општем просвећивању српскога народа.
»С горућим и пуним љубави срцем« говори он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и просвета дођу међу Србе, »изабраније нације« неће бити.
Он не верује као романтичари у »Народно Јеванђеље«, не мисли да се уметничка поезија има свести на подражавање народних песама, или
Уопште, данашња књижевност изгледа далеко више индивидуалистичка но што је раније била. Данас се више не верује у речи, догме и формуле као што се некада веровало; после оштрих сукоба и борби између разних духовних и политичких
Сремац, Стеван - ПРОЗА
ће дати ову, на којој је сад лепо обележио сваки њен део латинским именом и римским бројем, да чисто човек не може да верује да је та глава пре три године била на раменима Рисантија, сеоског бирова, — славног бирова, тако грлатог да га српска
И ако је веровати да ће једном бити дан страшнога суда (а Максим већ у то не верује), Рисантије ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
драго — Никад више —“ ту му коњиц рже, Он из мисли претешких се трже, Те погледа небу ка истоку, Гледа боље, не верује оку: Црвēн пред њим, кâ да небо гори: „Шта је оно — зар већ зора зори?“ Још ослушну — да ли штогод чује?
90. „Кад ће доћи?“ јунак пита. „За пет дана“, рече стара. Он верује, назад ита, Ал' у срцу злато кара: Мало му је мучно било Што се чедо не јавило. 91. Кад с(утрада)н нуто среће!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Човек верује да је сав савцит од челика, а оно испадне да је тај челик восак између нечијег палца и кажипрста. Кола носе и невидљ
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Што је најважније, ником ништа не верује и све ствари проверава по два пута. Тако, на пример, када неко у друштву спомене Лава Толстоја, он се неће истрчати и
Прича о брисању преко црте, О Дрнди и баби, дами с кученцетом, и о томе како је страшно кад вам нико не верује. Шта сада радим? Ништа. Лежим и гледам у таваницу.
“ а маман га гледа у лице, гледа га оним својим огромним зеленим очима и, на часну реч; човече, види се да му начисто верује, фолиранту, јер ко би нормалан с њим могао уопште да живи кад не би веровао свему што измисли док си реко — бритва!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Провијери трипут оно што чује, рођеном репу не верује, планове кује унедоглед, и никад неће на танак лед.“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
А физички закони наређују да се камен не угиба под човеком. — То је смешно и глупо, како младеж сада више не верује! — Треба јести, треба јести, драги моји, ја сам гладан, господин је гладан, ви сте гладни и зато се и препирете.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Не верује сунце ни само да толико сија себе пресече преко паса сунце на најнижој тачки усред великог царства повукло је из
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: А сви очекујете наследство? АГАТОН: Па сви, дабоме, и сваки верује да је главни наследник. АДВОКАТ: Па што се онда не погодите међ' собом? АГАТОН: Како да се погодимо?
АДВОКАТ: Па што се онда не погодите међ' собом? АГАТОН: Како да се погодимо? АДВОКАТ: Кад свако од вас верује да је главни наследник, значи да сви имате подједнака права; према томе, могли би лепо као фамилија, пријатељски и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
и многи ће од њих изгинути сада одмах, ето ту испред села. Али сваки замишља... нада се, а верује да постоји Бог, и многи се крсте. — Одмах испред села развијте се у стрељачки строј! — наређује командант батаљона.
Ордонанси зазиру од свакога дрвета, од свакога жбуна, и нико ником не верује. Њихова уобразиља у ниском шумарку види читаве пукове, и, најчешће из страха, враћају се.
Не љути се на наредника што је добио батине. Навикао је већ на то и верује да тако мора да буде. А тешио се што има још млађих и од њега, над којима ће он показати своју власт и на којима ће он
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? ГИНА: Куд год да иде, оставља крвав траг! (Потирачом пере калдрму) ВАСИЛИЈЕ: Да човек не верује!... Погледајте, заборавио је волујску жилу! ГИНА: Значи, вратиће се! Мораћу још једном да перем иза њега!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он стаде да мисли о себи, о самој несрећи својој. Чисто не може да верује да је он пао. Као војник у боју, који непрестано пролази поред рањеника и смрти, и на све то гледа нарочитим погледом:
Не сме више помолити главу, јер би је опазили. Али и кроз густе гране виде обоје, и још не верује себи да види добро... Можда то тако само изгледа кроз грање, а није у истини ?...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Гле! гле! (Чује говор и чисто не верује. Развија своју хартију и прати Ивковићев говор.) ИВКОВИЋ:... Примајући из ваших руку и из ваших душа то поверење, ја
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мрк кестен ником не верује, И у том, наравно, претерује. Ал и оклопници из Савоје Тако су крили очи своје. ПОСЛЕ КИШЕ Престаде киша — сад у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен покојник заиста могао толико да потроши и имање сељацима да прода, а њој и деци ништа да не остави.
