Употреба речи веселија у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А са свадбе једнако оро. Почеше пушке. Испрва тиха, дугачка и монотона песма, па после бржа, веселија... А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с тобом састала. Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ух, мрачно, незгодно!... У такој соби не мили ми се никакав рад. — Ваша је много светлија и веселија. — Јесте; хајдемо сад тамо.

Љубица не зна шта ће пре од радости. Весела је што види своју милу родбину, а још веселија што их у овакву стању може дочекати.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

јаворину љуља, Киша иде, јаворина труне; Млад је војно ружа напупила, Вјетар Дува, ружа се развија, А од кише бива веселија, Сунце сија она руменија“. 127. У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

кад већ тако она хоће«. Али само нека не остави њу, своје мало маче, јер ће умрети без њене љубави. А тета све веселија и према Коси све немарнија... Управо, тако се детету чини.

Сад га сви зову ћопа, а од то доба Каја је још веселија. Знам да сад не жели да буде капетаница.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

забвеније постави вазљубљенаја ти чеда ихже сирих оставил јеси прешаствијем твојим, тебе бо упразнившу се ва небеснаја веселија вечна, многи скрби и болезни објеше вазљубљенаја ти чеда и ва мнозех скрбех житије проваждајут, обладајеми бо сут

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.” Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

у коме није пропустио а да ме не посаветује да се женим, и дао га оном грбавом дечку, који му је некад разносио много веселија писма, он ти се лепо спреми да потражи смрт, и то овако.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала. Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

ЧИЧА МИЈА И ЊЕГОВА КАПА Вино пије, ватру саму, Чича Мија, И глава му, и капа му Веселија. Па како је лепо пио, Лепо плати, Пошô ј’, ал’ је преумио, Па се врати. „Дај, крчмару, бокал вина О поноћи!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

долго ја могох безмјатежно спати, Моје воображеније нача здје мечтати, Мње во снје јавиша еја прекрасни зраци, Душевна веселија радосно и знаци, Којих ја вам не скажу, јер би много било, Но лучше вам преповјем что се сутра збило.

Ћипико, Иво - Пауци

И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... — Посли ће упећ', а како је сада липо! — рече дјевојка. — Нека сунца, сунце је живот!

комад дивојке... Ух! — Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! — Бриге њега! Напуниће жепе наших пинез', па бог те веселија... Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће! Мухе ће га изист'; да знате, како их је данас од себе гонија!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

« Ја Стани све испричах, а она се смеје, вели: »Баш снашке није љута, још је веселија, смеје се.« Оде горе код ње. Отуда чујем смех и речи: »Луд ли је, луд?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности