Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара.
; али то све бадава, Веса неће да пристане него једнако пита: „Шта је то, и нашто ће то изаћи?” Опет ја сирома почнем му с почетка говорити,
; но Веса неће низашто то да зна, већ опет пита: „Шта мислите ви људи, шта хоћете ви?” — Мени се већ досади казивати, док поп
” — На то Веса рекне: „Брате, ја хоћу, но не знам нашто ће то изаћи”. — „Нашто изашло да изашло” — повиче Леонтије, — „хоћемо да се
А зар је Фочић мислио нашто ће изаћи, кад је кнезове исекао?” — Онда Веса зовне мене напоље и изађе са мном у мрак. Кад смо били подалеко од куће, рекне ми полако: „Несрећниче, ти мислиш да
— „Доиста Весо?” — „Баш доиста, прото!” одговори Веса. — Ја се побојим да не чује ова војска и кажем: „Весо, о томе ћути, ником да ниси казао; јер, једном ако кажеш, тврда
” (Божа је и Веса Велимировић отерали из Карановца топ у Бранковину.) Ја се састанем са Јаковом и Миланом. Позовемо и дођу нам 20
Но иди ти, брат-Весо, кући, а кад ја мој стари занат почнем радити, онда ће и чича-прота свој стари занат”. Веса једва дочека и оде.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То је неки шантави Веса, неки врљоки Голуб и неки Бороје из доњег краја. Људи који не воле да запињу грбином око тешког пољског рада, него
Ако му затребају сведоци, ту је одмах Веса; Голуб и Бора. Ма шта било, само ако треба да се на кога позове, они су ту, готови као запете пушке.
Баш некако пред сами Ђурђевдан седе у механи сеоској: Видак, Веса, Голуб и Бора и још неки пријатељи. Док ето ти и Среје.
— Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак. — Слабо се може ко код њега скрасити — додаде Веса. — Па куд мислиш сад? — упита Видак. — Не знам ни сам — одговори Среја. — Ваљда ћу наћи где добра домаћина.
Видак узе и оде за други сто украју да пише. Док је он писао, дотле је овамо већ Милун и част дао. Голуб, Веса и остали једнако хвале Милуна и говоре Среји како се намерио на газду што никад није нити ће; како ће му бити добро
Док је ту Видак утишао Милуна, дотле су Веса, Голуб и Бора дочекали у механи Среју, па кад су чули шта је било горе код Милунове куће, навалили су сетовати га: да
Да се Веса, Голуб и Бора, за које се доказало да су хтели сведочити у атар Милунов, казне с по два дана затвора; да газда Милун
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ 31 XИВ Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу.
И сад, кажу, да је путања која води од порте до цркве од тога његовог камења начињена. XИX ДЕДА ВЕСА Свако јутро чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој колији и са такође дугачким
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту Миле одма ка реци поита, У веса свога водице заита, Те брже назад, па је кваси, шкропи, Ма она ока опет не отклопи; И тако дуго мучаше се туде,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више ?!... Шта треба човеку друго ?... А онај ми Веса изгледа сумњив: ми сви пијемо, веселимо се са девојкама, а он све гледа испод очију, и чини ми се баш мене највише