Мати јој као да предосети. Брзо из собе излете. — Софке, ако није он! Софка застаде. Није могла да верује. Неће ваљда толико ићи далеко да, доводећи купца и продајући последње, чини то још са свирком и весељем!
Али никако не могући да у све то верује, не знајући шта да чини, чисто паде. — Па зашта, нано? Зашта?... — поче, а већ јој од беса сузе ударише.
Чисто се спотицала грабећи да што пре оде, као да побегне од свега тога, а опет, опет никако још не могући у све то да верује. Знала је да они то и тако са њоме не могу да чине.
И што год је ближе кући доводио, Софка је осећала како је све узбуђенији. Чисто не верује свему овоме, особито њој, Софки, да је заиста сада ово она, да заиста он њу овамо код себе, у своју кућу уводи.
Свекар јој, Марко, никако као не могући да верује да је заиста она, Софка, сада срећна, није могао да је се нагледа, како она зајапурена а предано, од срца, свакога од
И онда оно у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда-Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
— Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује. — Голог и босог и хладна вода боде. — Сит гладну не верује. — Гладног не теши, већ нахрани. — Жедан коњ воду не пробира. — Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија.
Аждаја — како народ верује — може да живи онолико стотина година колико човек има зуба у вилици. ЗМАЈ Дође дугачак као вратило.
На високим планинама оне воде коло. На то коло човек не треба да нагази. СУЂАЈЕ У неким се крајевима верује да прве ноћу, кад се дете роди, долазе усуде, или суђаје, да одсуде што ће детету бити.
“ ЈЕРИНА И ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ Народ ужичког краја верује да ни Јерина, позната као „проклета“, а ни њен несрећни муж деспот Ђурађ Бранковић нису умрли, него због почињених
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад прође неколико дана, ето ти Бибер- | чета, и каже да је он избавио девојку. Сад цар коме ће да верује? девојка не сме да каже, онај прети да ће је убити; те цар нареди да им суд суди.
Кад онај изнесе главе а овај језике, опет суд не зна, коме ће да верује, јер онај каже да није главе одмах посекао него потрчао с девојком к оцу, а кад овај изнесе девојачку мараму, он каже
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И ову заповест имамо од њега, да који воли Бога, да воли и брата свога. И сваки који верује да је Исус Христос Син Божији, од Бога је рођен. И сваки који воли родитеља, воли и рођеног од њега.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Разговарајмо ко људи! Ниси пријавио болест, да те не би мимоишла амнестија! Који ће судија то да ти верује? АНЂЕЛКО: Ја то могу да докажем! ИСЛЕДНИК: Наравно, пружиће ти се прилика. А сад, молим те, мирно устај, па идемо!
Госпави да се преставља као воскар! ЦМИЉА: Оној несретници још горе, као профисор! МИЛЕ: А и она блесава, па верује! СТАВРА: Несретник се свачему понада! ЦМИЉА: А у ствари је био лимар...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Био сам као најпростији и најревнивији Турчин, који, све што год пишу и кажу дервиши, верује; и да му ко рекне да то није могуће, би га нама[х] [х]анџарем пробô.
Ти знаш да наши прави ревнитељи хоће и изискују да народ вавек као под уларом остаје, да слепо следује и верује све што му се каже. И што им се најмање против старим обичајем види, проклињу и, чуј - „Ето курјака!” — вичу”.
Што ће ово сад бити од мене, ко бога верује, помислим; но што сам ја крив, кад је авлија отворена. У тај ма[х] уљезе у авлију и приступи к мени с дугачком, белом
Да је у овом веку мода била саборе купити и, ко свашто не верује, проклињати, мој би учитељ много горе прошао него исти Ориген, кога су проклели и анатеми предали, нимало на то не
Зовем Данила и речем му да гледа и види ако не верује. „Шта ћу гледати?” — пита ме. „Мајсторију и хитрост Андрејеву”, одговорим; „купио хаљину и платио, пак је сакрио на
— свима разумљиво општество — заједница, општина, друштво оракулум — пророштво ортодокс — правоверан, који слепо верује у нешто осијати — обасјати осјазатељан — опипљив оскорбити — растужити, увредити осмејавање — смешење основаније
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим очима пита Мијата и стоји пред њим замишљен, бојећи се да слуга не потврди оно у шта и сам мора да верује. Мијат облизује снег са танких бркова; висок и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они
Он... У кући тиранин, а преко плота мазан и сладак. Само докле? Аћим се накашља. Сраман му је гласан клокот вина, и верује: Ђорђе из ината тако пије. Пружа Вукашину цигару да припали. Овај пали на свећу. Коса му запуцкета.
