Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо. „Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу, знамо, нити је потреба да ја
А ми, који смо по мислости божјеј светом евангелским просвештени и верујемо бога и бесмертије душе наше, сматрајмо привремену смерт како сан, и радујмо се онима светима речма: „Б л а ж е н и у
Ако прве речи за истините верујемо, како и јесу, морају свјачески и ове друге неложне бити. Церков гонима и удручајема, била греческа или латинска, може
А сад, кад, благодареније буди богу, нисмо идолослужитељи, но познајемо и верујемо у бога једнога, сад не требује ни убрусцем ни костима апостолскима клањати се кромје богу вечному.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И како смо се тако брзо, тако лако, овој новој вери приклонили? Зар ми у Бога верујемо мање него куварица у пијачну вагу? Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Турци кажу: „Ми смо из Београда, изун имамо од Карађорђа да идемо на наш вилајет; но дајте лађе”. — Кажем да „ми верујемо, но лађе без бинбаше не смемо дати, но ви ра̓ат будите: сад ће он доћи”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Мени ми не верујете? — Није да ти не верујемо, него ниси ми још платио ни они врљике што сам ти ономад дотерао. — Ни мени оне врљике, знаш? — додаде Тиосав.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп Спира — та кад је још комшија комшију преварио! После званичног дела, пошто
— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп Спира — та кад је још комшија комшију преварио! После званичног дела, пошто је
« А ја им кажем: »Нико не зна и не верује шта сам ја са шњим изгубила!« А оне кажеду: »Верујемо, слатка, и саме смо таке!« А ја, слатка, ништ’ не знам за себе, већ фурт падам из једне несвестице у другу!
Теодосије - ЖИТИЈА
и виђен, а ниси се одвојио од небеса као Бог; који си по земљи као човек ходио, чудесима дивним уверавајући нас да верујемо теби истинитом Богу, нас ради очовеченом; који си раслабљенога при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра
Хоћу, дакле, да исповедањем вере сви покажемо како верујемо. Знам да се сматрате вернима, и да сте пре нас од светога и преподобнога оца нашег Симеона правоверјем засађени, али
И сви чувши ову страшну поуку упућену к њима, говораху: − Верујемо као што заповедаш и исповедамо као што нас ти, владико, научиш!
И следујући у свему апостолским предањима и саветима светих отаца, тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сву њихову злу јерес проклињемо!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
јер смо седели у згуснутој тами испод насипа, али ми смо видели њихова лица како жваћу или дремају и нисмо могли да верујемо својим очима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Толиком здрављу, толикој радости и добродушности, ми данас можемо да верујемо само у дечјој поезији. Зато су се наведени стихови, првобитно писани за одрасле, сами преселили у њу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу. Ми више томе не верујемо, нит ишта на свету поштујемо. Ништа жељно не очекујемо, ми ништа не оплакујемо. Нама је добро.
Покушавамо да ослободимо, многе, бивших срамота, веза, закона и заблуда! Верујемо у те невидљиве, предестиниране, слушаоце и читаоце наше!
Верујемо у те невидљиве, предестиниране, слушаоце и читаоце наше! Као што верујемо у дубљи, космички, закон и смисао, ради којег се туга, из Камоењшових сонета, кроз толика столећа, преноси у нас.
Горке законе у осмехе тужне и лаке, што све кидају страшћу и миљем. И тако без наде место у нас верујемо у шуме младе. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Наша нада - сен празнога сена! Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. - Она моли: - „Причај ми што лепо!“ Гладећ' косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Та то није потребно, учитељу“, рече Глаукос, „ми ти верујемо на реч!“ „Аха“, рече један од старијих другова Глаукосу, „ти хоћеш да себи уштедиш рачун о кубатури пирамиде и зида!
Али како је он чуо да ми својим очима не верујемо, осмелио се да нам каже; што хоће“. „Хм, чуо сам да живи у непријатељству са Диоклом“.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Интуитивно осећамо да наука никад неће продрети у тајне те позадине, али нас наша вера бодри да верујемо како иза тога непробојног застора ове вечне позадине стоји престо божанске силе, душа видљивог света, чије деловање
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Оне истичу своја пластична својства и окупљене су у јединствен призор објављене лепоте. Оне лепоте за коју верујемо да нам је једино поезија, једино уметност може дати.
увелико измењена – понегде и у понечем чак потпуно промењена – чим су се њихова дела почела пажљиво испитивати, тако верујемо да ће се и слика о Раду Драинцу приметно изменити после ближег проучавања, за шта нам изванредну прилику даје излазак
И то не само зато што његовим пажљивим посматрањем можемо боље разумети и успешније објаснити Матићеву поезију. Верујемо, наиме, да се овде могу разабрати неки разлози за то што се у данашњој поезији непрекидно осипа текст и што се ретко и
Ко о њој пише аљкаво, већ му унапред не верујемо. • И, при крају разговора, три личнија (не и приватна) питања. Колико су студије о књижевности одређене оним ко их
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Знамо, добро знамо! Верујете л’ веру Која држи наше диве И по смрти живо, Па да уз њих гремо? — Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка.
— Знамо, добро знамо! Верујете л’ веру Која држи наше диве И по смрти живо, Па да уз њих гремо? — Верујемо, верујемо! Е па давор, здраво! Давор здраво, Сарајево драго, У теби је његова колевка.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Свет нестаје. А ми верујемо свом жестином у мисао коју још не мисли нико, у празно место, у пену када с празнином помеша се море и огласи риком.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наша нада, — сен празнога сена — Поседасмо поред одра њена. Ми и сену верујемо слепо. — Она моли: „Причај ми што лепо!“ Гладећ’ косу са чела јој врела, Смишљам шта би радо чути хтела.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прилазећи зборном месту, чујемо уз пут од коморџија да је Дринска дивизија разлупана на Кајмакчалану. Чисто не верујемо. Читали смо званични извештај... Али коморџије тврде одлучно.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Суморност и неодређеност ове скаске дају нам разлога да верујемо да је она етимолошког порекла. Али из различитих имена ове биљке јасно је да је то сеновита биљка, и да стоји у вези
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То ваљда и није била никад нека нарочита тајна, како смо ми понекад склони да верујемо. Обрео се он тако једнога дана пред Лаушем.
Јер кад већ верујемо у заштиту Творца, чему онда служи та наша нервоза и зашто се ми тако панично прихватамо алата и оружја.
само мрка боја израста коњ, алат, мало превелике задњице и претанког врата, но ми знамо да Матија управо црта парипа, верујемо му, нећемо да се мајемо око ситница и да са својим пакосним упадицима отежавамо рађање тога живинчета.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оно највише, и оно, како бар ми хришћани верујемо, најниже... Ево ти још мало пословничког материјала из мојих фиша. У вези са сиромаштвом и богатством, велика већина
ли се све то сложено свести на један, на неки један узрок; као што ми, лекари, а, мислим, и ви, васпитачи, погрешно верујемо, и узалуд тражимо? — Мислим да си поставио тачно питање, важно питање, али тешко питање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-у!... Гр-р-р-ру! Гр-ру! Намах се све утиша. — Шта је оно?! — повика командант. Извисмо се из заклона. Не верујемо очима својим. Изнад наших пешачких ровова стајао је стрељачки строј немачких војника у шлемовима.
После подне одазваше у дивизију команданте пукова. Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука... — Свршено је, господо — рече при повратку командант.
Нашто ће нам, када нас у Сан Ђованију „чекају читава брда од хлеба“... Раздрагани смо, јер верујемо да смо пред новим животом. Иако малаксали, људи напрежу последњу снагу, па се чак смеју и шале.