Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!... Умукнуше уста која су веселила држину... — Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! И упаде у најгушће редове.
Африка
, бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута. Црнац, чим му се да прилика, воли да се одене у европске крпе и то несвесно баш у оне које га чине
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— 1845. ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ Једна нас је носила утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра веселила, брате, Зашто није обојицу и једна Заронила тавна рака ледна, Зашто није, о мој мили брате?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
При самоме једном Требињцу, вели, нађоше једанаест стотина дуката!“ Тако је шапатом зборила сиротина раја и веселила се турскоме покољу. А Турци опет говораху гласно: „Дочекали, вели, власи наше на Царини, ама им је присјело!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Осим оваквих благослова има и оних који су засновани на сазвучју (Веселин — вазда му се веселила мајка), а има и таквих који су са супротним значењем (Да бог да се помрзли ко ’лебац и со!).
у његовој муци, у тврду волу, и брзу коњу, у пуној ћаси и веселој срећи, ћаса му напредовала, а срећа му се вазда веселила.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Силно су је веселила моја причања о томе како сам изгубио печену гуску у Карловцима, како сам први пут путовао железницом од Будимпеште до
Ћипико, Иво - Приповетке
Тако је прошло неколико дана — један лепши од другога. Било је умора и смеха, уздисања и певања. Цвета се веселила: „Ако овако потраје, биће зараде!” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку.
Међутим, сада је одговор дошао и изненадио је. Веселила би се, а не може: не да јој црна слутња што је мори и смућује; нема поуздања у своју срећу.
Петровић, Растко - АФРИКА
, бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута. Црнац, чим му се да прилика, воли да се одене у европске крпе и то несвесно баш у оне које га чине
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
брегова, и јаке, тврде подлагаше земљи одздо темеље, — била сам к њему садружна Мудрост: ја сам се радовала сваки дан, веселила сам се пред његовим лицем у свако доби.