клизила по глатким прегибима слабина и трбуха И просто летела низ благе косине бедара и бутина, почела је искрено да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада
Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.“ Морао је да каже да му верује. „Кад некад сретнеш луде који су мене оставили на киши, ти ћеш знати да су они. Немој да им кажеш да си од мене. Ништа.
— и тиме се против мене служите, Ви, полицајци! — Аћим не верује. Тек после неколико реченица капетан му збриса сумњу, и он се узалудно трудио да сакрије радост што човек с којим је
Зна од рођења, хајдучки је и јатачки син. ...Аћим Други пут уђе у канцеларију и не поздрави капетана. Верује да ће га опет саслушавати због Чакаранчевог убиства па одлучи да ни реч не прослови.
искосише на високом челу, опет се насмеја, али краће но први пут, мање радосно, а можда из ината или што и сама не верује, па јој се памет мрачи, надничари ћуте и, журећи, настављају вечеру, да после у гомили уроне у мрак, и тек кад се
Време промиче с јесењим сунцем његовим жилама. Ђорђе мисли о данима кад је истерао Симку и верује — да Београд није био граница од које се дале могло само после дугог бављења по канцеларијама српским и
“ „Ако, ако. Срце ми је веће од Ртња. Гази, благо чичи. Сви газите.“ Симка га је до овог дотерала. Како сад може да верује у оно што је рекла, да ће родити? Како да не сумња? А он је у Београду морао...
главу према путу, побегао би, чавке кљују ПО бубним опнама, Аћим га поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се отац не љути, иде к њему суљајући се низ меку косину очевог „дођи, Ђорђе“, и седа поред њега на праг старе куће.
Слуша. Хоће да верује. Није ни осетио да већ иде путем кроз село, не чује да је шуморење пола умукло, а већ је пред вратима своје собе.
Симка зарида. Он се свали у крцкање дрвеног кревета. Проверава да ли искрено плаче. Искрено. Неће да верује. И руке јој, у млеко умочене, дрхте. Све да заборавим? И мислима се зло и несрећа чине. Жао ми је. Истина је јер плаче.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жалостило га је што су око њега зидови, али још више од зидова жалостило га је то што му нико не верује да је једном, заиста, видео море. — Можда у сну? — трепну дугим трепавицама лутка до чијег су мишљења сви држали.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Почео је да верује да много зло долази и отуда што људи нису навикли ни да се слушају ни да се разумеју, и што не обраћају пажњу речима.
То му је била друга омашка. Сада то зна а онда је хтео да верује друкчије. Зар није то била она смрт коју је толико одлагао а коју је, већ једном, морао да преузме на себе, туђа смрт
Почео је да верује да ће, кад испева своје песме и кад их тај млади човек побележи, моћи престати да пева а почети да прича.
После Вуковог одласка изгледало је да ће Вишњић оболети. Онда се, по трећи пут, опоменуо: откуд му смелост да верује како је баш његово да проговори? Почео је опет да пева, својим сељанима, свуда по Срему. И по Банату.
најзад, придобио и кнеза Маврогенија, некако лако, Рига је први пут био омамљен својом снагом и, одједном, склон да верује да му се живот више неће одупирати, бар за сада, да ће пристати да му се отвори, можда и зато што му је првобитна
Доцније је хтео да верује како је та слабост била само предзнак оне грознице која ће га, кроз неколико дана, оборити. Грозница је била опасна.
Попа, Васко - КОРА
јој је жао Што се истргла Из наручја каљуге И што је вечером с поља Тако радосно јурила Јурила капији жутој КОКОШКА Верује Само веселом пијуку Својих жутих сећања Нестане Пред снежним гранама Што се за њом пружају Пресахне Испод гладних
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Борим се без престанка да га искореним из медицине, а оно се шири као коров. Свет верује да се амајлијама, скарабејима, враџбинама и којекаквим отужним напитцима може боље и сигурније лечити но чистим
„Шта ћеш, драги мој?“, рече му Демокритос, смешећи се. „У натприродне ствари се верује радије но у природне појаве. Са чудесима се може по вољи баратати и њима све разјаснити, али пронаћи узрочну,
По довршењу својих студија мора сваки од нас положити свечану заклетву да безусловно верује у девичанско зачеће богомајке, иначе не бива промовисан.
