Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Затим је притегао своје тканице, а за појас је угодио своје сребрњаке онако као што их Шумадинци носе. Алеви вес је мало накривио, а дуга свилена кићанка бије га по рамену.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!” Турио Прока вес на очи, плаче као киша и моли. дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани!
Моје мајке неста са прозора. Ја претрнух. Врата се од велике собе отворише. На прагу стајаше он, мој отац! Вес мало затурио, па му вири испод њега коса и пада му на високо чело. Бркови се опустили, лице потамнело, па остарело.
он пође поребарке на прстима чивилуку, а не скида ока с нас; скиде пажљиво онај сребрњак, тури га под џубе, натуче вес на очи, па брзо и целом ногом ступајући изиђе напоље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не слуша лепа Јула, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера. О, иди, дивна нево, Где цпећа за те цвати, И песма нек те прати Твог ручног девера.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Истекло је жарко сунце ћа иза горе, Обасјало младожењи бијеле дворе, Пред дворе му коло игра, пјесне се поју, Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже! Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А после оде путем. А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? — А шта он? — А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде.
Кад накриви ону његову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова. И сад, тога и таквога петла мрзили у селу!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Телеса јадна, болесна и трома Жéна и људи, болних од живота, Прате ме немо до мог вечног дома. Стога сам вес’о. А флауте цвиле Нестанак цвећа, љубави и патња, Жеља и нада што су сјајне биле, — Траље живота које носи пратња.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На глави је носио дубок вес, немарно затурен к потиљку, те га је црна дуга кићанка била по плећима. Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Вук долази сасвим поремећен, цев од пушке у рукама, кундак навише, вес запао, гуњче раздрљено итд) ВУК: Амин, попе!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
шчадит глави, ниже сједин, ниже слави, молби не слишит, даров не смотрит подајемих, но спешит на суд и одложит труд вес земни.
Ја возведох очи посмотрети напоље, Но, о тешке туге и велике невоље! Черна ношч покрила вес град густим мраком Из којего прети страх ужасним зраком; Силни вјетр душе и домове ниња Сипајући у очи крупу хладна
Лепо сабљу тргнут бритку И у љуту рушит битку, Кад нас трубе зове глас; Знамен кад се напред вије, Бубањ поступ вес’о вије, На јунаштво храбру нас.
— Тко би то к’о она знао, Папу све кроз слатке речи Приволети да не пречи Нигда кад је воља нас Уживати вес’о час!
Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера. О, иди, дивна нево, Где срећа за те цвати, И песма нек’ те прати Твог ручног девера.