Млади научник не хтеде да му верује, али Њутн остаде при свом: „Тако је и никако друкчије!“ Затим размисли о нечем, узе оба примерка свог дела у руке и
Једног дана запита га да ли верује у Бога. А Лаплас му поносито одговори: „Та хипотеза није мени потребна!“ „Својим самопоуздањем Лаплас је надмашио и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Чини ми се кад сведем: да је све у болу што је човек саздан да наслућује љубав, коју живот не пружа; што човек верује у ту љубав, што се у њу нада, што је назире некако а не може да је дохвати, да је живи.
упише личне податке према питањима што је постављао, Свилар се запрепашћено напрезао да разуме: зашто му се то сад не верује истинитом исказу да је ожењен.
Чуди се како већ није иструлио и верује да је то последње писмо, а ми на њега не мислимо и тек кад га нестане видећемо шта смо у њему изгубили.
Успут — опет рањеници. Чисто да човек не верује, да је толико уопште било на Мердару. Мој Лала се умудрио. Ћути. Ни на коње не виче.
срећан од испуњене дужности, са душом пуном славних и бесмртних успомена, гледа он ово мутно, сиво и ситно време и верује. Да знаш каква је то вера!
као најчистији од свега у њему, по племенитој нежности оног бола до ужаса уцвељеног детета које Бога и воли и безумно верује, али не разуме и не појми казне које му шаље.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Само свака десета особа не верује у телепатију и друге психичке манифестације, спиритуализам и комуникацију са мртвима и одбија да слуша намерне или
Да бих илустровао колико дубоко је укорењена склоност да се у ово верује, чак и код трезвених Американаца, поменућу један смешан догађај.
Религиозне догме се више не прихватају у своме ортодоксном значењу, али сваки човек је склон да верује у неку врсту више силе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ко види тај и верује; нека говори онај који има шта да каже. Михајло Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и
” Додала је да верује да је Марта Вашингтон у том критичном моменту поступила баш као и Чучук Стана. Од тог дана Вашингтон је био у мојим
Ко види тај и верује; нека говори онај који има вере, под условом да има шта да каже. Грађанин Сједињених Држава који је рођен у другој
Није разумео ни реч моје беседе зато што је била изговорена на српском језику, али ми је рекао да верује, судећи по утиску, да је бар тако успешна као што је био мој говор на Принстону на почетку светског рата 1914. године.
Научник верује да човек мора бити припремљен за свој позив. Отуда и његово велико поштовање за стручњака. По његовом мишљењу ништа
Демократија која верује да њена судбина треба да буде поверена људима са високим степеном образовања, дисциплинованим и са високим циљевима, и
На тај начин овај нејасан концепт из скоре прошлости постаје нешто одређенији. Овај генерал чврсто верује у теорију да се еволуционим корацима поступно приближавамо стању идеалне демократије.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Госпођо, он је лудо заљубљен у вас. ЖИВКА: Шта кажете?... ЧЕДА: Он верује да сте ви зрели. ЖИВКА (скочи): Чедо!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
занима је, слуша, драг јој је знак поштовања, али му у исти мах, тиме што устаје, хода по соби, даје на знање да му верује и да га почиње признавати за новог домаћина.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ И данас тако мудрује Многи брзоплет И — верује му свет. Ал’ није тако — велим ја. Док год у вису буде И једне светлице И једне звездице, Философовим очима
Петровић, Растко - АФРИКА
Мој други бој, Мури, диван младић, фетишист, нерасположен је због ове посете племенима Јакобар, Дјере и Абе. Верује да, кад би се одмакао само, човек–пантер би га напао, пошто је истовремено и црнац и странац.
Ти су висови пуни плавих мајмуна, и онај који представља Сумангуру зове се такође Планина Мајмуна. Верује се да мајмуни, иако су исте врсте, не прелазе са брда које се зове Сумангуру на брдо које се зове Њама, жена
Њино веровање у фетише савршено је слепо. Десет пута понуди црнац неповерљивом белцу који не верује у моћ фетиша противу убода да покуша пробости његову руку.
Одвојити га од фетиша, у чију снагу верује, немогуће је. Има их за које он плаћа и до сто франака, што представља дуге недеље рада.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нешто це буни у човеку и он се сили да не верује у ову страшну стварност; покушава да својим неверовањем протестује против ње.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Уозбиљио се наједном. Као да нешто не верује, одмаче се и протрља очи. Потом опет приђе и прстима поче да покреће микрометар за прецизно посматрање.
— Молим... Грофе, колико вам митраљез пуца у једној минути? — Ја кажем триста. А ако ваше господство, бароне, не верује, онда нека броји. — Усвајам разлоге уваженога грофа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Који вас верује Бога и свеца, нека је са мном, Свирепост коме је драга, нек’ остаје турском у јарму!” Сви сад повикаше гласно: „Ми
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Остаде вера, Да у промисô свемогућега, Да у његову помоћ верује. РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.). Брекиња је аловито дрво.
јабуке« (у приповетки, СЕЗ, 41, 492). Чим в. оживи (»врбопуц«), народ верује да код жена порасте полни нагон (СЕЗ, 14, 8. Упор. Вук, Посл.
Жиле од црнога г., куване у млеку, привијају се кад се хоће да што срасте. Народ верује да г. има толику силу да би два прста, кад би се 40 дана овако привијала, срасла један за други (Вук, Рјечник, ѕ. в.
Ако таквом д., верује се у Дебру, додирне кришом момак девојку, заљубиће се она у њега, и обратно (Браство, 8, 50). Девојка треба да нађе д.
(ЗНЖОЈС, 7, 1902, 195). Иначе се о ж. в. верује да под њом станују нечастиви. Стога, кад грми, не ваља ићи под њу, јер је свети Илија удара громом, гађајући ђаволе
В. Прилипача. ИМЕЛА Міѕтел (віѕцум албум). Имела, мела, лепак, тичји лим (Шулек). Наш народ верује да под оном леском на којој се нађе и.
није допуштено да се покров прави од к. платна (СЕЗ, 19, 242). Народ у Херцеговини верује да ако где у земљи има закопана блага, то благо најпре ће наћи сирота девојка плетући црну к. (ГЗМ, 18, 1906, 393).
Природно је што су за њега везана многа веровања. Многа верована везана су за сејање. Наш народ верује да на месту где су биле конопље не треба сејати к.
О л. уопште и о појединим л. причају се легенде. Народ у Словенији верује да је Исус био разапет на л. дрвету (Рад, 1. с., 172). Поред свете липе у Бањалуци био је поточић.
У разним нашим крајевима верује се да је орах »дрво вештица и злих духова«, »халовито« и несрећно дрво. Орах има хтонични карактер и у веровањима
ПИСКАВАЦ Теуфелѕаббіѕѕ (ѕуцціѕа пратенѕіѕ). Пискавац, пискавица, »вражји гриз« (Шулек). Наш народ верује у апотропајску моћ п. Он је у стању да чува од злих очију, И од зараза (ГЗМ, 4, 159).
ТРЊИНА Сцхлехе (прунуѕ ѕріпоѕа). Трњина, трнавка, црни трн, дивље шљивице (Шулек). Народ верује да не може бити правог пролећа док т. не процвета (Софрић, 213). Теј од т., са стипсом, лек од срдобоље (ЖСС, 311; в.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш је на то одмахнуо руком и процедио да у такве будалаштине верују себри, а да је он племић и војник који верује само у Бога и у свој мач. Јевђеније се није дао збунити. Виле постоје, рекао је.
Неће бити страха од божијег суда. Ако Доротеј посрне, посрнуће најбољи међу нама. Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха.
Наћулио сам уво да ухватим тај нежни цвркут. Димитријево чело се мало набрало. Завртео је главом као да не верује да то из здепастог Доротејевог плашила тече ракија. Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо.
Никад га ниси заволео. То је један сумњичав човек. Чему горке травке и суви прах ако већ верује? Зато ти и кажем: То је сумњичав човек. И Матија. Окружен сам чудним лудима, похлепним људима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
поља и обале цветне Где безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко мирних гора. 1886. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1. Шта ја хоћу? Чему срце жуди?
Ја тражим склоништа сада, Где тиха, миртова шума спокојством и негом дише, И скромни Химен влада. Но ко верује мору, на коме замишљен стојим, Кад изненада почне страшан и грозни бој? Шуми, О шуми море!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Лаплас је ценио веома своју науку. Кад га је Наполеон једанпут питао да ли верује у Бога, он је одговорио да му, при његовим испитивањима, није никад затребала та хипотеза.
Но човекова уобразиља радо му пружа своју помоћ кад га очи изневере. Човек радије верује у оно што је сам наслутио него у оно што сви виде, и милије му је чудо него једноставна стварност.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
аутобиографијом Живот и прикљученија 1783, Доситеј у предговору јасно истиче да је намењује младим читаоцима; он верује, као прави просветитељ, да је душа младог човека налик на „меки восак“ (варијација просветитељске метафоре о души
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А овај ваш кукуруз, душе ваља, сила је: разјареним биковима снагу ломи. Да човек не верује, док не доживи... Ето, драга госпа Лела, после свега мога петљања и рада, мене још и бикови вијају.
Књижевност се не пише пером, знаш ти то сам врло добро. А затим, демони нису последњи људи у литератури. Наш народ верује да арханђео има шест крила, а ђаво седам...
Понудити јој што, ножем ће ударити. Смањила се као матора птица. Верује сад и она у смрт, и чека је, и не боји је се нимало...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
математика не признаје оно што се тако јасно може и оком видети и руком опипати, он ми је одговорио: — Математика не верује чулима!
Па ипак, дечја је машта умела да замисли на његовим плећима хермелине, на глави круну и да верује да на кориту седи миропомазаник и да му са страхопоштовањем шапће: „Ваше Величанство!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али кад сам видео стрепњу командира ја се охрабрих. Мило ми што командир није приметио мој страх. Штавише, он можда верује да сам ја примирен. Уосталом, прошли смо ону шумицу, сад нема више чега да се плашимо. А ево га и село.
Не рекосмо ништа... Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује. Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње.
Војници загледају калупе биљне масти и чуде се: — То је, бре „миликерц“ — вели један, јер никако не верује да маст може бити у онако чврстом стању. Док су се казани пушили, војници су уређивали бивак.
Енглези их запрегну у топове. Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја. — Пази га, он не верује — и Душан муну Луку: — А ми смо прошли поред њихових штала. — А где су? — пита љубопитљиво Средоје. — Близу...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То први принцип почиње да делује Над покретом сваким и нестварношћу, И последња мисао не може да верује Да је спречава смотра разором и жалошћу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Гледа је муж и рођеним очима не верује: вршњакиње јој се смежурале као орахова мезгра, а она од јутарње звезде сјајнија!
Човек може да жртвује оно што је његово, али има ли права да жртвује неког ко му верује, ко га воли? — лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка.
Када их је отворио, траве су га самилосно посматрале. Затим једна полугласно рече: — Гле, па он још увек не верује? — То је зато што он изгубљени кључ тражи на врховима планина, по градовима, пећинама и језерима...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Разуме се, Кравцов не тражи да му се верује на реч. Он се одмах лаћа како сам каже „тако званог метода историјско–културне реконструкције“, и веома, лако
аналогијом прошлости и садашњости, поређењем које је нехотице чинио сам слушалац, певач је приморавао слушаоца да верује у грандиозност, величину и законитост садашњости, он је историјски оправдавао садашњост.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вере ради сваки се човек спаса, когод право с чиста му срдца у Христа верује. И после тога рече »ево ја сам«, ка то да рекне, гдегод исто с веровањем у којој да би невољи тко снашао се, ево ја
И у једно га исто бога верује, когано им он проповедује, и који к њему се предају нека за дивоту чудеса им указује и чини.
Речи мазне а празне. Плашљивца штета је дизати на браник. Сит гладну не верује. У добру за зло не зна. Зло смо кадри чинити, а добро не можемо.
Други се кара а к нама се приговара. Време једнако служи у добру и у злу житку. Невера никоме не верује. С коња на самар седати. Испрва у аздији се носити, а допосле у покровцу издрт ходити.
Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца. Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује. Мудра човека боља је злоба, него сулуда миловање. Зло по злу делу имена му је спомен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тиме је та фатална веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан. Али му отац никако не прашта јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му
Што си неће залудњаци да зборе? — Хе! — врти главом стари Замфир и не верује му. — Татко кој ти беше?... Ђорђија! А иверка пада ли далеко од кладу?...
Заклиње му се напослетку чак и у светог Евстатија, патрона ловачког! Али му Замфир не верује. Врти главом, али му ипак мило кад их погледа — гледа их дуго и вели и признаје у себи: да другог зета по свом ћефу, и